Izvor: Sportski Žurnal, 25.Apr.2011, 04:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Katić: Proradio je inat

Raško Katić živi svoje snove. Stameni centar Partizana MTS žarko je želeo šampionski prsten NLB lige. I, izborio se za njega. Jedan je od najzaslužnijih zašto je posle fajnal fora u Ljubljani riznica u Humskoj 1 bogatija za još jedan šampionski pehar – peti u regionalnoj ligi.
Katić je bio centralna figura polufinalnog meča, sam je vratio Partizan u život. I u finalu je bio među zapaženijim. Na komplimente za pružene partije, uzvratio je osmehom:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << /> - Nisam mogao da poverujem da možemo da izgubimo od Budućnosti i da ćemo ostati bez prstena. Tako da je to bio dodatni inat – pričao je Katić, pa zasluge podelio na ravne časti:
- Na terenu su uvek petorica igrača. Nekada se tebi otvori, nekada nekom drugom. Ja samo razmišljam kako da dam sve od sebe, da igram sa 100 odsto mogućnosti. Nekada ide dobro, nekada ne ide. Ali, trudim se da uložim dosta energije, da mi ne bude krivo kada se završi utakmica da pomislim da sam mogao još jače.

Kada je došao u Partizan, Katić je naglasio da želi trofeje. Za sada je osvojio dva, iz isto toliko pokušaja. Plan je maksimalno ostvario:
- Malo me NLB liga plašila, posebno taj kup sistem na završnom turniru, gde nema popravnog. Ali, najveća želja mi je bila da osvojim trofej u regionalnom takmičenju. Isto sam želeo i prošle godine u dresu Hemofarma, ali sada je to pojačano dodatnim emocijama. Uvek sam bio veliki partizanovac, ne pričam to zato što sam sada ovde, već zaista, svi u porodici smo simpatizeri crno-belih. Emocije su sada još jače. Hvala Partizanu na svemu što se desilo ove godine, iako još nije kraj. Stvarno sam ponosan što sam deo ovakvog tima.
Na svim utakmicama Partizana, posebno na onima kada se slave trofeji, Katić ima podršku najdražih, supruga i sin bili su i u Ljubljani i prvi mu čestitali. U jednom delu Katić junior već je povukao na tatu – raste novi partizanovac u porodici:
- Još je mali, ali već sada zna par navijačkih pesama. Voli da dođe u dvoranu, uvek ostane malo posle utakmice da se igra na terenu. Partizan liči na jednu veliku porodicu, pa mi je drago što se i Ognjan tu „muva“. Nije slučajno što su deca glumaca, glumci... Pretpostavljam da će i on krenuti mojim putem. Bilo bi mi drago.

Nastavak na Sportski Žurnal...