Izvor: Sportski Žurnal, 18.Jan.2012, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ješić: Rođen sam u Nemačkoj, ali se osećam kao Srbin
Ako nešto baš želiš, to će se i ostvariti. Da nije samo puka fraza uverio se Vojno Ješić. Momak rođen u nemačkom Krefeldu 1994, jer su roditelji u ratnim devedesetim izbegli iz zemlje, prvi poziv da zaigra za reprezentaciju Srbije dobio je pre nešto više od godinu. I snovi su počeli da se ostvaruju.
– Velika mi je čast što imam priliku da igram u dresu Srbije. Svako okupljanje koristim kako bih dokazao kvalitet i opravdao poverenje. U kadetskoj selekciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << odigrao sam pet zvaničnih utakmica i postigao dva gola. Naravno da mi je cilj da jednog dana igram u A reprezentaciji, ali svestan sam da me od toga mnogo deli. Tek treba da se dokažem, idem stepenicu po stepenicu...
Vojno je sa loptom počeo da se druži sa četiri godine. Sa deset je već branio boje Irdingena, kluba u kojem je boravio godinu, a potom je prešao u Menhengladbah. Četiri leta kasnije vratio se u Irdingen, a onda su ga snimili skauti Kelna, kluba čije boje brani i danas. Trenutno igra za mladi tim u takmičenju ekipa do 19, za godinu dana stariju selekciju.
– Keln mi je ponudio ugovor na dve godine i rado sam ga prihvatio. Čelni ljudi kluba vode računa i o najmanjim sitnicama, počev od obrazovanja, jer im je cilj da svaki igrač završi školu. Maksimalno su posvećeni svakom pojedincu, a o uslovima za treniranje i napredovanje zaista nemam reči. Zadovoljan sam do te mere da bih, u slučaju neke primamljive ponude, dva puta razmislio da li da promenim sredinu – pohvalio se Ješić.
U Kelnu igra vezistu, ali za Srbiju u napadu.
– Više mi odgovara da igram u veznom redu, međutim, dobro sam se snašao i u napadu. Mogu da se prilagodim. Najbitnije je da dajem golove, a da li ću to raditi kao vezista ili napadač je manje važno – ističe Ješić.
Iako je odrastao u dijaspori, Vojno kaže da se u potpunosti oseća kao Srbin.
– Rođen sam ovde i pričam nemački, ali osim toga me ništa ne povezuje sa ovom zemljom. Nije mi baš po volji kada mi neko kaže da sam Nemac, jer se u potpunosti osećam kao Srbin. Prvi jezik koji sam naučio bio je srpski i solidno ga pričam. U našoj kući se iključivo komunicira na srpskom jeziku. Sa deset godina sam išao u dopunsku školu srpskog, tako da sam tamo naučio da pišem i čitam ćirilicu.
Nastavak na Sportski Žurnal...
