Izvor: Politika, 13.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontroverze Uredbe
Nedavno je četrdesetak sportskih asova uputilo zahtev Vladi Srbije da izmeni Uredbu o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta i to u delu koji osvajače medalja na evropskim i svetskim prvenstvima lišava prava da na Sretenje dobiju nacionalno priznanje, ali i doživotno mesečno novčano primanje, koje se kolokvijalno već zove "sportska penzija".
Sportski asovi i šampioni s pravom smatraju da su i oni, kao i osvajači olimpijskih medalja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dali poseban doprinos razvoju i popularizaciji našeg sporta i afirmaciji zemlje i da su neopravdano izostavljeni, a pored sportskih razloga (svakako nespornih) nisu zanemarivi ni principijelni. Uredba je "probila" osnovni kriterijum od kojeg se pošlo: olimpijska medalja, dakle uspeh na, bez diskusije, najznačajnijem svetskom sportskom događaju.
Tako su pravo na nacionalna priznanja dobili i učesnici šahovskih olimpijada koje se održavaju svake dve, a ne svake četiri godine kao olimpijske igre (ili, recimo, svetska prvenstva u košarci, ili evropska prvenstva u atletici...), zatim osvajači medalja na paraolimpijskim igrama i svetski rekorderi u olimpijskim sportovima, bez obzira koliko je njihov rekord trajao...
Zbog čega je "zakonodavac" ovako uredio Uredbu teško je reći. Da li su ga, uz želju da se nagrade najbolji, rukovodila i ograničenja budžeta pa su svetski i evropski šampioni svrstani među neuspešne, među one koji nisu doprineli ugledu našeg sporta i zemlje, tek jasno je da su pri definisanju dobitnika "radili" i drugi kriterijumi.
I dok osvajači svetskih i evropskih medalja čekaju odgovor Vlade, koji u ovom političkom trenutku, a pogotovo ne u "predloženom " roku od deset dana uopšte nije verovatan, isplivala je još jedna nesavršenost Uredbe.
Ona pored već pomenutih nacionalnih priznanja propisuje i novčane nagrade za osvajače trofeja na olimpijskim igrama, šahovskim olimpijadama, svetskim i evropskim prvenstvima u olimpijskim sportovima, ali ima i jednu ogradu zbog koje se ne nagrađuje svaka medalja.
Njom su prvi pogođeni plivač Milorad Čavić i atletičarka Olivera Jevtić. Čavić je na Evropskom prvenstvu u plivanju u kratkim bazenima u Helsinkiju osvojio dve medalje - "zlato" na 100 m delfin i srebro na 50 m slobodno, ali dobiće samo nagradu za bolji plasman, jer u Uredbi (stvarno) stoji da se "Novčana nagrada može se istom licu (ekipi, sportisti) dodeliti godišnje samo jedanput".
"Srebro" je Čavićev bonus poklon...
Na osnovu toga Olivera Jevtić, koja je za maratonsko "srebro" na Evropskom prvenstvu u Geteborgu osvojila novčanu nagradu, za "bronzu" na novom zvaničnom šampionatu našeg kontinenta – Evropskom prvenstvu u krosu, moraće samo da se zadovolji čestitkama, koje baš zgodno padaju u jeku izborne kampanje...
Naša najbolja atletičarka otišla je u San Đorđo su Lenjano iako na evropska federacija ne dodeljuje novčane nagrade (o startnini da ne govorimo) i iako je to bio veliki sportski rizik, pošto je samo tri nedelje pre toga trčala naporni maraton u Tokiju da bi ispunila olimpijsku normu. Jevtićeva je otišla na Evropsko prvenstvo u krosu da doprinese debiju Srbije na ovom takmičenju. U tome je i uspela, ali neće dobiti novčanu nagradu jer je jednu već osvojila!
Umesto toga mogla je da se opredeli za neku drugu prestižnu, ali i komercijalnu trku i niko ne bi mogao to da joj zameri. Svoj dug pošteno je odužila u Geteborgu.
Očigledno, ni u nameri da se stimulišu uspesi sadašnjih i budućih sportista i asova "zakonodavac" nije bio dosledan. Po njemu jedan uspeh godišnje, po sportisti ili ekipi, je našem sportu i našoj zemlji sasvim dovoljan...
Živko Baljkas
[objavljeno: 13.12.2006.]
