Izvor: MozzartSport.com, 07.Mar.2021, 00:05

Klasiko koji se pleše

Derbi između San Lorenca i Urakana ne možete naći u turističkim paketima, kao kod nekih koji su prodali duh tradicije. Previše je intiman. Utakmice Gavranova i Kemerosa u Ajresu se smatraju jednom vrstom tanga

Buenos Ajres. Na uglu ulica Kaseros i Trole, na difuznoj granici gde Parke Patrisios postaje Nueva Pompeja, nalazi se bar, koji je ujedno i restoran. Zove se San Hose, ali većina njegovih gostiju ili povremenih posetilaca zna ga pod imenom Lo de Luisito. Tamo se poštuju >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << stari običaji dobro posluženog aperitiva, mate, soda u sifonu, ćaskanje sa konobarom, dobacivanje onima za susednim stolom. Po ulasku udišete komšiluk, pri odlasku tradicija Ajresa vam se uvlači pod kožu. Baš tu, fudbal živi, izvan polja za igru.

Utisak se rađa i ostaje, to je klasična zona, i ovde se klasik igra, svaki dan. Samo nekoliko blokova od tog ugla i zidovi govore. Jedan od njih obojen je sa dve vrste spreja, plavom i crvenom, i poručuje: "San Lorenco, da nisi postojao, izmislio bih te". Nastavljajući dalje prema Čiklani, drugi zid govori o otporu i godinama neuzvraćene ljubavi: "Uragane, iako mi loše činiš, ja te volim".

Postoje nažalost i druge, manje originalne i vrlo neprijateljske poruke, tipične za ovaj kraj grada i tradiciju vekovnog rivalstva.

Ne. Ovaj klasik ne možete naći u turističkim paketima, kao kod nekih koji su prodali duh tradicije. Previše je intiman. Antiglobalizacijski bastion. Pravi portenjo. Misteriozan poput homerističkog tanga. Nastao je u samoj kolevci ove predivne plesačke igre. Oni su pravi. Oni koji danonoćno diskutuju o njemu, uz kafu, mate, bilijar ili kuglanje. Oni glasno i jasno govore "Klasiko je moj, vaš, naš, VEČAN"!

01.30: (2,05) San Lorenco (3,05) Urakan (3,80)

Tamo gde je nastao najzavodljiviji ples. Tamo gde se ulicama, stazama, parkovima ukrštaju Almagro, Boedo i Patrisios u večnoj vatri Ajresa. Fudbal i vino. Kuervosi i Kemerosi. Uraganski vetrovi i Leteći baloni. Sveci i Gorionici. To je najveći komšijski klasik na svetu. To je Clásico Porteño!

Od svojih osnivačkih dana, te prve decenije 20. veka, klasik između San Lorenca i Urakana bila je igra i zabava neponovljivih likova, večitih zvezda, sa tangom kao neizbežnom muzikom u pozadini. To je ujedno bila neka vrsta odvojenog prvenstva između dva naselja koja su delila jug Buenos Ajresa, a koji se tek nazirao, vrtoglavim rastom stanovništva.

Bila su to vremena kada je geografska pripadnost bila izuzetno bitna. Danas, ovo je jedna od najtradicionalnijih utakmica u argentinskom fudbalu. Rivalstvo je veliko i na snazi je više od 100 godina. Oba kluba rođena su 1908. godine na siromašnom jugu grada. San Lorenco zahvaljijući ocu Lorencu Masi u susedstvu Almagro, a sa druge strane, Urakan je ranije imao nekoliko imena, ali se od 1908. nastanio u Parke Patrisiosu.

Ova dva sastava oduvek su bila bliska i pripadala su kvartu poznatom kao Boedo. Nekada opasna četvrt, prenatrpana mangupima novonastale kaldrme, kućama skromne građe, prašnjavim skladištima i barovima koji su skrivali razočaranja. Odgajani su i odrasli kao takvi, vrlo bliski, sa isprepletanim pričama. Sa šarmom rivalstva, bez neprijateljstva.

If you’ve never seen this video of San Lorenzo’s fans before, you’re in for a treat. If you have seen it before, you’ll watch it again now because you know it’s bloody brilliant.

pic.twitter.com/nAW23Hi6pd

Avenija La Plata bila je teritorija amblematičnih stadiona, i jednih i drugih. Udaljenost nije prelazila par blokova, a razdaljina i granice susedstva prelazile su se laganim hodanjem bez straha i bez prezira. Oduvek je na taj dan bilo pogleda postrance, ali bez zamerke i pretnji. Poput rođaka, gotovo kao braća.

Ali, dobro je poznato, da je od rata, samo i jedino gori građanski, bratoubilački rat. Prokleto nasilje došlo je decenijama kasnije, krajem devedesetih godina prošlog veka, intezivnim rastom bara brava navijačkih grupa.

Uopšte nije bilo neobično imati pristalice jednog ili drugog kluba u porodici. Neki čak kažu da kada je San Lorenco ispao u drugu diviziju 1981. godine, navijači Urakana to nisu proslavili. Naprotiv, zabrinuli su se, jer nisu imali svog klasičnog rivala. Isto se dogodilo, par godina kasnije, kada je situacija bila obrnuta. Čak i danas, svedoci smo velikog uvažavanja iskazanog na obe strane, a turbulentne godine krvavog razračunavanja ostavljene su u zapećku istorije, ali se na zaboravljaju.

Fabijan Kasas, pesnik, pripovedač, novinar i izraziti simpatizer Gavranova, jednom prilikom kada je Urakan 2011. godine ponovo ispao u drugu diviziju, izjavio je:

"Moram nešto da priznam. Kada sam video da Urakan propada u Primeru B, posle naslađivačke pobede Independijentea, kada sam video scene u kojima se igrači i njihov trener hvataju za glavu, padajući na kolena i briznuvši u plač. Moram priznati. Oči su mi se napunile suzama. Veoma poštujem protivnika i ne prihvatam ni pod kojom tačkom gledišta da Kemerosi igraju drugu ligu. Zašto? Mislim da u našoj zemlji ne postoji pozitivan kult prema protivniku, koji čak i Katolička crkva ima prema samom Đavolu. Protivnici smo, pa šta? Ista nedaća nas okružuje decenijama", rekao je Kasas.

Mientras tanto, en Cannes, Vigo Mortensen mostró su fanatismo por @SanLorenzo pic.twitter.com/RaljjedG9v

Vigo Mortensen, holivudska zvezda u ulozi Aragorna iz Gospodara prstenova, koji je zauvek usvojio ulice Boeda kao svoje mesto u svetu, takođe je pružio reči utehe i solidarnosti kada je 2009. godine Urakan imao fantastičnu kampanju, ali je potom neslavno suđenje poguralo Velez do šampionske titule.

"Nisu fudbaleri Veleza za to krivi, naravno, ali bolji tim tog dana nije pobedio. Takve stvari se jednostavno dešavaju u životu. Kreativna izvrsnost ne pobeđuje uvek. Kao što je Martin Hajdeger jednom prilikom rekao: 'Kao zadatak ostaje odgonetnuti zagonetku'. Možda zvuči čudno da, budući da sam jedan od Kuervosa, toliko mnogo govorim o Urakanu. Ali, protivnika morate poštovati. Kada igra dobro, zaslužuje da bude pohvaljen", rekao je Mortensen.

Antagonizam između dve institucije je takav da prevazilazi granice sportskih takmičenja. Na nesreću, devedesetih godina prošlog veka, nasilje je učinilo da rivalstvo izgubi staru suštinu. Nasilna dela postala su sve učestalija u obračunima navijačkih bara brava grupa ovih klubova. U jednoj od takvih epizoda, 1997. godine dogodila se i smrt Ulisesa Fernandesa, obožavaoca Urakana, koji je ubijen u pucnjavi koja se odigrala na periferiji Baho Floresa, u blizini stadiona Nuevo Gasometro, a za ovaj čin optužena je Lorencova navijačka grupa "La Gloriosa Buttler".

Nekoliko godina kasnije, tačnije 2002, Urakanova ekstremistička grupa pod nazivom "La banda de la quema", je jedne noći provalila u deo stadiona gde su navijači Gavranova držali svoje rekvizite, i tom prilikom ukrala džinovsku zastavu koja je prekrivala čitavu tribinu "Popular" (u Argentini je ovakav tip zastave poznatiji kao zavesa), koju su potom spalili.

Tokom proslave 100 godina od osnivanja Urakana, bara brava grupa ovog kluba, umesto na odredište proslave, autobuse u kojima su se nalazili preusmerila je ka Boedu, kako bi se sukobli sa pristalicama San Lorenca. I ovaj okršaj, ponovo se završio smrću jednog od pripadnika Kemerosa, poznatog pod nadimkom Silvera Kafu.

Sve ove neslavne epizode dovele su do toga da se njihovi susreti u par navrata igraju bez publike, ponekad i na neutralnim terenima izvan Ajresa, a godinama unazad klasik je sveden samo na navijače domaćih ekipa, uz veliku policijsku angažovanost. Međutim, poslednjih godina postoji kampanja koja želi da preokrene ovu situaciju, negujući harmoniju i razumevanje, mimo sportskog rivalstva. Tako se na granici između Boeda i Parke Patrisiosa može videti i mural, delo dveju grupa ovih klubova koji se bave ovom uličnom umetnošću "Corazón Quemero" i "Grupo Artisto do Boedo", koji poručuje "Somos clásico, no enemigos", u slobodnom prevodu "Mi smo rivali, ne i neprijatelji".

Somos clásico, no enemigos.

Mañana enfrentamos a nuestros primos, que sea en paz.#RivalesNoEnemigos #SanLorenzo #ClásicoEnPaz #ClásicoDeQuién #NoSePuedeLlamarClásico #ClásicoEsGanarte #Buri #Decí35 pic.twitter.com/tKN2Qbn8cB

Ovo je treći najvažniji klasik u zemlji, gledajući zbir zvaničnih titula nacionalnog i međunarodnog učešća, koje su osvojila ova dva kluba, sa ukupno 35 pehara, 13 za Urakan i 22 za San Lorenco, što ih svrstva odmah iza Superklasika i Klasika iz Aveljanede. Pored toga, oba tima se nalaze u prvih šest po proju navijača u zemlji, kao i celokupnog broja prodatih karata tokom istorije argentinskog fudbala.

Tradicionalna konfrotacija proizilazi iz geografske blizine dve institucije, koje su tokom osnivačkih godina imale svoje stadione u neposrednoj blizini. Mnogi smatraju rivalstvo između Lorenca i Urakana zdravom karakteristikom okruženja, koja obogaćuje kulturnu i sportsku istoriju ovih krajeva grada. Oba kluba usko i neprekidivo su vezana za suštinu Buenos Ajresa. Rivalstvo je postojalo već početkom dvadesetih godina prošlog veka, kada su se u kafeu Dante u aveniji Boedo, okupljali simpatizeri Gavranova, dok su samo par ulica dalje u obližnjem mestu El Japonés obitavale pristalice Kemerosa.

Prema ograničenjima i uspostavljanja granica između susedstva, koje je poslednjih decenija izgradila gradska vlast, San Lorenco je rođen u Almagru, otud i ovaj deo grada u njegovom imenu, dok mu se stadion nalazi u Baho Floresu, iako se u prošlosti, za vreme njegove inauguracije nalazio u Boedu, to područje se smatralo delom Almagra, gde su do danas ostala neka od njegovih administrativnih sedišta. Urakan je nastao u naselju Nueva Pompeja, a nekoliko godina kasnije preselio je sedište i stadion u današnji Parke Patrisios. Sva pomenuta naselja se graniče, i veoma su blizu jedna drugom.

Huracan tonight, great evening out. Videos and pictures on Instagram shortly. Thanks @DrewHollinshead for making it all possible. #Huracan #ClubAtleticoHuracan pic.twitter.com/iTIzLHNQzX

Prvi okršaj dve ekipe bio je prijateljskog karaktera i odigran je 1. aprila 1915. godine na stadionu Urakana, ustvari više je to bila poljana na raskrsnici ulica Čiklana i Alagon. Susret je završen pobedom domaćina rezultatom 3:1. Prvi zvaničan sastanak dogodio se par meseci kasnije, 24. oktobra u okviru Primera divizije, a odigran je na stadionu Arhitekta Rikardo Ečeverija, koji danas pripada klubu Fero Karil Oeste. Tada, formalno kao domaćin, San Lorenco je slavio identičnim rezulatatom 3:1.

Zanimljivo je da se ova dva sastava nikada nisu susrela u promotivnim kategorijama ili na međunarodnim takmičenjima. Uvek su to činili u Primeri i u nacionalnim kupovima u lokalnoj sferi. Do danas Clásico Porteño iliti Komšijski klasiko, igrao se 215 puta, od toga San Lorenco je trijumfovao 94 puta, naspram Urakana koji je u svoju korist rešio 61 susret, dok je 58 puta rezultat meča ostao izjednačen.

Što se tiče trofeja, San Lorenco spada među timove velike petorke argentinskog fudbala i na petom je mestu večne liste šampiona sa 15 osvojenih titula, dok je sa druge strane Urakan svrstavan u one koji su večito pretendovali na to šesto mesto i proširenje grupe velikana. Kemerosi poseduju pet titula nacionalnog šampiona, od toga čak četiri su osvojene u amaterskoj eri, a poslednja je na stadion Dr Adolfo Duko došla još 1973. godine.

¡La lista para el clásico!

???? Estos son los convocados por Diego Dabove para recibir mañana a @CAHuracan, por la cuarta fecha de la #CopaDeLaLiga

???? #VamosJuntosCiclón pic.twitter.com/0SNSNF9Tm5

U skorije vreme, kao uteha, ali i velika radost za navijače ovog kluba, osvojen je nacionalni kup u sezoni 2013/14 kao i Superkup 2014. Na njihovu nesreću, upravo te godine, San Lorenco je prvi put podigao najvažniji pehar u istoriji kluba, osvajanjem Kopa Libertadores.

Hose "el Nene" Sanfilipo, nekadašnji igrač Gavranova iz Almagra, sa 16 postignutih golova, najbolji je strelac klasika, dok je za Kemerose sa 10 golova i drugi na ovoj listi to Ermanio Masantonio. On je jedan od najvećih idola Urakana, kome je u posvećen i jedan tango.

U istoriji je kroz oba tima prodefilovalo 45 igrača, a svoje među kojima su Ektor "el Bambino" Vijera, Pablo Miljore, Fabijan Karizo, Narsiso "el Loko" Doval, Alberto Rendo, Osvaldo Rinaldi, Ruben Sunje, Ektor Lopez, Oskar Ortiz i mnogi drugi...

Poslednji susret Kuervosi i Kemerosi odigrali su 20. oktobra 2019. godine, kad je San Lorenco kao domaćin slavio 2:0. Noćas od 01.30 po srednjoevropskom vremenu, pred praznim tribinama stadiona Pedro Bidegain, ovoga puta iz totalno drugačijih razloga, na programu je 216. dvoboj ekipa, čije se utakmice u Ajresu smatraju jednom vrstom tanga.

LIGA KUP ARGENTINE – 4. KOLO

Petak

Njuels Old Bojs - Independijente 2:1 (2:0)

/Rodrigez 75 - Palasios 9, Bustos 31/

Subota

Sentral Kordoba - Banfild 1:1 (0:0)

/Himenez 73 - Alvarez 70/

Godoj Kruz - Platense u toku

Sarmijento - Taljeres u toku

23.20: (1,72) Kolon (3,40) Aldosivi (4,90)

23.20: (1,75) Lanus (3,50) Atletiko Tukuman (4,50)

Nedelja

01.30: (2,05) San Lorenco (3,05) Urakan (3,80)

21.10: (3,10) Arsenal Sarandi (3,00) Estudijantes (2,35)

23.20: (2,80) Himnasija La Plata (3,00) Defensa i Hustisija (2,55)

23.20: (2,75) Patronato (2,95) Union Santa Fe (2,65)

Ponedeljak

01.30: (2,75) Velez (3,00) Boka Juniors (2,60)

23.15: (2,15) Rasing (3,05) Rosario (3,50)

Utorak

01.30: (1,47) River Plejt (4,10) Argentinos Juniors (6,50)

***kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...