Izvor: Sportski Žurnal, 06.Nov.2012, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko tebe uvredom ti njega osmehom i pobedom
Nedelja, 4. decembar, dvadesetak stepeni i sunce iznad Sarajeva nagoveštavalo je lep dan, dan pun sreće i smeha. Sarajlije su već u prepodnevnim časovima odlučile da krenu put Baščaršije u šetnju.
Najpoznatije i najatraktivnije mesto u glavnom gradu Bosne i Hercegovine je vrvelo od ljudi, kafići puni, ćevabdžinice još punije, pogotovo čuvena i najpopularnija, „Željo“.
Raspoloženi ljudi su šetali, čula se graja sa svih strana, vriska dece, smeh, a miris ćevapa širio >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << se na sve strane. I nije da nije mamio svakog, jer ko je bio u Sarajevu, a nije probao ćevape, kao da nije ni dolazio u ovaj grad.
Iako je dan ranije ovaj grad bio svedok još jednog sudara večitih, Sarajeva i Željezničara, samo na naslovnim stranama novina je to bilo primetno, a prolazeći usput pored kafića, moglo se čuti da je i sutradan fudbal bio tema broj jedan.
Rukomet, koji je bio na programu tog dana, kao da nije postojao. I nema veze što je to bio sudar BiH i Srbije, jednostavno, ovog puta, to nikoga očigledno nije zanimalo, jer je domaća selekcija pre pet dana poražena u Austriji, pa je raja bila ljuta i rešena da ne krene put Skenderije.
Na drugom kraju grada, prateći Miljacku, Ilidža, opština udaljena dvadesetak minuta od centra, ali isto lepa, prepuna ljudi, samo bez kafića i restorana. Kod okretnice tramvaja broj 3, nalazi se hotel „Holivud“. Već po ulasku u ovaj kompleks na sve strane crvena boja, a ko se malo bolje zagleda vidi da na trenerkama i jaknama piše velikim slovima SRBIJA!
Bili su to Orlovi, tek stigli iz šetnje, išli su da udahnu vazduh i oni su koristili lep dan, a usput pojeli i neku piticu, baklavu, urmašicu. Kako odoleti…
U foajeu hotela stručni štab, predsednik RSS Velimir Marjanović i gensek Božidar Đurković. Momci su prilazili, pozdravili se i nastavili put sale u kojoj su imali zakazanu analizu protivnika i gledanje videa.
Usledio je kratak odmor i već oko 15.30 časova, autobus sa Orlovima, u pratnji policije se uputio ka dvorani. Usput se i dalje nije osećala atmosfera meča pod etiketom „visok rizik”. Zbunjeni prolaznici su nemo posmatrali i ravnodušno se okretali od upaljene policijske rotacije.
Dolazak pred nekadašnju Skenderiju, sada dvoranu „Mirza Delibašić“ izazvao je zbunjenost. Pre samo tri godine, na istom mestu, bilo je oko 5.000 ljudi ispred dvorane, dva sata pre utakmice. Ovog puta jedva pedesetak duša ispred hale, uglavnom mladih, ogrnutih zastavama BiH.
Mirno, bez buke su ulazili u dvoranu, a Orlovi na drugim vratima, uz pratnju policije. Po ulasku u halu usledio je novi šok, jedva 1.000 ljudi dočekalo je zvižducima reprezentativce Srbije.
Do 17 časova, kad je počinjala utakmica, stiglo je još toliko ljudi, a onih najvatrenijih jedva 300. Uz već poznate zvižduke i uvrede, Bosanci su „pozdravili“ Orlove, a ovi im na kraju, posle dva sata, vratili osmehom i, aplauzom.
Baš kako dolikuje momcima sa grbom Srbije na srcu. Strpljivo su zastajali, delili autograme, slikali se sa domaćim novinarima u hodniku ispred svlačionica.
Oko 19.30 autobus je ponovo u pratnji policije krenuo put Ilidže, ispred automobil sa rotacijom, a iza veliki crni džip. Sa Orlovima u autobusu jedan specijalac u civilu. Nije pošteno autobus ni napustio parking, začuli su se ritmovi popularnog „Gangam“ stajla i to je bio okidač da igrači ustanu sa mesta i zaigraju već poznatu koreografiju.
Nogu su povukli Marko Vujin i Petar Nenadić, a za njima krenuše i ostali. Pevalo se do hotela, a onda je svako otišao u svoju sobu, presvukli su se u civilnu odeću i već u 20.15 autobus je krenuo put Beograda.
Nastavak na Sportski Žurnal...
