Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jun.2015, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kada konac i dugme dobiju novu namenu

Odnedavno se u našem gradu može videti, ali i kupiti, neobičan unikatni nakit koji je – isheklan. To nam je omogućila kreativna Mira Đuđić, koja se pre nekog vremena doselila u Novi Sad.

Mira Đuđić inspiraciju crpi iz sopstvene mašte. Ona u svojoj ponudi ima neobične narukvice, minđuše i ogrlice, ali i torbe i nesesere, koje pravi od kombinacije konca, dugmadi, perlica, rajsfešlusa i svega ostalog što joj se nađe pod rukom jer, kako sama kaže, kod nje se ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne baca.

"Na primer, kada majica koju sada na sebi nosim bude iznošena, ja ću skinuti s nje aplikacije i sve što se može iskoristiti", objasnila je Mira Đuđić. "Neko pravi nakit tako što kupi repromaterijal i sve sklopi. Meni to nije zanimljivo jer je polugotovo. Stvar je ni od čega napraviti nešto. Da imam više novca, šta bih sve mogla da napravim!"

Od starijih sestara naučila je da hekla. Kako kaže, odmalena je bila kreativna, prepravljala odeću, popravljala bižuteriju i pravila drugaricama neobične poklone za rođendan. Po njenim rečima, sada zna da luta u svojoj kreativnosti i voli da se bavim različitim hobijima, pa je kod kuće, u Bogatiću, napravila i etno-parkić.

"Sve je na neki način krenulo od njene ideje da napravi fontanu u našem dvorištu", seća se njen sin Dragan. "Potom je odlučila da napravi i kućicu uz fontanu, koja je u početku bila ploča sa četiri stuba. Posle deset dana kućica je bila sasvim gotova, sa sve minijaturnim nameštajem unutra, policom s knjigama i televizorom, pa čak i ukrasom na ogradi. Odatle se prebacila na nakit. Imala je predznanje u vezu i interesovanje da sklapa različite predmete."

Naša kreativna sugrađanka je svoje rukotvorine prodavala na improvizovanoj uličnoj tezgi kod Futoške pijace, odakle se u poslednje vreme sklonila jer, kako kaže, boji se inspekcije. Kaže da je probala da ponudi svoje proizvode različitim buticima u gradu, ali ni to nije išlo.

"Ne poznajem mnogo ljudi ovde i za sada mi je još teško da negde plasiram taj svoj rad. Na početku sam uspevala sam da prodam nekoliko ogrlica, i to je bilo dovoljno da tog dana imamo ručak na stolu. Dešavalo se da od nakita zaradim i dve-tri hiljade, ali posle toga deset dana ništa. U buticima narod uzima ogrlicu od 2.000 dinara, a ja na ulici ne mogu da je prodam za 500."

Ipak, Mira kaže da joj je za sada primarni cilj da neko primeti to što ona radi.

"U početku mi je bilo neobično da stojim na ulici i prodajem, a u glavi mi je samo bilo šta bi rekli ljudi iz Bogatića da me vide. Ali, podstaklo me je to što ljudi prilaze i, iako često ništa ne kupe, kažu „Svaka vam čast!” Odaju mi priznanje za moju kreativnost i to mi je veliko zadovoljstvo. Dešavalo se i da u prolazu prepoznam da neka žena nosi moj nakit. Mnogo mi je drago kada se to desi!", izjavila je Mira.

Pošto je svaki komad koji napravi unikatan i poseban, ona nikad ne zna koliko će joj biti potrebno vremena za ono na čemu u tom trenutku radi. Nekada je to dva sata za par minđuša, a nekada, kako kaže, cela noć. Toliko joj je heklanje i stvaranje nečega ni iz čega zašlo "pod kožu", objašnjava Mira, da se često, misleći da hekla, probudi usred noći i shvati da sanja. Što se tiče ideja, kaže da većinu crpi iz sopstvene maštovitosti, a kada se desi da na internetu vidi neki model koji joj se baš svidi, onda, kaže, pokuša da to iskopira, ali i da doda nešto svoje. Svoje kupce Mira Đuđić opisuje kao prave dame, koje imaju neobičan i jedinstven ukus. Materijal koji koristi za izradu nakita je uglavnom recikliran, a sada joj i komšinice i poznanice donose dugmad, konce i slično šta im ne treba da bi ona tome dala novi život.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...