Izvor: Vostok.rs, 21.Avg.2012, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klonovi šampiona za Olimpijadu
21.08.2012. -
Klonovi današnjih prvoklasnik skakača potencijalno mogu da učestvuju na narednoj Olimpijadi. Međunarodna federacija konjičkog sporta (MFKS) ukinula je zabranu učestovanja kloniranih konja u međunarodnim takmičenjima još u junu. Jedinstvenog odgovora na pitanje mogu li klonirani šampioni da ponove uspeh roditelja – nema.
Kloniranje konja je zanimanje skupo i nepredvidljivo – naučnici ne garantuju da će odrasli klon naslediti sve osobine svog predhodnika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Prema ocenama istraživača kloniranjem se dobija samo 98% originalnog organizma. Eksperimenti na kloniranju konja sprovode se od 2003. godine, rekao je veterinarski direktor MFKS Grem Kuk.
- Veći deo nedavnih zahteva za dozvolu kloniranja došao je od ljudi, koji žele da unaprede potomstvo, a ne da učestvuju na takmičenju.Tehnika kloniranja je vrlo mlada, u svetu ima svega nekoliko stotina kloniranih konja. Neki od njih se takmiče, mada još ne postižu posebne rezultate.
Kuk je primetio da kloniranje nije u suprotnosti sa fer konkurencijom, ne nanosi štetu konjima i samo delimično utiče na sportske rezultate.
Posle iscrpnih istraživanja pokazalo se da učešće klona ne garantuje pobedu. Uspeh zavisi od brojnih faktora, od treninga, hrane, od toga kako je konj odrastao. I na kraju, mnogo toga zavisi od konjanika.
Prema rečima glavnog trenera Federacije konjičkog sporta u Rusiji Vladimira Tiškina, performanse umnogome zavise od koherentnosti rada jahača i konja u paru.
- Ponekad se u konjičkom sportu događa da konj, ne legne jahaču. Jednosatavan primer je konj Totilas, koji su Nemci kupili od Holanđana pred Olimpijadu. Taj konj je odneo sve moguće pobede tokom poslednje dve godine. I pored toga nije bio uvršten u tim, zato što jahač nije mogao da nađe odgovarajući ključ za njega i da uspostavi kontakt, koji bi dao rezultat. Za procenu jakih pojedinaca ruski uzgajivači konja, koji još uvek malo znaju o kloniranju, primenjuju poznatiji način – presađivanje embriona. Aleksandar Zajcev, zamenik direktora za naučni rad Sveruskog institua za istraživanje konja naveo je primer ruske vrhunske rase, koja je stvorena uz pomoć tog metoda.
- Zadatak je bio sledeći: trebalo je malu količinu originalne populacije brzo umnožiti. Kobila nosi ždrebe 6 meseci. Ako se koristi presađivanje embriona, može se dobiti za godinu dana do pet konja, s planiranim nasleđem, od poznatih roditelja, primenjujući još i veštačko osemenjavanje.
O kloniranju, posebno zato što nema tako mnogo materijala, teško je izvoditi zaključke, a presađivanje embriona nije štetno. Danas to nije hirurška operacija, pranje embriona je sasvim bezbolno i bezopasno. Poteškoće su u tome što treba uskladiti konja donatora i primaoca, kako bi svi hormonski pokazatelji kod njih bili isti. Ruski sportisti u ovom trenutku više vole inostrane rase, objasnio je glavni trener Federacije konjičkog sporta u Rusiji, VladimirTiškin.
- Ako dođeš na uzgajalište konja Šokemjul savršeno dobro znaš da ne kupuješ mačku u džaku. Negde oko 50 procenata je uključena genetika. Konj ili ima dobar pokret za dresuru, ili ima sposobnosti skakanja, ili za brzo dejstvo za triatlonu. Uzgajivači vrše selekciju konja, od kojih se potom veštačkim putem vrši osemenjavanje.
Među odgajivačima postoje razni pogledi na genetske intervencije. Irina Roven vodi nastavu jahanja za entuzijaste, a sport i naučne eksperimente smatra nasiljem nad životinjama. «Generalno prema kloniranju imam vrlo negativan odnos i smatram da je za život na zemlji to fatalno. Jednostavno slušam konja i trudim se da radim to što mu se dopada, na svoju korist.
Istraživači izvode naučne eksperimente, a uzgajivači testiraju praktičnu primenu naučnih dostignuća. Ali glavni zadatak sportista i jahača-amatera - da uspostave kontakt sa živim bićem i ubede konja da sluša jahača – ostaje isti, kakve god genetske intervencije da je konj doživeo.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
