Izvor: MozzartSport.com, 17.Sep.2017, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna
Sada je pred njima završna bitka, ostale su još četiri etape. I neka pričaju ljudi da Slovenija ima strašnog plejmejkera iz NBA, čudo od deteta, preporođene igrače, cenjenog trenera... Da ista ta Slovenija igra najlepšu košarku od svih. Danas će se videti ko igra najbolje! A Srbija zna kako je to biti najbolji. Posebno u Stambolu
(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Istanbula)
Vreme je. Ovo je taj dan, taj trenutak. Idemo u borbu. Za istoriju. Za >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << ponos. Za ono naše. Ono što nam pripada. Što čekamo šesnaest dugih godina. Za zlato.
Sve što je bilo se zaboravlja, sve što će biti odrediće dva sata ludila u Sinan Erdem Domu, najvažnije je ono sad. Da se ostavi poslednji atom energije na terenu, kap znoja, da želja bude iskrena, a hrabrost najveća. Da se pokaže svima gde se igra najbolja košarka. Da se podsete svi ko u svojim srcima nosi nasleđe Žućka, Kiće, Praje, Moke, Bodija, Saleta, Saše, Vlada, Željka, Dude, Profesora, čika Bore, Ranka, Karija... Ko je ostao bez Tea, Belog, Radulje, Kaline, Nede, Pefija, Joke, Simona i opet otišao do samog kraja. To je - SRBIJA! Zemlja košarke.
MOZZART KVOTE
(1,80) Srbija (14,5) Slovenija (2,15)
I ne, nije ovo "C tim", kakvim ga neki zovu. Ta etiketa ne važi, precrtana je crvenim flomasterom još pre bezmalo dva meseca. Ovo je najbolje što Srbija ima. Ako ne verujete, pitajte Letonce, Ruse, Italijane, Turke... Pitajte, uostalom, na hiljade onih što su videli Srbiju na delu.
Zato će nekima biti žao, zato je nekima i sada žao što su ovaj tim degradirali, što su ga unapred prežalili, što su prodali veru zarad mediokriteta, zarad priča da "jedan" Bogdan Bogdanović nema šlifa da iznese teret na svojim leđima. Nije bilo ni potrebe. Pored sebe ima Kapitena, Luču, Gagija, Birču, Štimeta, Lazu, Vasu, Guduru, Jovketa, Kuzmu, Bobija. Sve što veruju u pobedu, u uspeh, u zlato. Zajedno su počeli da kotrljaju stenu uzbrdo i stigli do samog kraja. Ostao je još jedan korak.
Njima, zapravo, nije potreban niko. Oni znaju sami da se uspenju na vrh. Čak i ako su tu sedmorica debitanata u finalima. Njih vodi čovek jedinstven u svetu košarke. Velemajstor, virtuoz. Oni su imali veru od prvog dana, oni su dolazili ranije i ostajali kasnije jer su znali da treba da se uvežba svaki detalj, svaki šut, svaka kretnja. Povređivali su se, igrali pod temperaturom, krvarili, borili se, želeli, hteli, sedeli zajedno do kasno u noć, pričali. Samo da bi ostali zajedno, da bi bili porodica. Da bi (p)ostali šampioni.
.
Vrte se uspomene na golobradog Saleta i ONU trojku, na Peđinu rafalnu paljbu, na Bodijeve časove košarke, na to kako je Japanac eksplodirao u poslednjem velikom pohodu na zlato i odveo Jugoslaviju do trona. Došlo je vreme da se stvore nove uspomene. Za trojku u poslednjem sekundu, rafalnu paljbu, čas košarke, eksploziju. Ovaj TIM to može.
Zato treba ostati pozitivan, treba biti smiren. Da se dočeka vreme finala i uživa u onome što su momci spremili za kraj. U Bogdanovim majstorijama, Bobijevim zakucavanjima, Lučinom letu, Jovketovim loptama na lasersko navođenje... U predstavi velikih pobednika.
Ma šta uradili, oni su šampioni. Jer, naciju su po ko zna koji put uverili da nemaju razloga za brigu. Da je sve u redu i da je saplitanje 2015. godine bilo posledica lošeg dana.
Još jedna!
(FOTO: Fiba.basketball, MN Press)
Nastavak na MozzartSport.com...
