Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jun.2019, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako prevazići "generacijski jaz"?

Psiholozi adolescenciju smatraju najuzbuljivijim životnim periodom, jer je karakterišu brojne promene i izazovi. Mladom čoveku svojstveno je da emotivnije reaguje na manje prijatne situacije. Zbog toga je važno utvrditi šta to mladi danas smatraju kao nepravdu i protiv čega prvo dižu glas, a zatim i pokušati da se nađe zajednički jezik sa odraslima i premostiti čuveni "generacijski jaz".

Velika očekivanja porodice, školske obaveze i stvaranje puta individualnosti - >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svakodnevica su svake mlade osobe. Srednjoškolci u Kikindi sa kojima smo razgovarali ističu da balansiranje između životnih prioriteta najčešće dovodi do naizgled bezizlaznih situacija pa tada počinju da se bore protiv nepravde.

"Mlad čovek je danas prepušten džungli i on, da bi opstao, mora da se pronađe. Uzmimo primer da je mlad čovek klackalica i sa jedne strane je ozbiljnost, a sa druge neozbiljnost. Zato ne može da nađe balans, ne može da se pronađe i zbog toga je nezadovoljan, ne može da se pronađe", kaže Marko Matejin.

Na putu ka svetu odraslih, problemi se najčešće javljaju u školi i u porodici. Kako ističu mladi Kikinđani, uzrok tome su prevelika očekivanja i nerazumevanje.

"Previše traže od nas. Nekad možemo to da ispunimo, a nekad ne. Ipak je u pitanju naše odrastanje, naš mlad život koji treba da provedemo kako mi želimo. U većini slučajeva, roditelji žele da ga provedemo kako oni odrede", kaže Makitan.

Mladi ljudi ne plaše se da se bore protiv nepravde. Važan im je i način na koji to rade.

"Pokušam na lep, fin način, jer svađom ne postižemo ništa. Naravno, uvek treba izneti svoje mišljenje, jer drugačije nećeš imati ni svoj stav. Isto tako, moramo da prihvatimo šta kažu drugi, jer imamo različita mišljenja", ističe.

Pogrešni izbori i postupci sastavni su deo života i procesa sazrevanja. Zbog toga struka savetuje da u takvim situacijama ne treba biti grub prema mladoj osobi.

"Ja mislim da mladim ljudima treba dati podršku, ali im u isto vreme treba ukazivati na ponašanja koja nisu dobra i voditi ih ka tome da sagledaju posledice nekog ponašanja koje oni praktikuju, a nisu uvidelo do kakvih negativnih ishoda to može da ih dovede", kaže Miljana Kitanović, školski psiholog.

Zato probleme mladih nikada ne treba potcenjivati. Ipak, važno je da i oni sami shvate osećanja drugih osoba sa "životne klackalice", pa će doći i do balansa.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...