Izvor: B92, 23.Maj.2014, 14:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaka " "Isus Hrist u kopačkama"
“Bio je oktobar 2000. godine, igrali smo meč Juniorskog šampionata Pauliste, čini mi se da je bila druga faza takmičenja… Dobio sam žuti karton i nisam imao pravo nastupa u sledećem meču. Neočekivano sam dobio slobodan vikend, pa sam odlučio da posetim babu i dedu koji su živeli u blizini – u Kaldas Novasu. Isti dan smo svi zajedno otišli na akvapark, a brat i ja smo se odmah zaleteli na tobogane. Kako sam izlazio iz tobogana u vodu udario sam potiljkom u ivicu bazena i kičma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mi je krcnula”.
Priče iz Južna Amerike spadaju u grupu onih od kojih zastaje dah – bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Priče uspešnih sportista neretko sadrže težak početak, obeležen nemaštinom i životom u favelama, da bi protagonista kroz sport i splet srećnih i bizarnih okolnosti uspevao da pronađe put do ‘srećnog’ kraja.
Ipak, ima i onih gde nešto pođe po zlu, gde snovi i ambicije nestanu u sekundi. Upravo je to moglo da uništi jednu, ispostaviće se, veliku karijeru, i uskrati nam zadovoljstvo gledanja Rikarda Izeksona dos Santosa Leitea – Kake na fudbalskom terenu.
“Glava me je jako bolela, Izašao sam iz vode, da bi brat, koji se spuštao za mnom, pritrčao i rekao mi da krvarim. Ubedio me je da odem do lekara, što je odvelo do puta u bolnicu. Tamo su mi uradili rendgen glave i vrata, posle čega su mi rekli da je sve u redu. Dobio sam nekoliko šavova i pušten sam kući”, nastavio je Kaka priču. “Vratio sam se treninzima već sutradan, a tako je bilo i narednog dana. Pri kraju treninga u utorak, prišao sam treneru I fizioterapeutu rekavši im da bol u vratu postaje sve jači. Opet sam ponovio kompletnu medicinsku procedure – da bi mi ovog puta rekli sam oštetio šesti pršljen. Bio sam u šoku. Svi su mi napominjali da sam imao neverovatnu sreću da se ništa ozbiljnije nije dogodilo. Rekli su mi da sam vrlo lako mogao da ostanem paralizovan. Međutim, ja ne mislim da je to bila sreća – već Bog koji me je štitio”.
Da li je bila sreća ili nešto više manje je važno, najbitinije u celoj priči je to da se magični Brazilac za manje od dva meseca ponovo našao na terenu i nastavio da gradi profesionalnu karijeru u klubu za koji je navijao od malih nogu. Na stadion Murumbi stigao je sa samo osam godina, kada su ga skauti ‘Trikolora’ primetili u finalu školskog turnira.
Posle čudesnog oporavka od povrede nije mu dugo trebalo pa zasluži nastup u prvom timu. U januaru je predvodio mladi sastav do trofeja Kupa Žuvenil, da bi već prvog dana februara debitovao za najbolji sastav. Da je preodređen za velika dela pokazao je u debitanskoj sezoni, kada je ušao sa klupe i sm preokrenuo rezultat finalnog meča protiv Botafoga, donevši svom timu prvi, i jedini, trofej tornea Rio-Sao Paulo.
U crveno-belo-crnom dresu zadržao se dve godine, upisavši 59 nastupa i 23 data gola. Uporedo sa klupskim iskustvom, sticao je i internacionalno. Na Svetskom prvenstvu za mlade 2001. godine bio je kapiten, ali je Brazil doživeo debakl eliminacijom od Gane u četvrtfinalu. Iste godine debitovao je i za seniorski sastav, a dobre partije dovela su ga i na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji. Selesao se u Aziji okitio petom titulom prvaka Sveta, ali je momak iz Brazilije, zbog ogromne konkurentcije (RIvaldo, Ronaldinjo, samo 25 minuta proveo na terenu.
Osvajanjem Boginje, interesovanje klubova iz Evrope bilo je sve veća, a najbrži je bio prvi čovek tadašnjeg prvaka Starog kontinenta Milana – Silvio Berluskoni. Legendarni čelnik ‘rosonera’ bio je oduševljen transferom, rekavši da je klub doveo fenomenalnog igrača za ‘kikiriki’ (8.5 miliona evra). Na ‘Čizmi’ je samo potvrdio ono što je bilo očigledno. Istisnuo je Ruija Koštu iz startne postave i ponovo bio čovek odluke u borbi za trofej. Pogodio je Andrija Ševčenka u čelo u poslednjem kolu Kalča, a Ukrajinac sproveo loptu u mrežu za 17. Skudeto.
“Rikardo je svoj nadimak zaradio od mlađeg brata Rodriga, koji nije mogao da izgovori njegovo ime, nazivajući ga ‘Caca’, što je ovaj kasnije samo promenio u Kaka, kako je i ostalo".
Sa samo 21 godinom potpuno se fudbalski izgradio i postao prepoznatljiv po stilu igre. Brzina i odlična tehnika omogućavali su mu da sa lakoćom ‘lomi’ rivale, a odlično postavljanje i anticipacija mogućnost da uvek bude korak ispred njih. Njegov uticaj na igru tima bio je nemerljiv, pošto je bio u stanju da preciznim pasom ili šutem iz daljine donese odlučujuću prevagu svom timu.
Prvi veliki poraz u karijeri doživeo je naredne sezone, kada je Milan u epskom finalu Lige šampiona izgubio od Liverpula posle penala, iako je vodio sa 3:0 na poluvremenu. Na sve to nadovezalo se I loše izdanje Selesaa na Mundijalu u Nemačkoj, koje se završilo porazom od Francuza u četvrtini finala.
I pored neuspeha na timskom planu, nastavio je da raste – da bi vremenom potvrdio da je jedna od najboljih ‘desetki’ sveta u poslednjoj deceniji.
Sezonu života odigrao je u sezoni 2006/2007, Ševčenko odlazi u Čelsi, a Kaka predvodi tim sa San Sira do ‘osvete’ Liverpulu. Početak godine nije navodio na tako nešto, jer je Milan, zbog učešća u skandalu ‘Kalčopoli’, kažnjen oduzimanjem 30 bodova, ali je posle urgiranja i žalbi uspeo da smanji kaznu, tačno toliko da se nađe u kvalifikacijama za elitno takmičenje.
Takvo stanje stvari dovelo je do toga da se Kaka predstavi publici u Beogradu, jer su ‘rosoneri’ na putu do grupne faze eliminisali Crvenu zvezdu. U šesnestini finala bio je koban po Seltik, dok je u polufinalu sa tri pogotka gotova sam eliminisao Mančester Junajted. Protiv Liverpula se nije upisao u strelce, ali je takmičenje okončao kao najbolji strelac sa deset pogodaka. Nagrada za fenomenalnu sezonu stigla je u vidu ‘Ztatne lopte’, uz veliki broj pojedinačnih priznanja da bi ga kasnije i FIFA 'častila' zvanjem najboljeg fudbalera sveta.
Za šest godina u Milanu, osvojio je Skudeto, Ligu šampiona, Super Kup Italije, UEFA Super Kup i FIFA klupsko prvenstvo. Na tom putu odigrao je 191 meč, dok se u strelce upisao u 93 navrata. Kod navijača je imao status božanstva, postao je ikona kluba, za koji je više puta isticao da mu je drugi dom.
“Do dolaska u Milan u životu su mi bile važne samo porodica i religija, a sada pored njih u mom srcu i Milan. Ja se na San Siru osećam kao u svom domu, a navijači su moja porodica. Ovde sam istinski srećan i ne vidim način da me neko odvoji od toga”, rekao je Brazilac.
Međutim, Milan je zapao u finansijske probleme, pa je prodaja najboljeg igrača bila neminovna. Navijači su nekoliko dana protestovali ispred trening centra, ali ni to nije pomoglo. Ipak, Kaka je još jednom iskazao svoju lojalnost.
Mančester Siti je bio spreman da plati 100 miliona evra za potpis Brazilca, a Berluskoni je istakao da je sve na igraču. Kaka je imao opciju da postane najplaćeniji igrač u istoriji fudbala, na svim nivoima, ali je odlučio da ostane u Italiji.
“Ako Milan želi da me proda, onda ću sesti za sto i pregovarati. U bilo kom drugom slučaju, nemam šta da pričam”, jasan je bio Kaka, pa su ‘Građani’ ubrzo povukli ponudu.
Ipak, šest meseci kasnije, Milan nije ostao imun na ponudu Florentina Peresa od 68.5 miliona evropskih novčanica, pa je Kaka postao novi igrač Reala iz Madrida, potpisavši šestogodišnji ugovor. Početak u Španiji je takođe delovao idilično, publici se predstavio golom, ali je sezonu okončao sa ‘samo’ osam golova i šest asistencija.
Posle perioda adaptacije I prilagođavanja očekivalo se da diriguje igrom ‘Kraljevskog kluba’, da bi povreda na pripremama sve promenila. Zbog operacije kolena propustio je dobar deo sezone, a kasnije komplikacije dovele su do toga da ukupno osam meseci bude van terena. Uspeo je da se vrati, ali je nova povreda, u martu 2011, katastrofalno uticala na njegovu psihu. Odradio je četiri godine ugovora, ali je I pored svih problema uspeo da ostavi trag na Santijago Bernabeu. Učestvovao je u osvajanju titule prvaka, Kupa i Super Kupa Španije, čemu je doprineo sa po 33 gola i asistencije.
“Potreban mi je Isus u svakom danu mog života. On mi je pružio mogućnost da igram fudbal na ovaj način. Sve počinje iz verovaranja, ništa ne može da se dogodi ako ne verujes u to. Vodeći se tim, znam da ću jednog dana ponovo zaigrati kao pre. Ja sam pobednik zato što Isus živi u meni i mojim verovanjima”.
Posle nekoliko godina odsustva iz nacionalnog tima, ponovo je zaigrao za Brazil 2009. godine. Kolekciji trofeja dodao je Kup Konfederacija, čime se izborio za mesto u timu na Svetskom kupu u Južnoj Africi. Selesao je ponovo zaustavljen u četvrtfinalu, ovoga puta od Holandije.
U međuvremenu, Brazil je dobio organizaciju Mundijala, što je bio jasan znak da mora da napusti špansku prestonicu, ukoliko želi da se izbori za mesto u podmlađenom sastavu nacionalnog tima. Usledio je logičan potez, Kaka odlučuje da se vrati 'kući' – u MIlan, a dres sa brojem 22 ponovo zadužuje 2. septembra prošle godine.
Zaigrao je konstatnije i za nijansu bolje, Luis Filipe Skolari pozvao ga je za nekoliko prijateljskih mečeva, ali, nažalost, ne i na Svetsko prvenstvo. Ostaje velika žal što velikog majstora nećemo gledati na možda i najvećem Mundijalu ikada, jer se stiče utisak da bi samim prisustvom mnogo značio timo, ali to mišljenje ne deli i selektor Selesaa. Šta više, u timu nije bilo mesta ni za jednog Ronaldinja Gauča.
Čisto da ne bude zabune, Kaka nije jedan od onih Brazilaca koji su raskalašnim i nesportskim načinom života doprineo da mu karijera krene u pogrešnom smeru. Na svakom koraku je pokazivao svoju privrženost i odanos Bogu i porodici, a njegova proslava pogodaka, sa rukama usmerenim ka nebu, postala je njegov zaštitni znak. Nikada se nije previše eksponirao, vodio je miran život, a tako je i dan danas.
Oženio je svoju ljubav iz detinjstva Karolinu Seliko, sa kojom ima sina i ćerku. Uključen je u rad nekoliko humanitarnih organizacija širom sveta, a 2003. postao je najmalađi ambasador UN. Prvi je sportista koji je stekao deset miliona pratilaca na društvenoj mreži u tviter.
"Mnogi ljudi misle da sam počeo da verujem u Boga tek posle nesreće koja mi se dogodila, ali nije tako. Ljubav prema Bogu usadili su mi roditelji, a ja sam samo nastavio tim putem. U nekim mečevima ću slaviti, u nekima neću, ali znam da je sve to deo njegovog plana. Svi žele da budu pobednici u životu, ali ne shvataju da su trijumfovali već u onom trenutku kada su prihvatili Isusa kao deo sebe", zaključio je Kaka u svom maniru.
