Izvor: Glas javnosti, 22.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još ne veruju kako su ispali
Delić sekunde, jedna pogrešna lopta ili loša sudijska odluka u sportskoj borbi često budu faktor odluke... pogotovo kada se desi da megdan podele dve podjednako kvalitetne ekipe, kao što je bio slučaj u dvoboju odbojkaša Srbije i Amerike. U četvrtfinalu olimpijskog turnira Amerikanci su se radovali.
Dok su se srpski orlovi spremali za prerani povratak kući, kapiten reprezentacije Nikola Grbić birao je reči hvale za svoj tim.
- Ponosan sam na ovu ekipu. Imali smo atmosferu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za ponos i primer. Nijedan dan sa njima mi nije bio težak, iako mi je porodica nedostajala svo vreme. Imali smo i velike pehove, povredila su se dva igrača, dva primača i zaista mi se čini da nismo mogli više od ovog maksimuma. Želeli smo polufinale kao niko ovde, ali šta da se radi. Krivo mi je zbog klinaca, ali nastaviće oni gde smo mi stali - poručio je kapiten Nikola Grbić, koji se na ovaj način nezvanično oprostio od dresa nacionalne selekcije.
NJegovu štafetu sigurno će nastaviti da nosi jedan od najboljih korektora sveta Ivan Miljković, koji je konstatujući dobru igru svojih saigrača za poraz u četvrtfinalu okrivio i lošu sreću srpskih orlova.
- Nemam šta da kažem. Verovatno ste vi pored televizora videli i bolje od nas na terenu... mislim da smo izginuli. Dali smo maksimum, ali jednostavno nismo imali sreće. Krivo mi je najviše zbog mladih igrača kojima su ovo prve Igre, a doživeli su ovakvu eliminaciju. Bilo kako bilo, biće nam valjda bolje u budućnosti - ponadao se Miljković, a sa njegovim mišljenjem složio se i Marko Samardžić.
- Ne mogu da verujem da smo ovako ispali, tek ćemo kasnije shvatiti šta nam se desilo. Dali smo maksimum, to je svako video, ali falilo nam je samo malo više sportske sreće - zavapio je libero reprezentacije Srbije Marko Samardžić.
Svaki poraz ima razloga, a vec objasnjenja i pravdanja mogu da se gomilaju do plafona, ali nazalost, popravnog nema. Ono sto je meni palo u oci gledajuci utakmicu na americkoj TV, je bio njihov, mal’ te ne, zastrasujuci tehnicki tim, koji su sa racunarima I kamerama pratili svaki pokret igraca, posebno nasih, i izvlacili zakljucke o taktici, predvidjajuci nase odgovore, dodavanja, varke i t.d. Posao im je bio olaksan jer se igra naseg tima u mnogome zasniva na Miljkovicu, pa su za blokiranje njegovih ubitacnih smeceva razradili vise varijanti i radovali se kao deca, kada su njihovi blokeri uspevali da zaustave neke od njih. Kada su nasi igraci ukazivali kao razlog za poraz, da je falilo “malo vise srece”, mislim da su ih u igri iznenadjivale nove takticke varijante, koje su amerikancima pripremali u medjuvremenu njihovi analiticari igre, a sreca ko sreca, okrece se onima koji su bolje pripremljeni, ukljucujuci tu i racunare. Koliko se moglo primetiti, Kolakovic nije imao ni izdaleka toliku, i tako moderno opremljenu, ekipu analiticara. Pored toga, smatram da je povreda Starovica dosla u vrlo nezgodno vreme, kada je on mogao, uz Miljkovica, da zasija punim sjajem na ovom takmicenju.
