Izvor: Sportski Žurnal, 17.Jun.2014, 14:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kecman: Voleo bih da zaslužim klupu Partizana

Nekadašnji košarkaš Partizana Dušan Kecman, strelac legendarne trojke protiv Cibone u Zagrebu, najavio je danas da će uskoro početi trenersku karijeru i dodao da se nada kako će na novom poslu zaslužiti da jednog dana sedne na klupu crno-belih.
(FOTO: V. Marković)
– Privlači me trenerski poziv, na to ću biti fokusiran u narednom periodu. Tu morate da imate drugačiji pristup nego kad si na terenu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << To su mi rekli mnogi bivši igrači koji su sada treneri. Potreban je određeni period da se mnogo toga nauči i stekne iskustvo. Nadam se da će to biti prava odluka za mene – rekao je Kecman u intervjuu Tanjugu.
On je dodao i da mu je u ovom trenutku „daleko” da razmišlja o mogućnosti da jednog dana postane trener Partizana.
– Mora dosta toga da se uradi kako bi se zaslužila klupa Partizana. Idem polako, ni kao igrač nisam pravio dugoročne planove, uvek sam išao korak po korak. Na taj način sam i napravio svoju košarkašku priču, nadam se da tako može da bude i u trenerskom pozivu – istakao je Kecman, koji će se 29. juna humanitarnom utakmicom u dvorani Pionir i zvanično oprostiti od aktivnog bavljenja ovim sportom.
Na oproštajnom meču u sklopu akcije „Srce na teren” učestvovaće veliki broj bivših saigrača iz Srbije i inostranstva, a prihod od ulaznica biće uplaćen kao pomoć za obnovu poplavljenih područja.
– Posle sezone u Roanu, već sam bio blizu odluke da li da igram ili se povučem. Hteo sam da odigram još jednu sezonu bez pritiska i izabrao Monako. Vremenom sam shvatio, da kad sa određenog nivoa dođeš na niži rang i vidiš kakvi su odnosi među igračima i trenerima, i rekao sebi da je vreme da stanem i podvučem crtu – objasnio je Kecman.
Kao najlepše trenutke u igračkoj karijeri Kecman je naveo 2010. godinu i uspehe sa Partizanom, kao i vreme provedeno u Panatinaikosu iz Atine.
– Za sedam sezona u Partizanu napravili smo mnogo uspešnih stvari uradili, a ta 2010. će mi ostati u najlepšem sećanju. To je bila najuspešnija godina za klub od 1992. i titule u Istanbulu – kazao je on.
Kecmanovu karijeru obeležila je „trojka” 0,6 sekundi pre kraja produžetka preko celog terena protiv Cibone u Zagrebu u finalu Jadranske lige.
– Pre 10-15 dana sam poslednji put gledao snimak. Uvek se naježim kad gledam. Još nisam svestan kako sam to uradio. I danas me ljudi sreću i govore „svaka čast, to se ne zaboravlja”. Kako vreme bude odmicalo, biću još svesniji da će to ući u jedan deo istorije košarkaškog sporta – priznao je on.
Kecman je kao najteži trenutak u dresu crno-belih izdvojio poraz od Olimpijakosa u polufinalu Fajnal-fora 2010. godine u Parizu.
– Pre toga sam sa Panatinaikosom igrao F4 i osvojio ga. Probao sam u Partizanu da prenesem iskustvo, rekao da nemamo razloga za tenziju i nervozu. Bili smo autsajderi, meč sa Olimpijakosom odigrali smo kao da svako od nas ima tri, četiri turnira iza sebe, ali taj Čildresov koš za produžetke ćemo svi pamtiti – rekao je on.
On je dodao da jedino za čime žali je mali broj utakmica u reprezentaciji, ali je priznao da mu se to „vratilo” kroz uspehe na klupskom nivou.
– Kad sam počeo da treniram, svi su imali idole. Na primer Džordan, Medžik, Bird, a posle 1992, bio sam jedan od hiljade klinaca koji je pokušao da ponovi Đorđevićev koš. Svaki dan sam maštao da budem kao on, vežbao sulude šuteve. Imao sam sreću da napravim lepu karijeru kakvu nisam očekivao. Otvorile su mi se kockice, a uz trud, zalaganje i upornost ostvario sam dečački san – zaključio je Kecman.

Nastavak na Sportski Žurnal...

Sportske.net: Kecman: "Korak po korak ka klupi Partizana"