Izvor: MozzartSport.com, 18.Okt.2016, 14:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakav je to navijač!

Primer odanosti iz Švajcarske

Ima li ko - verniji?

Teško da će se na celom svetu naći čovek spreman da stane na crtu Emanuelu Masmežanu, 14-godišnjem dečaku iz Bomea, gradića na krajnjem zapadu Švajcarske, koji važi za jednog od najodanijih kad se povede reč o navijačkom pokretu.

Ovaj tinejdžer redovan je na utakmicama drugoligaša Le Mona. Toliko redovan da ne gleda samo mečeve kod kuće, nego ide na svako gostovanje. Ne vozom >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << ili autobusom - kao sav normalan svet - nego klupskim autobusom, zajedno sa igračima i članovima stručnog štaba, kojima je prirastao za srce svojim fanatizmom.

„Izgleda da sam ponovo jedini navijač moje ekipe na tribinama“, izjavio je Masmežan posle susreta u Cirihu, na kome je bodrio svoj tim u remiju sa liderom na tabeli Druge lige Švajcarske (1:1).

Na tribinama čuvenog Lecigrunda u subotu veče bilo je tačno 8.489 gledalaca. Svi su navijali za Cirih. Osim tog jednog, čije srce kuca za Le Mon.

Kaže da za svaki meč ima identičnu uvertiru. Tačno 90 minuta pre poočetka - jer tad njegovi i ulaze u svlačionicu - Emanuel na tribinama razvije transparent, zastave, namesti bubnjeve, a kad utakmica krene, počne da u njega udara iz sve snage. Navija normalno. Bez petardi, baklji, dimnih bombi. Samo bubanj, grlo i dlan. Plus poneka konfeta kad njegovi daju gol, kao što je bio slučaj protiv Ciriha.

„Momak je neverovatan, bod koji smo osvojili poklanjamo njemu“, izjavio je posle meča napadač Le Mona Patrik Bengondo.

Zanimljivo je da je u februaru 2014, dakle sa samo 12 godina, Emanuel Masmežan, sa još dva prijatelja osnovao Udruženje navijača Le Mona. Oni nisu baš bili „zagrejani“ za ideju do kraja, ubrzo je sve spalo na njegova plaća.

Ne odustaje, ide na svako gostovanje, propušta čak i porodična okupljanja, sve zarad voljenog kluba:

„Čini mi se, ipak, da mom gradu nedostaje malo više sportskog duha“.

Nastavak na MozzartSport.com...