Izvor: B92, 11.Jan.2022, 20:53
Karabatić i Srbi protiv Hrvata – i Šterbikov poslednji ples
Kada se borite za tron, najvažnije bitke jednostavno morate da dobijete.
Od prvog Evropskog prvenstva 1994. bilo ih je mnogo, ali neki se pamte do dana današnjeg.
Bilo je ličnih duela, bitaka država učesnica, a neretko je i pojedinac morao da se nosi sam protiv maltene cele protivničke ekipe.
U uvodnim izdanjima EURO-a, imena koja su se isticala bila su Magnus Vislander i Talant Dujšebaev.
Kada govorimo o međusobnim duelima na evropskim prvenstvima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svaki put je kao pobednik izlazio Vislander.
Talant Dujšebaev je bio prvi rukometaš proglašen dva puta za IHF igrača godine. Bio je svetski i olimpijski šampion pre nego što je promenio državljanstvo i umesto Rusije zaigrao za Španiju.
Sa "crvenoj furijom" nikada nije bio prvak Evrope. Stizao je do finala 1996. i 1998. Prvi put je izgubio od dojučerašnjih saigrača uz nagradu za MVP-a turnira, da bi u drugom slučaju kao bolji izašla Švedska upravo sa Vislanderom.
Magnus je bio jedan od četiri Šveđana, koji su četiri puta osvajali titulu prvaka starog kontinenta.
Bio je 2002. najbolji igrač turniora, a dobio je i trofej „IHF igrač veka“, ispred Talanta Dujšebaeva, dve godine ranije.
Ovoj legendi, evropskom i svetskom šampionu, jedan trofej nedostaje – onaj sa Olimpijskih igara, na kojima je gubio tri puta u finalu.
Što se tiče Dujšebaeva, on možda nije osvojio evropsko zlato, ali njegovi sinovi, Aleks i Danijel, jesu – 2018. i 2020. godine.
Tokom dvehiljaditih, rukomet je imao dva maestra – Nikolu Karabatića i Ivana Balića.
Hrvat je bio petostruki MVP velikih turnira (EURO i SP), svetski prvak 2003, olimpijski 2004, ali nikada nije osvojio evropsko zlato.
Kao i Balić, Karabatić je nekoliko puta bio izabran za najboljeg igrača najvećih takmičenja, tri puta je bio IHF igrač godine, ali za razliku od Hrvata, ima 10 zlata u svojoj vitrini.
Stigao je do tri evropske, tri olimpijske, te četiri svetske titule – i još uvek nema nameru da se zaustavi.
Istorija njihovih EURO duela počela je 2006, kada je Francuska pobedila Hrvatsku u polufinalu, na putu do prve titule.
Hrvatska je dve godine kasnije uzvratila, ali je šampion ipak bila Danska. "Kauboji" su bez titule ostali i 2010, kada se Francuska vratila na najviše postolje.
Između ovih duela, Karabatić je Baliću naneo najbolniji poraz u finalu Svetskog prvenstva 2009. u Zagrebu.
Karabatić može da se pohvali i trijumfima Francuske nad Hrvatskom na Igrama u Pekingu 2008. i Londonu 2012. godine.
Bila je to jedna od najluđih priča na evropskim prvenstvima u istoriji.
Arpad Šterbik je završio karijeru, povukao se iz reprezentacije, ali je tokom prvenstva 2018. u Hrvatskoj, ipak, bio u pripravnosti.
Uzbuna se javila kada se prvi golman Gonsalo Peres de Vargas povredio u meču poslednjeg kola grupne faze protiv Nemačke.
Šterbik je stigao u Zagreb, a onda cezarovski – došao, video, pobedio.
U polufinalu protiv Francuske, Šterbik je odbranio četiri penala i bio ključan faktor u plasmanu Španije u još jedno finale.
U meču za trofej protiv domaćeg tima, na gol je stao posle 24 minuta, umesto Rodriga Koralesa.
Španski zid je zablistao, a u prvih 20 minuta drugog poluvremena primio je samo tri gola, čime je odlučio pobednika.
Nagrađen je titulom MVP-a finala, a šampion je postao tako što je na terenu bio manje od 50 minuta.
Utakmica koja se mora spomenuti bila je ona između Srbije i hrvatske u polufinalu Evropskog prvenstva 2012. u Beogradu.
To možda nije bio rukometni spektakl u smislu kvaliteta, ali kada pogledamo emocije, važnost duela i najveću posećenost ikada (više od 20.000 ljudi)...
Najbolji u redovima Srbije bili su Momir Ilić, sa osam golova, koji je kasnije bio proglašen i za MVP-a turnira, te Darko Stanić, zvani "Ministar odbrane". "Orlovi" su slavili rezultatom 26:22, uprkos zaostatku na odmoru (13:14).
I pored uzavrele atmosfere na tribinama, igrali su pokazali puno poštovanje i fer-plej na terenu.
"Za ovakve utakmice treniraš ceo život", rekao je Ivano Balić posle meča.
Srebro je te godine bilo maksimum za Srbiju, pošto je Danska, predvođena Mikelom Hansenom, bila prejaka u finalu (21:19). Hrvatska je ponovo osvojila bronzu, pobedom nad Španijom (31:27).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
