Izvor: MozzartSport.com, 12.Jun.2021, 08:34

Ko uz Levu, portugalski šarmer ili šarena laža i startnih 11 u magli: Nikako da stvari budu cr(ve)no na belo

Posle sunovrata u Rusiji pre tri godine, cela Poljska je oprezna. Kako kaže ona stara “koga zmija ujede i žabe se boji“, tako i Poljska pristupa ovom turniru. S očekivanjima da se izjednači rezultat iz 2016, ali bez preterane euforije

Tri godine prošle su od Mundijala i teško je reći da se Poljska otresla duhova prošlosti i zaboravila košmar s ruskog fronta. Pravu traumu pretrpela je nacija zbog poslednjeg mesta na tabeli Grupe H i činjenice da je Robert Levandovski >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << kao jedan od najboljih golgetera sveta ostao bez recke kraj svog imena. Bila je to šamarčina posle koje su se grandiozni snovi urušili kao kula od karata. Ujedno i vreme za novi početak.

Umesto Adama Navalke ekspresno je postavljen Jirži Bženček kod koga je Poljska rutinski prošla kvalifikacije za EURO, uz samo jedan poraz i šest bodova prednosti naspram Austrije. Rezultati na papiru jesu bili dobri, samo su Španija, Belgija i Italija osvojili više bodova. Poljska je sedam puta sačuvala mrežu, najviše u kompletnim kvalifikacijama. Mada ne treba zaboraviti da je Poljska kvalifikacije igrala u ne baš atraktivnoj i teškoj grupi sa Austrijom, Makedonijom, Slovenijom, Izraelom i Letonijom. Razigravanje za završni turnir moralo je da prođe bez trzavica. I pored overenog plasmana dva kola pre kraja u tvrdom jezgru poljskog nacionalnog tima postojao je osećaj da nešto ipak ne štima. Problemi su ubrzo isplivali na površinu. Usledile su blede igre u Ligi nacija što je uzdrmalo duhove u Poljskoj. Osim dva trijumfa protiv Bosne i Hercegovine, Poljska nije uspela da ostavi jak utisak u susretima sa Holandijom i Italijom. U četiri utakmice osvojen je jedan bod, posle remija bez golova kod kuće protiv Azura.

Ponedeljak, 18.00: (1,90) Poljska (3,40) Slovačka (4,30)

Tamošnju fudbalsku javnost zabolele su slabe igre nacionalne selekcije. Da je nešto trulo potvrdila je nezaboravna scena iz poraza od Italije (0:2) u Ređo Emiliji kada je Robert Levandovski ćutao devet sekundi pred televizijskim kamerama pošto je upitan da prokomentariše taktiku selektora Bženčeka. Priznao je kasnije Levandovski da mu to nije bila namera i da je cela priča oko njegove tišine u živom programu nacionalne televizije napumpana, ali je poslužila kao povod za rastanak s Bženčekom.

Reći će neko da je Fudbalski savez Poljske samo čekao priliku da se reši Bženčeka, ali bilo je jasno da je zadovoljan Levandovski jednako zadovoljna reprezentacija, što je glavni preduslov za dobre rezultate. Prvi čovek Saveza i legenda poljskog fudbala Zbignjev Bonjek je sredinom januara razrežio dužnosti Bženčeka, koji nikada nije ni imao podršku vodećih ljudi i pre svega naroda, te poverenje dao Paulu Souzi.

Čovek respektabilne igračke karijere i tipični polaznik portugalske škole oblikan tokom putešestvija po Italiji, Francuskoj, Ostrvu, Mađarskoj, Izraelu, Švajcarskoj i Kini odmah je išao na kartu šarmera. Tokom predstavljanja je delovao energično, pažljivo je masirao ego nacije kako bi nezadovoljstvo splasnulo. Govorio je tada o tradiciji poljskog naroda, kvalitetima Roberta Levandovskog u superlativu, verovatno svestan kako je prošao Bženček, pomenuo i papu Jovana Pavla II... A onda pričao o planovima kako da podigne ekipu i izvuče maksimum.

Arhivirao je filozofiju svog prethodnika i postavio nove temelje. Odlučio se za hibridni sistem 3-5-2 koji je u biti prilično fleksibilan za modeliranje. Tri štopera pozadi su obaveza u fazi napada, a kada lopta nije u njihovim nogama poslednja linija odbrane ima četiri ili pet igrača. Postoje dva razlog zašto je baš ova formacija njegov izbor. Prvo, Souza veruje da ubacivanjem partnera Robertu Levandovskom može bolje da iskoristi ikonu Poljske, pogotovo jer protivnička odbrana tada mora da razmišlja o još jednoj opasnosti po gol. Drugo, Pjotr Zjelinski dobija punu slobodu u kreaciji kao prava “desetka“ i može da spoji svoje napadače sa golom, te bude miran jer zna da mu bar dvojica saigrača uvek čuvaju leđa. Souzin trenerski pristup zahteva igrače maksimalno spremne da ispoštuju postavljene zahteve igranja visokog presinga i sposobnost brze transformacije. A to mu sistem 3-5-2 omogućava. Od igrača traži vojničku mentalnu spremnost i taktičku potkovanost.

I sve to zvuči lepo na papiru, sve dok se ne pogledaju rezultati u kvalifikacijama za sledeći Mundijal. Goleada u remiju s Mađarskom, pobeda nad Andorom i poraz od Engleske pokazali su da Souza možda previše želi i započinje u delikatnom trenutku pred sam EURO i meč protiv Slovačke u ponedeljak. Poljska nije oduševila ni u dva kontrolna susreta protiv Rusije (1:1) i Islanda (2:2), što je mnoge navelo da se zapitaju da li je Souza kadar da ovaj tim odvede bar do četvrtfinala, što je rezultat s prošlog kontinentalnog prvenstva, ujedno i najbolji u istoriji Poljske. Prvi put radi kao selektor, period njegovog dosadašnjeg trenerskog vrhunca stvar je daleke prošlosti, a uz sve to uvođenjem sveže krvi pokušava da skroji novi identitet Poljske, s tim što nije imao dovoljno vremena za uigravanje.

POLJSKA PROLAZI GRUPU – KVOTA 1,40

Sastav s kojim planira da napadne Slovačku u Sankt Peterburgu je i dalje nepoznanica. Ni u generalnoj probi s Islandom nije delovalo da je to jedanaest igrača koji će istrati na teren Gazprom Arene. Nije se Poljska baš ni proslavila pred 20.000 pristalica u Poznanju, ali nije ni razočarala. Suštinski, prostora za napredak i da se popravi utisak ima na pretek.

Šta to Paulo Souza ima na raspolaganju? Povrede su značajno krojile tim. Pošto je objavio konačni spisak, kada je postalo jasno da neće moći da računa na Kšištofa Pjonteka, Jaceka Goralskog i Arkadijuša Recu, Souza je u ponedeljak uveče definitivno ostao i bez Arkadijuša Milika. Čekalo se do poslednjeg trenutka da se utvrdi stanje Milikove povrede kolena nakon intenzivnih terapija, ali je posle konsultacija sa timskim doktorom Jacekom Jaroševskim presekao i napadača Marselja izostavio iz tima. Iako je mogao, Souza je odlučio da ne iskoristi pravo zamene jer suštinski više nema koga da pozove. Pred sobom ima spoj mladosti i iskustva, gde gotovo polovina tima ima jednocifreni broj nastupa u dresu reprezentacije.

Može portugalski stručnjak da se pohvali kako ima jak izbor golmana. Broj jedan je Vojćeh Ščensni. Brani na najvećoj sceni godinama, Juventus mu je poverio ulogu naslednika legendarnog Đanluiđija Bufona i razumljivo je “jedinica“ Poljske. Nije mu, istina, klupska sezona bila najbolja. Primio je 40 golova na 38 utakmica u svim takmičenjima, ali Juventusova cela godina bila je turbulentna pod komandom Andree Pirla. Souza mu je izborom u sve tri utakmice mundijalskih kvalifikacija stavio jasno do znanja ko je glavni čovek s rukavicama. Iskusni Lukaš Fabijanski branio je vrlo dobro u sezoni Vest Hema koja se umalo završila plasmanom u Ligu šampiona i biće spreman da uskoči ako za to bude potrebe. Lukaš Skorupski bi verovatno na drugim adresama bio drugi izbor, ali čovek kome Siniša Mihajlović mnogo veruje ovde mora da se zadovolji time da je treći...

POLJSKA POBEDNIK GRUPE – KVOTA 7,00

Verovatno najveća glavobolja je odbrana. U poslednjih sedam utakmica Poljska je uspela da sačuva mrežu samo jednom, protiv Andore (3:0). Dva ili više pogotka dozvolila je u pet utakmica! Lutao je Souza sa izborom u štoperskoj liniji i u ovom trenutku verovatno niko osim njega zna ko će stajati ispred Ščensnog. Kamil Glik mu je dosad bio logičan prvi izbor. Vremešni štoper Beneventa odigrao je četiri od dosadašnjih pet utakmica pod komandom novog selektora, ali iako je viđen kao stub odbrane, čini se da su godine počele da ga sustižu i to se možda najbolje videlo protiv Islanda. Tada je kraj sebe imao prirodno desnog beka Tomaša Kedžioru i Pavela Davidoviča, dok su Jan Bednarek, Bartoš Berešinski, Mihal Helik i Kamil Pjatkovski ostali na klupi.

Teško je poverovati da će Souza na klupi da ostavi visokog, snažnog Bednareka koji je kod Ralfa Hasenhitla u Sautemptonu noseća figura odbrane. Treće ime se još čeka. Eksperiment s Kedžiorom nije bio uspešan jer je Island dosta eksploatisao njegovu stranu i dolazio u šanse zbog čega je realnije da dalje bude korišćen na poziciji kraj desne aut linije. Davidovič je praktično novajlija u reprezentaciji i nema nikakvo iskustvo igranja velikih takmičenja, baš kao ni Helik i Pjatkovski. Njih trojica zajedno imaju sedam nastupa u reprezentaciji!

Sve zavisi šta Souza bude želeo od odbrane. Ako bude igrao ofanzivnije Helik se pokazao kao solidna opasnost iz prekida jer je u Barnsliju postigao pet golova, mada je izvesnije da će Davidovič biti treći čovek. Souza je Helika koristio poslednji put protiv Rusije, dok je protiv Islanda odmarao. Pjatkovski je budućnost poljskog fudbala i odlične igre u Rakovu naplatio je transferom u Salcburg gde dolaze samo igrači s potencijalom da odu kasnije u najveće klubove Evrope. Ovo će biti veliko iskustvo za njega, a kako nije bio upotrebljavan protiv ozbiljnijih rivala, verovatno neće igrati ako ne bude potrebe.

PLASMAN POLJSKE (ČETVRTFINALE) – KVOTA 3,20

Pitanja ofanzivnih bekova takođe su otvorena. Na generalnoj probi je desno igrao Pšemislav Frankovski, ali je logičnije da će tu pre zaigrati Berešinski ili Kedžiora. Pre svih desni bek Sampdorije, mada je on defanzivniji po prirodi. Kod novog selektora izgubio je status nedodirljivog. Kedžiora je univerzalac i može da bude defanzivno ili ofanzivno orijentisan, iskorišćen na oba boka ili kao štoper. Možda je ta raznovrsnost njegov kamen spoticanja, jer je u svemu dobar, ali nigde izuzetan. Opet dovoljno kvalitetan za kijevski Dinamo gde je nezamenjiv. Frankovski je opcija u slučaju da Souza želi brzinu i prodornost u ofanzivnoj orijentaciji. Za levu stranu nema toliku širinu Souza zbog izostanka Rece, pa su opcije mladi Timoteuš Puhač i iskusniji Maćej Ribus. Prvi je bio starter protiv Islanda, iako bi Souzin fokus pre bio na Ribusa da ga povreda ne muči. Igrao je poslednjih deset minuta pre neki dan, što daje negde signal da ga selektor testira za početak grupne faze. Solidan na izvođenju prekida, ofanzivnije naravi, Ribus će biti taj ako bude potpuno spreman.

U veznom redu biće samo jedna nepoznata - ko će pored Gžegoža Krihovjaka iiza Pjotra Zjelinskog? Posle Levandovskog oni su najkvalitetniji pojedinci ovog tima i jedini za koje alternative nema. Poljska ima dosta talenta u veznom redu, jer su u kombinaciji još Jakub Moder, Mateuš Klih i Karol Lineti koji daju ozbiljnu dubinu na centru igrališta.

Moder je pravo osveženje. Klasičan univerzalac koji može sve. Briljirao je u Brajtonu poslednjih šest meseci i u dresu Poljske zatresao mrežu dvaput, od čega jednom protiv Engleske. Kritičari su ga uporedili sa Serhijem Busketsom, iako je čak za nijansu raznovrsniji od Španca. Ne i kvalitetniji, naravno. Ali mu je zvezda Barselone najbliža po poređenju onoga što radi na terenu. Dobro se kreće, anticipira situacije, koristan u oba smera, drži visok intenzitet. Opravdao je poverenje Grejema Potera u Brajtonu i zaista opravdao da poseduje veliki talenat i potencijal. Njega je Souza najviše koristio od trojice vezista u miksu.

Ako Souza želi vertikalnost onda je pik Lineti. Pravi “box-to-box“ vezista koji je često imao odličnu saradnju s Levom. Njegove lopte umeju da raspore linije protivnika i pogode željenog igrača, a svojim požrtvovanjem čini da radna temperatura uvek bude na optimalnom nivou. Uz Krihovjaka kraj sebe Lineti dobija slobodu da krene napred. Problem je što je Lineti kod novog selektora odigrao tek 38 minuta i sada ne deluje da će biti starter.

FAZA ELIMINACIJE POLJSKE (OSMINA FINALA) – KVOTA 2,10

Kliha je Souza ozbiljno nahvalio posle remija s Rusijom. Govorio je o energiji koju donosi ekipi, tehničkoj potkovanosti, sveprisutnosti na terenu, te da je fizički spreman do savršenstva posle iskustva s Marselom Bijelsom u Premijer ligi. Souza ga očigledno jako ceni, a najviše njegovu radnu etiku. Ali, poput Linetija, Kliha je Portugalac video na delu samo protiv Rusije kada je odigrao 70 minuta. I otud neizvesnost. Lineti i pogotovo Klih su mnogo iskusniji, ali je Moder neko od koga se očekuju velike stvari i budućnost je selekcije.

O Krihovjaku i Zjelinskom je izlišno trošiti reči. Prvi je odavno poznat kao čovek zadužen da kvari protivničke napade i to je tokom karijere radio vrhunski, izuzev vremena kada je bio potpuno izgubljen u PSŽ. Sada je stariji, iskusniji, smireniji i jedan od vodećih ljudi ove generacije. Zjelinski je drugo ime Poljske posle Levandovskog i neko od koga Paulo Souza očekuje najviše. Top igrač, bio je na radaru Barselone, tehnički savršeno potkovan, miljenik nacije i igra najbolji fudbal karijere. Sezonu je završio s 10 golova i 13 asistencija. Sazreo je kao igrač, vidi se da se oseća dobro u svojoj koži i da uživa u onom što radi. Poput Leve, još nije pokazao ono najbolje na velikim takmičenjima u belo-crvenoj opremi. Od jednog i drugog navijači traže da konačno zaigraju na klupskom nivou u jednoj završnici turnira, bio je meta kritika zbog toga, ali to je davna prošlost. Svi sada samo očekuju njegove i Levine partije iz gornjeg opsega mogućnosti, što Poljskoj garantuje prolaz, a sigurno i nešto više. Dok će Levandovski da bude zadužen za rešetanje, Zjelinski je dirigent ovog tima jer diktira tempo igre.

Za golobradog Kacpera Kozlovskog iz Pogona, te nešto starije Kamila Jozvjaka iz Derbija i Pšemislava Plahetu iz Noriča ostanak na konačnom spisku veliki je uspeh, ali od njih se ne očekuje mnogo.

Na kraju ostaje napad. Od toga da je među najtalentovanijim zemljama Starog kontinenta u smislu ofanzivnog kvaliteta, zbog povreda Milika i Pjonteka slovo je spalo na Roberta Levandovskog. On je kao vino. Od početka godine ima 24 gola u svim takmičenjima, ukupno 48 ove sezone i želi da pruži Poljskoj nešto veliko! Nedostaje mu ozbiljniji učinak na velikim takmičenjima. Prošli EURO je Poljska završila u četvrtfinalu, a Levandovski nije imao šut u okvir gola sve do osmine finala protiv Švajcarske. Na Mundijalu dve godine kasnije nije postigao gol. Potreban mu je jedan gol kako bi se izjednačio s Jakubom Blaščikovskim na listi najboljih strelaca Poljske svih vremena na kontinentalnim šampionatima sa po tri hica. Sada preko 30.000.000 sunarodnika od njega očekuje nešto zaista veliko.

SVE KVOTE ZA EURO - TIMOVI, DUELI, FINALE, GRUPE, IGRAČI...

U odsustvu Pjonteka i Milika potencijalni partneri Levi su David Kovnacki iz Fortune, Karol Svinderski iz Paoka i Jakub Šverčok iz Pjasta. Upravo je Šverčok po prvi put u karijeri igrao s Levom jedan zvaničan meč i očekuje se da on bude taj drugi napadač. Opet, niko od njih nema kvalitet ni približan onom najboljeg golgetera sveta, pa čak ni dvojice sunarodnika koji su otpali. Niti imaju iskustva. Kovnacki je odigrao sedam, Šverčok četiri i Svinderski tri meča.

Posle sunovrata u Rusiji pre tri godine, cela Poljska je oprezna. Kako kaže ona stara “koga zmija ujede i žabe se boji“, tako i Poljska pristupa ovom turniru. S očekivanjima da se izjednači rezultat iz 2016, ali bez preterane euforije. Ovaj tim može i da ode daleko i da se opet surva u provaliju i izneveri. Zato će biti zanimljivo gledati ovu Poljsku.

|

Kompletna ponuda na www.mozzartbet.com

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...