Izvor: RTS, 01.Okt.2013, 08:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Klipersi - naličje "grada anđela"

Serija promašenih izbora, nelogičnih odluka, pogrešnih trejdova, odsustvo bilo kakve vizije i plana samo su neki od razloga zašto su Los Anđeles Klipersi jedna od najgorih franšiza u istoriji američkog sporta. Ipak, pojavom Blejka Grifina i Krisa Pola i Klipersi konačno deluju kao ekipa koja bi mogla i da u skorije vreme uzme šampionsku titulu. U "gradu anđela" gde je sav glamur namenjen Lejkersima, Klipersi se bore preuzmu primat.

Lejkersi su ogledalo Los Anđelesa, uspeh, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << glamur, slava samo su neke od odlika ove franšize koja je najpopularnija u NBA ligi. Ako su Lejkersi ogledalo El-Eja, onda su Klipersi njegovo naličje. Klub koji je (do pre dve godine) sušta suprotnost moćnim Lejkersima. Klipersi služe kao primer loših izbora, promašenih šansi i neuspeha.

Iako su dolaskom Blejka Grifina i Krisa Pola Klipersi konačno počeli da pišu svetliju stranu svoje istorije, ovaj klub je godinama služio kao predmet ismevanja u američom sportu.

Počeci Klipersa vezani su za grad Bafalo u državi Njujork gde su 1970. godine osnovani Bafalo Brejvsi koji su se takmičili u Atlantik diviziji. Za osam godina Brejvsi su samo tri puta uspeli da se plasraju u plej-of. Nakon toga franšiza se seli u San Dijego gde menja ime u Klipers. Ni tu se Klipersi nisu dugo zadržali. Za šest sezona u San Dijegu nisu uspeli nijednom da se plasiraju u plej-of, a posebno loša sezona bila je 1981/82. kada su imali učinak od 17 pobeda i 65 poraza.

Avantura Klipersa u Los Anđelesu počela je 1984. godine. Lejkersi su iz Minesote u Los Anđeles došli 24 godine ranije tako da je sada „grad anđela" dobio i gradski derbi koji je, kako se ispostavilo, to bio samo na papiru. Dok su Lejkersi igrali u centru Los Anđelesa, Klipersi su prvih nekoliko sezona igrali u u dvorani "Los Anđeles memorijal arena". Loša karma koja ih je pratila iz Bafala i San Dijega nastavljena je i u Los Anđelesu.

Za 28 sezona u Los Anđelesu, Kliprsi su oborili većinu negativnih rekorda lige, isticali su se očajnim odlukama na draftovima, čestim promenama rostera i trenera, u plej-of uspeli su da se plasiraju samo šest puta, dok su solidne sezone bile samo sporadične.

Punih sedam sezona u Los Anđelesu Klipersi nisu uspeli da se plasiraju u plej-pf. U sezoni 1986/87. Klipersi su imali skor od 12 pobeda i 70 poraza, drugi najgori rekord u NBA ligi.

Stvari za Kliperse počele su da se popravljaju krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je ekipu preuzeo trener Leri Braun. Prethodno su Klipersi serijom dobrih trejdova i kvalitetnih izbora na draftovima (što je maltene nezabeleženo u njihovoj dotadašnjoj istoriji) stvorili respektabilan tim predvođen Ronom Harperom, Denijem Meningom, Hersijem Hokinsom i Lojom Votom.

Sa oformljenom ekipom koja više nije bila predmet ismevanja Klipersi su u sezoni 1991/92, prvi put zabeležili više pobeda od poraza (45-37), i plasirali se u plej of, prvi put nakon 16 godina, još od vremena dok su nastupali pod imenom Bafalo Brejvsi. Iste sezone Klipersi su na tabeli završili iznad Los Anđeles Lejkersa koji su nakon povlačenja Medžika Džonsona tavorili na donjem delu tabele. Klipersi su te sezone ispali u prvom kolu plej-ofa od Jute, od koje su u seriji izgubili sa 3:2. Naredne sezone Klipersi su imali učinak od 41 pobede i isto toliko poraza, i drugi put za redom su se plasirali u plej-of gde su sa 3:2 eliminisani od Hjustona.

Taman kada se mislilo da Los Anđeles dobija i drugi respektabilni klub, ekipu napušta trener Leri Braun, Deni Mening odlazi u Atlantu u zamenu za Dominika Vilkinsa (koji nakon nepune sezone napušta klub kao slobdan agent) i jezgro ekipe se raspada. I pored očajnih rezultata Klipersi su u sezoni 1996/97. sa negativnim skorom od 36 pobeda i 46 poraza uspeli da se plasiraju u plej-pf gde ih je u prvoj rundi „počistila" Juta.

U sezoni 1998/99. koja je bila skraćena zbog lok-auta u NBA ligi Klipersi su imali samo devet pobeda i 41 poraz, dok su sezonu kasnije bili zakucani za dno liste sa samo 15 pobeda, dok su Lejkersi u istom trenutku bili najbolji tim lige. Oporavak je usledio tek sredinom prve desenije ovog veka kada su Klipersi napravili neverovatan podvig eliminisavši Denver Nagetse u prvoj rundi Zapadne konferencije. Tako nešto nije se dogodilo još dok je franšiza bila smeštena u Bafalo, 70-ih godina prošlog veka. Do naredne šanse za plej-of Klipersi su morali da čekaju pojavu Blejka Grifina.

Rivlastvo Klipersa i Lejkersa

Istorija Klipersa može se takođe opisati i kroz odnos sa popularnijom, „lepšom polovinom" Los Anđelesa, ekipom Lejkersa. Na samom početku kada se 1984. godine Klipersi stigli u „grad anđela", na pomolu je bilo pravo NBA rivalstvo. Oba tima su se takmičala i istom gradu i u istoj Pacifik diviziji. Na prvim međusobnim duelima dvorana je bila ravnomerno podeljena navijačima KLipersa i Lejkersa. I mediji su promovisali utakmice Lejkersa i Klipersa kao gradske derbije, davajući im posebnu draž.

Nakon dve godine bez pobede nad Lejkersima, mit o „gradskom derbiju" El-Eja pada u vodu. Navijača Klipersa je sve manje na utakmicama, posebno kada se igra protiv Lejkersa. Raspoloženje navijača pratilo je očajne igre tima. Stvari se menjaju početkom devedesetih godina prošlog veka. Kao što je pomenuto, Medžik napušta Lejkerse zbog poznatih zdravstvenih problema, tako da ta ekipa biva lak zalogaj za protivnike. Prvi put u sezoni 1991/92. Klipersi se na tabeli nalaze iznad Lejkersa. Naravno ovaj kratkotrajni primat Klipersa je brzo prekiut, a pojavom tandema Kobi-Šekil ponovo se zna ko je gazda Los Anđelesa.

Tek je stupanjem Blejka Grifina na parket, i dovođenjem Krisa Pola tas na vagi konačno prešao na stranu Klipersa. „Naličje Los Anđelesa" kako su poneki zvali Kliperse, konačno ima tim koji može da parira ne samo Lejkersima već i drugim ekipama. Prvi put Klipersi imaju i šampionske snove. Sam rivalitet sa Lejkersima konačno se zahuktao.

Na utakmicma u 2012. godini navijači Lejkersa, koji su i dalje brojniji, zviždali su igračima Klipersa na zagrevanju. Do tada su bili nezainteresovani za tu ekipu, ali nakon nekoliko poraza u međusobnim duelima Klipersi im polako postaju trn u oku. I na parketu je u poslednje dve godine atmosfera mnogo užarenija, igrači se češće košakaju, a sama pobeda ima posebnu draž. Ipak, trenutno u međusobnim okršajima Lejkersi vode protiv Klipersa sa 97 pobeda i 33 poraza.

Zanimljivo je da su Klipersi pokušali da se profilišu i kao „narodni klub", pa su namerno davali dosta jeftinije od Lejkersa karte za utakmice. Ipak, publika u Los Anđelesu voli pobednike, a Klipersi to nisu bili, tako da su ostali bez masovnije podrške.

Serija nelogičnih poteza

Na većini lista najgorih franšiza u svim sportovima u Americi Los Anđeles Klipersi nalaze se na samom vrhu. Teško je popamtiti kakve su katastrofalne procene imali generalni menadžeri ovog tima kada su birali pikove sa drafta i kada su ugovarali trejdove.

Od kada je uvedeno lutrijsko izvlačenje pikova 1985. godine, Klipersi su sa drafta izabrali ukupno 21 igrača, od kojih je samo Deni Mening, sa solidnom karijerom, igrao na ol-star meču (sve do pojave Blejka Grifina).

Jedna od prvih grešaka učinjena je upravo na draftu 1985. godine. Prvi pik je bio Patrik Juing koji je otišao u Njujork. Sledeći centar na listi bio je treći pik Benoa Benjamin dok je Karl Meloun bio 13. Klipersi su uzeli Benjamina, Juta Melouna, dalje je sve poznato. Prvi je postao jedan od najboljih NBA igrača u istoriji, za drugog je retko ko više čuo.

Dve godine kasnije Klipersi su imali pravo na dva pika sa drafta i činilo se da ne mogu da zabrljaju. Umesto da izaberu prvog pika, Dejvida Robinsona, Klipersi se odlučuju za sedmog pika Redžija Vilijamsa (ne Redžija Milera koji je iste godine bio 11. pik) i 13. pika Džoa Vulfa. Obojica košarkaša ispostavila su se kao promašaji. Iste godine Klipersi su imali pravo i na 19. pika, odlučili su se za Kena Normana iako su mogli da uzmu mnogo boljeg igrača.

Da su imali malo više hrabrosti, Klipersi su 1984. godine mogli da imaju i Stoktona, ali tada im se učinilo da mali, mršavi, beli momak nema budućnost u NBA ligi. Umesto Stoktona izabrali su krilnog centra Majkla Kejdža. Juta je bila hrabrija, rizikovala i dobila jednog od najboljih plejmejekera u istoriji.

Klipersi su i na draftu 1989. godine uzeli precenjenog igrača koji, kako se ispostavilo, nije ni želeo da igra za njih. Klipersi su imali pravo drugog pika i izabrali su Denija Ferija koji je odmah rekao da nema nameru da potpiše profesionalni ugovor sa Klipersima. Feri je odlučio da je bolje igrati u Evropi nego za Kliperse pa je godinu dana proveo u rimskom Mesađeru, da bi kasnije potpisao za Klivlend. Zanimljivo je da su mnogi upozoravali Kliperse da ne uzimaju Ferija koji nema nameru da igra za njih, ali upozorenja su ignorisana. Na istom draftu Klipersi su imali šansu da uzmu Glena Rajsa ili Šona Kempa.

Ništa bolji nisu bili izbori ni na draftu 1989. godine kada su kao osmog pika izabrali Boa Kempbela, dok su 1998. godine kao prvog pika izabrali Majkla Olovokandija. Dve godine kasnije kao trećeg pika izabrali su Darijusa Majelsa, dok je izbor Livingstona 2004. godine kao četvrtog pika možda i vrhunac promašenih poteza.

Sve do drafta 2009. godine kada je kao prvi pik izabran Blejk Grifin, Klipersi su ređali promašaj za promašajem. Dugoj listi promašenih investicija treba dodati i igrače poput Krisa Vilkoksa, Darijusa Majlsa, Jaroslava Koroleva i drugih.

Kletva Klipersa

Poseban deo potrebno je posvetiti poznatoj „kletvi Klipersa". Mnogi smatraju da je klub jednostavno uklet. Najbolji primer možda je Blejk Grifin koji 2009. godine kada je potpisao za Kliperse, čitavu sezonu propustio zbog teške povrede. Generacija Klipersa koja je 1996/97. godine izborila jedan od retkih plamsmana u plej-of posebno je imala tragičnu sudbinu.

Četvorica igrača te generacije nisu više među živima. Malik Sili poginuo je u saobraćajnoj nesreći 2000. godine, Kevin Dakvort preminuo je usled bolesti srca 2008. godine. Lorencen Rajt je 2010. godine nestao da bi policija na kraju našla njegovo beživotno telo. Svi dokazi ukazivali su na to da je Rajt ubijen. Dvejn Šincijus 2012. godine umro je od raka. Ni jedan od vodećih igrača te generacije Loj Vojt nije imao sreće. On je karijeru završio u sezoni 1997/98. usled teške povrede.

O vlasniku Klipersa, multimilioneru Donaldu Sterlingu tek bi mogla knjiga da se napiše. U najmanju ruku kontroverzni vlasnik Klipersa klub je kupio 1981. godine. U trenucima kada se odmarao od vođenja kluba Sterling je posećivao sudove gde je najčešće odgovarao za optužbe vezane za rasizam. Više miliona dolara Sterling je potrošio zbog „dugog jezika" i vređanja na rasnoj osnovi.

Sterlinga je tužio i bivši generalni menadžer kluba Eldžin Bejlor koji je otkrio da mu je vlasnik kluba rekao da želi da napravi tim u kojem će igrati „veliki broj siromašnih crnaca sa juga koje će predvoditi beli trener". U pregovorimo sa Denijem Meningom Sterling je rekao da nudi „veliki novac siromašnom crnom momku". U zgradama koje je Sterling posedovao vlasnik Klipersa nije dozoljavao da se useljavaju hispano-amerikanci. Na dušu Sterlinga se stavlja i kupovina zemljišta na kojem je obećao da će sagraditi objekte namenjene beskućnicima. Na kraju od gradnje nije bilo ništa, Sterling se samo dokopao zemljišta. Poseban odnos Sterling ima sa igračima koje, navodno, često vređa kada loše igraju, dok se neretko meša i u posao trenera. Mnogi smatraju da na lošoj sreći Klipersi mogu zahvaliti upravo Sterlingu.

I pored svih nedostataka Klipersi su ekipa koja svake godine ima sve veću podršku. Pojavom Blejka Grifina i Krisa Pola Klipersi igraju atraktivnu košarku koja privlači veliki broj gledalaca.

Na utakmicama Klipersa, osim glimca Bilija Kristala, koji je dugogodišnji navijač ove ekipe, mogu se videti i Rijana, Džesika Alba, Elen Pompeo (Grejova anatomija), Kid Rok, Adam Levin frontmen grupe „Marun fajv", „loš momak" Holivuda Čarli Šin i mnogi drugi. Svi se nadaju da bi ova ekipa uskoro mogla zaista da osvoji šampionski prsten.

Nastavak na RTS...