Izvor: Blic, 17.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klubovi nisu cementare
Klubovi nisu cementare
Privatizacije sportskih klubova su, kako bar tvrde gotovo svi relevantni faktori, neophodan preduslov za njihovo statusno konsolidovanje, odnosno proširenje, kako finansijsko-organizacionih, tako i takmičarskih planova. Najnovijim Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sportu Srbije, koji bi uskoro u formi vladinog predloga trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri, ovaj proces je konačno pokrenut sa mrtve tačke. Pod kojim uslovima će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sprovođena privatizacija i kako će se novom statusu prilagoditi tržišno najatraktivniji sportski kolektivi u zemlji, pokušali smo da saznamo od autora (nacrta) zakona i rukovodilaca klubova.
Nenad Đurđević, savetnik direktora Uprave za sport Ministarstva prosvete Srbije, učestvovao je u projektovanju ovoga zakona. On naglašava da će predviđenim rešenjima svi klubovi najelitnije fudbalske i košarkaške lige do sezone 2003/2004. morati da promene status, odnosno postanu društva kapitala.
- Njihova privatizacija odvijala bi se prema Zakonu o privatizaciji. Ići će se po klasičnom sistemu privatizacije, po kome će do 30 odsto akcija besplatno biti podeljeno zaposlenima i članovima klubova, dok će se vlasnik većeg dela kapitala dobiti postupkom aukcije ili javnog tendera. Moguće je, naravno, da tim postupkom i stranci postanu većinski vlasnici naših klubova, kao što je, na primer, u Češkoj engleski Investicioni fond preuzeo kontrolu nad 70 odsto akcija klubova tamošnje lige.Za klubove koji iz nižeg ranga takmičenja stignu u Prvu ligu, predviđen je drugačiji postupak svojinske transformacije.
- U ovom slučaju reč je o promeni oblika svojine, kad klub kao udruženje građana prerasta u akcionarsko društvo. Nije, dakle, u pitanju privatizacija, jer kapital nije svojina članova udruženja, odnosno kluba - objašnjava Đurđević.
Predviđeno je da u ovakvim slučajevima 40 procenata akcija ide članovima kluba, 20 odsto pripadne lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se ovaj sportski kolektiv nalazi, dok bi preostalih 40 procenata trebalo da dobije akcioni fond Republike Srbije, koji će moći da ih proda, u skladu sa zakonom. Ukoliko se klub nalazi u sastavu sportskog društva, njemu će pripasti 30 procenata akcija, baš kao i članovima ovog kolektiva, a preostali deo 'kolača' bi ravnopravno podelili akcioni fond i lokalna samouprava.
- Potrebno je utvrditi šta je društvena svojina, odnosno ko su vlasnici stadiona na kojima igraju klubovi koji će se privatizovati. Ako je stadion u vlasništvu kluba, on ulazi u vrednost ukupne privatizacije, dok su u slučaju već spominjane promene oblika svojine predviđena neka druga rešenja. Stupanjem na snagu zakona o promenama i dopunama Zakona o sportu, sve nepokretnosti, koje su do sada barem 90 odsto imale status društvene svojine, transformisaće se u državnu svojinu. Ukoliko organi lokalne samouprave u roku od šest meseci ne zatraže ova dobra na korišćenje, ona će postati svojina klubova koji su ih do tada koristili.Đurđević predviđa da bi, pod pretpostavkom da sadašnji nacrt bude prihvaćen od Vlade kao predlog zakona, čitav projekat mogao biti usvojen u Skupštini Srbije do kraja ove godine.
- Mada Vlada nije bila u obavezi da se o ovom predlogu zakona konsoliduje sa sportskim društvima, savezima i klubovima, mi smo ipak, želeli da čujemo njihova mišljenja, odnosno da dobijemo korisne predloge i sugestije. Zanimljivo je da su predstavnici gotovo svih sportova izrazili pozitivno mišljenje o aktuelnom zakonskom projektu, a jedino predstavnici fudbalske organizacije i klubova, koji treba da su najzainteresovaniji za čitav problem, nisu saopštili svoj stav - tvrdi Đurđević.
Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju u Vladi Srbije, smatra da zakon o izmenama i dopunama Zakona o sportu Srbije mora da pruži odgovore na pitanja treba li sportski klubovi da imaju status preduzeća, kao i da li se proces privatizacije ograničava samo na nekoliko profesionalnih sportova.- Vrhunski klubovi treba da uđu u privatizaciju jer im je to jedan od uslova opstanka, ali kad jednom uđu u taj proces ne bi smeli da budu poligon za igranku onih koji imaju para, već moraju da postoje ograničenja: mora se zadržati ime kluba, ne bi trebalo da bude čestih promena vlasnika - naglašava Vlahović.
Prema njegovom mišljenju, jedan manji deo kapitala fudbalskih klubova trebalo bi da bude prenet na sportska društva, koja bi morala dobiti i 'zlatnu akciju' prilikom odlučivanja o nekim strateškim pitanjima.
- Imajući u vidu sve što se desilo u sportu, smatram da naši fudbalski klubovi treba da budu privatizovani na engleski način, tako da se postepeno dođe do klasičnog vlasništva, sve do kotiranja na berzi - zaključio je Vlahović.
Ivan Ćurković, predsednik Fudbalskog kluba Partizan, načelno podržava predviđenu privatizaciju klubova, ali upozorava da praktičnoj konkretizaciji ovog procesa treba prići oprezno.- I u Jugoslovenskom olimpijskom komitetu, čiji sam član, kao i u Fudbalskom savezu Jugoslavije, zainteresovani su za postizanje što kvalitetnijih rešenja u okviru ovog zakona, pa je formirana i komisija koja radi na njegovom nacrtu. Partizan se, takođe, priprema za privatizaciju i razgovara s našim sponzorima i potencijalnim partnerima, međutim, valja postaviti pitanje ko i s kakvim interesima želi da privatizuje neki klub. Možete li zamisliti šta bi se desilo kada bi, recimo, pošta privatizovala Zvezdu ili nas, na primer, Elektroprivreda?!
Prvi čovek beogradskog kluba razmišlja i o mogućnosti učešća stranog kapitala u privatizaciji Partizana.
- Potencijalni partner uvek traži interes, koji je neophodno uskladiti. Kad je reč o stranom partneru, valja postaviti pitanje za šta je on konkretno zainteresovan - klub, prostor ili nešto treće? Treba biti realan i konstatovati šta mi to u centralnu kasu UEFA trenutno donosimo - ističe Ćurković.Zanimalo nas je kako predsednik Partizana, koji je najbolje godine igračke karijere uspešno proveo u francuskom šampionu Sent Etjenu, ocenjuje evropska iskustva u rešavanju statusa klubova.
- U Francuskoj je klub neprofitna organizacija i takvo rešenje je 'utemeljeno' već 100 godina. U Engleskoj su svi klubovi izašli na berzu, međutim, interesantno je da su samo tri premijerligaša profitabilna. Onaj ko vredi taj može da se privatizuje, međutim, ko će privatizovati neke naše prvoligaše, čija imena sad neću da spominjem. Klubovi nisu isto što i cementara. Prošla su vremena u kojima se privatizacija obavljala s tašnom para, status klubova mora biti definisan!
Nacrt novog zakona upravo definiše klubove kao društva kapitala.
- To su reči, u ovom svetu problemi su malo složeniji - rekao je na kraju Ivan Ćurković. K. Besarović
