Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jul.2017, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatske promene katastrofalne za Aziju
Azijska razvojna banka upozorila je danas da će ravnodušan pristup prema klimatskim promenama biti katastrofalan za Aziju, jer će poništiti veliki deo fenomenalnog ekonomskog rasta koji je kontinentu pomogao da ostvari ogroman napredak u borbi protiv siromaštva.
Nastavak oslanjanja na fosilna goriva dovešće do toga da se najmnogoljudniji region sveta suoči sa dužim talasima vrućina, porastom nivoa mora i promenom ustaljenog šablona kišnih sezona, što će poremetiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ekosistem, ugroziti egzistenciju, i možda čak izazvati ratove, navodi se u izveštaju ADB objavljenom danas, prenosi Frans pres.
"Klimatske promene koje se dešavaju nesmanjenom žestinom prete da ponište mnoge napretke ostvarene u razvoju u poslednjih nekoliko decenija, a naročito da izazovu velike ekonomske gubitke", ocenjuje banka sa sedištem u Manili.
Do kraja veka, u pojedinim delovima azijskog kontinenta prosečna temperatura vazduha mogla bi da skoči za osam stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa, dodaje se u dokumentu.
"Scenario ravnodušnog pristupa prema ovom problemu dovešće do katastrofalnih klimatskih uticaja na ljude u Aziji i Pacifiku, posebno na siromašnu i ranjivu populaciju", navodi se u saopštenju.
ADB ističe da bi region mogao da spreči katastrofu prelaskom na obnovljive izvore energije.
Pariski sporazum o klimatskim promenama iz 2015. godine obavezuje zemlje da rast globalne temperature održe znatno ispod dva stepena Celzijusa iznad preindustrijskog vremena.
Mada će biti teško držati pod kontrolom povećanje temperature za dva stepena, "smatra se da bi rast za četiri stepena Celzijusa doveo do humanitarnih katastrofa u mnogim zemljama, a rezultat bi bio nekontrolisani talas migracija ili zarobljeno stanovništvo u pojedinim delovima sveta", piše u izveštaju.
Bez ozbiljnog pristupa ovom pitanju, Aziju će u celini "zapljusnuti" rast nivoa mora od 1,4 metra u ovom veku, što je skoro dvostruko više od projektovanog porasta prema Pariskom sporazumu i suočiće se sa sve razornijim ciklonima, dodaje se dalje.
Prema ovom alarmirajućem scenariju, kako se upozorava, sistemi koralnih grebena u regionu će se urušiti zbog beljenja, što će imati teške posledice po ribarstvo i turizam.
Topljenje azijskih lednika izazvalo bi poplave i nestašicu vode, narušavanje poljoprivrede i rast zavisnosti od padavina kako bi se zadovoljile potrebe za vodom.
Uticaj takvih promena na pristup energiji i prirodnim resursima bio bi "bure baruta" za potencijalne sukobe, ukazuje ADB.
U studiji se procenjuje da bi se broj smrtnih slučajeva od toplote povećao godišnje za skoro 52.000 među starijom populacijom do 2050. godine, da bi bilo gotovo 8.000 dodatnih smrti zbog dijareje u Južnoj Aziji i oko 10.000 više smrtnih ishoda od malarije i denga groznice u Aziji.
Uprkos zapanjujućem ekonomskom rastu, gde je prihod po stanovniku u Aziji povećan 10 puta u poslednjih 25 godina, ovaj kontinent je i dalje dom većini siromašne populacije sveta, navodi ADB.
To, zajedno sa činjenicom da veliki deo stanovništva naseljava niske priobalne oblasti, čini najveći svetski kontinent "posebno ranjivim" na klimatske promene.
Mjanmar, Filipini, Bangladeš, Vijetnam, Pakistan i Tajland spadaju među prvih 10 zemalja sveta koje su najizloženije ekstremnim vremenskih prilikama.
ADB je 2015. godine obećala da će do 2020. udvostručiti sredstva za investicije u projekte namenjene ublažavanje klimatskih promena na 6,0 milijardi dolara, uključujući i 2,0 milijarde dolara pomoći zemljama kako bi prešle na obnovljive izvore energije, navodi francuska agencija.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
