Izvor: Politika, 19.Okt.2012, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se uvozi rasizam
Zlo koje se pre pola veka zapatilo na engleskim terenima sada se neprirodno kalemi na ovdašnje jade, sa kaznama umesto protivotrova
Juče je Džon Teri, jedan od najboljih odbrambenih igrača u istoriji engleskog fudbala, još jednom pokorno priznao krivicu. Rekao je da neće da se žali na kaznu od četiri utakmice zabrane igranja i 220.000 funti zbog jedne uvredljive rečenice, upućene u žaru utakmice tamnoputom fudbaleru protivničkog tima:
„Mada sam razočaran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odlukom Engleskog fudbalskog saveza, prihvatam da je jezik koji sam upotrebio, bez obzira na situaciju, neprihvatljiv na fudbalskom terenu ili u bilo kojoj situaciji u životu.”
Punih godinu dana je trajalo suđenje, stručnjaci za čitanje sa usana su tumačili snimak uvrede bez svedoka, izveštaj je podsećao na one haške – na cele 63 stranice. U proces se oštrim osudama uključio i premijer Dejvid Kameron, potom je Teri najpre izgubio kapitensku traku u engleskoj reprezentaciji, a zatim i sam najavio povlačenje iz nacionalnog tima.
Tu i takvu Englesku dočekali smo u Kruševcu da im sa tribina prodajemo njihov izum – oponašanje majmuna kada loptu imaju tamnoputi igrači. I to, pet godina pošto je Fudbalski savez Srbije već platio kaznu Uefi za vređanje mladih Engleza na istoj osnovi. Setimo se koliko je u najavi ovogodišnjeg Evropskog prvenstva uzaludno prizivan poljski i ukrajinski rasizam i kako je teško bilo dokazati da ga nema. Odakle su besposleni huligani, tamo i ovde, naučili da imitiraju majmune i bacaju banane na teren?
Tema „rasizam u engleskom fudbalu” trenutno je hit na svetskim informacionim mrežama. U osvrtu komentatora „Dejli Mejla”, može da se pročita da je situacija „danas znatno bolja nego sedamdesetih, kada su tamnoputi fudbaleri dočekivani majmunskim kricima i bacanjem banana na teren.” Kao ilustraciju napretka, komentator navodi skoriji slučaj jednog navijača koji je tako vređao tamnoputog fudbalera iz sveg glasa, dok nije kraj sebe video stariju gospođu. Onda joj se, kaže, obratio rečima: „Izvinite gospođo, strašno mi je žao zbog rasisitičkih komentara!”.
Kao što reče jedan američki novinar, bar je dobro što je sada rasizam tema, a ne realnost, koliko ranije. A, tada ranije, ovde se živelo u sreći i slozi sa zemljama Trećeg sveta. Engleske lekcije o srpskom rasizmu danas podsećaju na pušače koji se bore da ostave duvan i odmah postaju najogorčeniji protivnici te nezdrave navike.
Svet ne zna da ovde tradicija netrpeljivosti ima daleko kraće domete, do komšijske njive i komšijske države, gde boja kože malo znači. Ovde vlada „narcizam malih razlika”. Dalje od toga, do pravog rasizma velikih država, još se nije dobacilo, bar ne u tim razmerama.
Svejedno, engleski rasizam nije ni najmanje opravdanje za divljanje igrača i navijača u Kruševcu, a još manje za nesposobnost fudbalskih glavešina za delikatne zadatke međunarodne diplomatije. Kao da niko nije znao da su engleski mediji danima najvaljivali reprizu 2007?
Nama ovo, uza sve jade, otvara važnije pitanje ko su nam uzori i kako se uvozi jeftino zlo, sa kaznama umesto uputstva o protivotrovu. Valja se prvo izboriti sa tim da su ovde najposećenije učionice – prepune kladionice. U njima mladi gutaju sve pikantne detalje o Premijer ligi i o Džonu Teriju, a ne o svojoj, ili, pak, britanskoj kulturi.
Treba biti spreman i za jači upliv uvozne bolesti u ovdašnji sport, upravo posle međunarodnog skandala u Kruševcu. Jer, poznat je fenomen da medijska promocija strasno privlači adolescente, kao i bolesne umove, a loše stvari se imitiraju daleko lakše nego dobre.
--------------------------------------------------------------------------
Kastiljo brani navijače Zvezde
Tema „Rasizam i fudbal” na Vikipediji ima odeljke posvećene mnogim zemljama, pa i Srbiji. Iznose se tvrdnje o uvredama koje su upućivali navijači Borca iz Čačka, beogradskog Rada, igrači i navijači mlade reprezentacije Srbije u meču sa Engleskom 2007, kao i trener Hajduka iz Kule.
Posebno se iznosi slučaj da su navijači Crvene zvezde bili optuživani za rasističke ispade, ali da su to negirali njihovi tamnoputu igrači Segundo Kastiljo i Frenklin Salas. Citira se i izjava Kastilja: „Navijači Crvene zvezde nisu rasisti”.
Najveće odeljke dobile su: Španija, Škotska, Nemačka i, posebno, Engleska, gde navođenje primera počinje tridesetih godina prošlog veka.
M. Kovačević
objavljeno: 19.10.2012.
