Izvor: Blic, 10.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klubovi kao preduzeća
Klubovi kao preduzeća
Proslavljeni jugoslovenski vaterpolista Aleksandar Šoštar nedavno je odlukom Vlade Srbije postavljen za direktora Uprave za sport pri Republičkom ministarstvu prosvete. Zamolili smo gospodina Šoštara da u intervjuu za 'Blic' iznese svoje viđenje aktuelnog stanja u kojem se nalazi srpski sport, kao i njegove planove za budućnost.
Zbog čega ste odlučili da, makar i privremeno, napustite vaterpolo organizaciju i prihvatite mesto direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Uprave za sport?
- Tačno je da sam napustio vaterpolo organizaciju, ali ću i na ovom poslu, koji je na jednom višem nivou, imati vezu sa vaterpolom, kao i sa drugim sportovima. Prihvatio sam ovu dužnost jer smatram da postoji jedno široko polje na kojem bi neke stvari trebalo da se postave na svoje mesto. Pogotovo što sam siguran da sport tako nešto zaslužuje kao jedan od najboljih, da ne kažem i naš najbolji proizvod, koji nas uspešno reprezentuje u Evropi i svetu. Kao direktor Partizana i predsednik VSSCG imao sam prilike da se susrećem sa određenim problemima. Ukoliko, zajedno sa svojim saradnicima, budem uspeo da ostvarim neke svoje ideje, onda ćemo, ako ništa drugo, stvoriti situaciju u kojoj će ti problemi biti manji u odnosu na raniji period.
Je li tačno da ste se dugo dvoumili pre nego što ste prihvatili ovaj posao?
- Nisam se previše dvoumio. Mene je praktično na ovu funkciju kandidovao sport, odnosno sve ono što sam u njemu uradio, najpre kao aktivan igrač, a zatim i kao sportski radnik. Ljudi su verovali da ću ja biti sposoban da svoje ideje pretočim u delo. Na kraju, rezultat je jedino merilo da li se nešto zaista radilo dobro ili ne.
Da li će to, što i pored ranijih zahteva, ponovo nije formirano Ministarstvo za sport predstavljati hendikep u vašim aktivnostima?
- Smatram da sport u Srbiji, s obzirom na njegovu ulogu i značaj, kao i obim posla, treba ima svoje ministarstvo i verujem da će ga u budućnosti i dobiti. Osnov za to je ne samo potreba za postizanje vrhunskih rezultata, uloga sporta je mnogo šira. S druge strane, verujem, da i u sadašnjim okolnostima, kada funkcionišemo u okviru Ministarstva prosvete postoje uslovi da se naprave prave stvari.
Koji će biti glavni zadaci vaše uprave u narednom periodu i koliko ćete na tom planu biti ograničeni postojećim zakonskim rešenjima, ali i finansijskim mogućnostima?
- Zadatke bih podelio na brze i značajne. Glavni u ovoj prvoj kategoriji je vezan za nastup naših predstavnika na Olimpijadi u Atini, najvećem sportskom događaju na svetu. Pripreme reprezentativaca za Atinu traju skoro četiri godine. Ja sam na samom kraju tog ciklusa stigao na mesto sa kojeg ću da pokušam da, u okviru već postojećih finansijskih stavki na koje nisam uticao, probam da omogućim što bolje uslove za pripreme olimpijaca.
Na šta konkretno mislite kada govorite o značajnim zadacima?
- Neophodno je stvoriti temelje za budućnost, odnosno generalnu strategiju u odnosu države i društva prema sportu. Treba videti šta se od sporta uopšte želi, kakva treba da bude njegova uloga u društvu. Valja napraviti presek za dva, četiri, šest meseci i videti kako stvari idu. Ukoliko se pokaže da je put uspešan, odnosno da je u pitanju prava stvar za duži period, treba je pretvoriti u zakonsku formu.
Kako ocenjujete dosadašnji stepen saradnje Uprave za sport sa Sportskim savezom Srbije, odnosno Olimpijskim komitetom SCG?
- Ovo je više pitanje za moje prethodnike na ovoj funkciji. Ja ću se ponašati u skladu sa zakonskim rešenjima, koja tačno propisuju šta su čije nadležnosti u oblasti sporta, odnosno biti odgovoran za saradnju sa svima. Sigurno je da moramo da međusobno sarađujemo jer imamo zajednički interes unapređenja našeg sporta.
S obzirom na nepostojanje saveznog ministarstva za sport, da li će i u kojoj meri država Srbija preuzeti brigu o finansiranju pripremama naših olimpijskih kandidata?
- Srbija već sada izdvaja oko 95 odsto sredstava za pripreme naših reprezentativaca jer neko mora da se brine o njima. Mislim da je učinjena velika greška kada je, posle gašenja SRJ, sport izdvojen iz državne povelje Srbije i Crne Gore. Ako postoji državna zajednica Srbije i Crne Gore, i sport mora da predstavlja ovu državnu zajednicu.
Prethodna vlada je najavila, ali na kraju ipak odustala, od donošenja zakona kojim bi bila regulisana oblast privatizacije u sportu. Hoćete li vi inicirati da takav zakon, u manjoj ili većoj meri modifikovan u odnosu na raniji predlog, konačno bude usvojen?
- Pored zakona o sportu, koji je direktno vezan za aktivnost Uprave za sport, postoji niz zakonskih projekata kao što su zakoni o oporezivanju, privredi, igrama na sreću, sportskim objektima, koje treba da predlože druga ministarstva u saradnji sa nama. Sva ta rešenja su vezana za sport, stvari treba da se slože. Sport kao sport nije samo to, on ima mnogo širu društvenu ulogu na planu edukacije, stvaranja radnih navika, borbe protiv dopinga i droge... Sigurno je da treba ići u pravcu privatizacije u sportu oprezno i odmereno. Sportski klubovi treba da funkcionišu kao preduzeća, rešenja sa udruženjem građana su bila dobra u nekim ranijim vremenima, sada su se stvari promenile.
Usvajanje zakona o sprečavanju nereda na sportskim objektima nije dovelo do nestanka ovih negativnih pojava na našim stadionima i dvoranama. Može li država, osim striktnog primenjivanja ovog zakona, da učini još nešto kako bi se ovom zlu definitivno stalo u kraj?
- Mora više da se radi na edukaciji ljudi iz klubova i navijača. Iz iskustva znam da postoji nedovoljan broj ljudi u klubovima koji bi bili zaduženi za rad sa navijačima. Neki klubovi na tom planu rade dobro, ali to nije dovoljno.Biće potrebno puno rada i vremena da se dođe do cilja - rekao je na kraju Aleksandar Šoštar. Kolja Besarović
