Izvor: Sportski Žurnal, 29.Sep.2010, 03:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karakašević podneo ostavku

„Po drugi put karijeri, sad sam ponovo samo igrač, bar će moj otac da bude srećan,“ sažeo je u rečenici krupne odluke srpski reprezentativac Aleksandar, sin isto tako legendarnog Milivoja Karakaševića. Rečima da je njegova misija kao funkcionera završena, dao je ostavku na mesto predsednika Stonoteniskog saveza Beograda i povukao >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << se sa mesta vršioca dužnosti selektora reprezentacije Srbije.
Dok je odluku koju je prezentovao Upravnom odboru Saveza obrazložio u nekoliko rečenica bez mnogo emocija, razlozi koji su ga naterali da završi karijeru vd selektora otkrili su duboki jaz koji je stvoren u najboljoj selekciji.
- Nemam nikakav interes da budem predsednik i zato sam na putu skoro svima. Malo je onih koji žele da pomognu. Izgubio sam sve prijatelje. Bolje mi je da se povučem dok još sa nekim razgovaram. Nadam se da će Upravni odbor da prihvati moju ostavku da stavimo tačku na to – kratko je obrazložio Karakašević.
Kad je počela priča o reprezentaciji, kao da se otvorila Pandorina kutija i na površinu su izašli svi problemi, koji su sigurno uveliko uticali na to da muškarci na Evropskom šampionatu skliznu u Čelendž diviziju.
- Do mene dolaze razne priče posle Ostrave i ono što čujem me boli. Konkretno Žolt Pete me optužuje da nemam pojma, da sam ga namerno izostavljao, ili stavljao u tim tamo gde ne treba. Sve to samo da slučajno ne bi osvojio bodove za rang listu i da ne bi pretekao mene, ili da bi Marko Jevtović bio bolji. I to sve radim ja, koji sam ga doveo u Nemačku da igra i to u klubu gde dve godine ni o čemu nije morao da razmišlja.
Srbija je propustila neverovatne prilike na Evropskom šampionatu. Na kraju ispostavilo se da se u nekoliko loptica rešavalo da li će ekipa u četvrtfinale i bitku za medalju protiv Francuske, ili će na dole ka ispadanju.
- Jedan poen je presudio da li ćemo u četvrtfinale. Protiv Hrvatske u duelu protiv Primorca Jevtović je imao meč loptu. Nije iskoristio i posle toga je bilo sve gotovo. Sad me Pete optužuje da sam igrao „napred“, iako je dogovor bio da igram samo jednu partiju. Prvi bih ja najviše voleo da njih dvojica imaju taj kvalitet, a čak i kad smo se dogovarali, terali su me da igram napred. Kome sam ja to branio? Sve postave su napravljene u dogovoru sa obojicom. Čak je Pete dva puta odbio da igra napred, zbog nekih privatnih problema koje ni jednom nije obrazložio.
Fantastična igra Jevtovića bila je tema prvih dana turnira. Naravno uz činjenicu da je neverovatno koliko nije imao sreće. Činjenica je da je Srbija imala izuzetno tešku grupu u kojoj su bile Austrija sa Šlagerom i Čen Vejčinom, Hravatska sa Primorcem i Portugalija sa Apolonijom. Takođe, realnost je i da je naša ekipa imala najslabiji rejting u tom društvu.
- Marko je imao meč loptu i borio se kao lav, a u susretu u kojem smo igrali za opstanak protiv Rumunije Žolt Pete je izgubio 0:3 od juniora. To je junior koga su inače dva naša klinca nedavno pobedila i kojem Pete u normalnoj situaciji može da da pet poena „fore“. Nabraja svoje pobede a nije pobedio nikoga ko je bolje rangiran. Žolt je pre godinu dana rekao da ne bi ni igrao za reprezentaciju da je osvojio nacionalno priznanje. To javno priča bez trunke odgovornosti prema nacionalnom dresu. To su njegovi interesi. Baš ga briga za reprezentaciju, Pete razmišlja o poenima i penziji. Sa 35 godina sam u tri dana odigrao 12 partija, nije mi na pamet palo da računam ko je u našem timu na kojem mestu i ko će koga da pretekne. Uvek mi je samo reprezentacija važna. neka Peteu i njegovom ocu bude jasno da su se namerili na pogrešnog. Već 20 godina igram za državni dres i za mene nema veće svetinje – zaključio je Karakašević.
M. Nikolić

Nastavak na Sportski Žurnal...