Izvor: Blic, 19.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klasa Fernando i Kimi
Klasa Fernando i Kimi
Fernando Alonso je 2005. odvezao za čistu desetku, što je mladi Španac overio titulom prvaka Formule 1, kao i trofejom Renoa u konkurenciji konstruktora. Nedavno završena sezona nije donela druga iznenađenja jer je klasu na stazi potvrdio još samo Kimi Raikonen.
Mihael Šumaher je, svestan da u rukama nema šampionski bolid, vozio u stilu budućeg penzionera, dok je Huan Pablo Montoja previše želeo da se dokaže u Meklarenu.
Baton, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Veber i Masa bili su samo učesnici trka i ništa više, dok su se iznad proseka izdigli Fizikela, Truli, Ralf Šumaher i veteran Dejvid Kultard.
1. Fernando Alonso (Reno) - ocena 10 (sedam pobeda, 133 boda): Najmlađi šampion Formule 1 napravio je samo jednu grešku na 19 trka, kada je u Montrealu udario u zid. Španac je sve oduševio u San Marinu, gde je odbio napade Mihaela Šumahera, koga je na pretposlednjoj trci u Japanu obišao dva puta. Rekordnih 15 podijuma na 19 gran prija.
2. Kimi Raikonen (Meklaren) - 9 (sedam pobeda, 112 bodova): Slab start sezone (sedam bodova na prve četiri trke), kao i česti kvarovi i promene motora, sprečili su Raikonena da godinu završi ispred Alonsa. Najbolju trku odvezao je u Japanu, gde je stigao do pobede u poslednjem krugu iako je startovao kao 17.
3. Mihael Šumaher (Ferari) - 5,5 (jedna pobeda, 62 boda): Strmoglav pad sedmostrukog prvaka obeležen je samo jednom pobedom (Indijanapolis), kada je protiv sebe imao samo pet rivala. Ukupno pet podijuma za zaborav. Sudar sa Albersom i izletanje sa staze u Kini bili su poniženje za velikog Šumija.
4. Huan Pablo Montoja (Meklaren) - 5 (tri pobede, 60 bodova): Propustio dve trke zbog povrede ramena, zaradio je crnu zastavu u Kanadi, kažnjen je zbog sudara u Monte Karlu, imao je incidente u Turskoj, Belgiji i Japanu, dok je u Kini naleteo na polomljeni šaht. Hiljadu malera, ali i tri pobede za prosečnu debitantsku sezonu u Meklarenu.
5. Đankarlo Fizikela (Reno) - 6,5 (jedna pobeda, 58 bodova): Godinu je otvorio trijumfom u Australiji, ali se do kraja sezone još samo dva puta popeo na pobedničko postolje. Nije uspeo da izađe iz Alonsove senke.
6. Ralf Šumaher (Tojota) - 6 (45 bodova): Solidna sezona za Ralfa koji je na početku sezone bio drugi vozač Tojote, iza Jarna Trulija.
7. Jarno Truli (Tojota) - 6 (43 boda): Doneo je Tojoti prvu pol-poziciju i mesto na pobedničkom postolju, ali je u drugom delu sezone izgubio oštrinu.
8. Rubens Barikelo (Ferari) - 5 (38 bodova): Drugo mesto u Australiji bio je i najbolji rezultat Barikela u 2005, koji se predao kada je čuo da će ga u Ferariju zameniti Felipe Masa. Brazilac će u 2006. voziti za BAR.
9. Dženson Baton (BAR) - 6 (37 bodova): Najmlađi vozač koji je odvezao 100 gran prija, ali i dalje bez pobede. Prve bodove u 2005. osvojio je tek na desetoj trci u Francuskoj.
10. Mark Veber (Vilijams) - 5,5 (36 bodova): U Monte Karlu se popeo na pobedničko postolje (treće mesto), ali to je bilo sve od Vebera.
11. Nik Hajdfeld (Vilijams) - 6 (28 bodova): Dva druga mesta (Monte Karlo i Nirburgring) poništena su osvajanjem samo tri boda u narednih 12 trka (poslednjih pet GP je propustio zbog bolesti).
12. Dejvid Kultard (Red Bul) - 6,5 (24 boda): Posle devet sezona u Meklarenu ponovo se rodio u Red Bulu, koji je koristio stare bolide Jaguara iz 2004. A. Pijevac
