Izvor: Blic, 29.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesenje valjanje u blatu
Jesenje valjanje u blatu
Od zvezda u Evropi do blata srpskocrnogorskih fudbalskih terena- putešestvije je Partizana u 2005. godini. Činilo se na početku da će leto u kome crno-beli slave jubilarni 60. rođendan biti onakvo kako se samo poželeti može. Razloga za veru u to davali su plasman u osminu finala Kupa UEFA i titula u domaćem šampionatu, osvojena bez ijednog poraza.
Izgleda da je usledilo varljivo leto, koji je tim iz Humske bacio na kolena. Novu 2006. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Partizanu čekaju bez Evrope, nacionalnog kupa, trenera Vladimira Vermezovića, kapitena Saše Ilića i prošlosezonskog otkrića Simona Vukčevića, ali i bez onih zbog kojih se fudbal igra, navijača.
A sve je, čini se, počelo još na kraju uspešnog proleća. Trener Vladimir Vermezović je izazvan napisima u štampi, saopštio da je za neke Čika Crni jer, zaboga, ne mogu da postoje propusti u nečijem radu ukoliko je pobeđen, recimo Hajduk sa Liona. Igra po šefu stručnog štaba nije neefikasna, iako je najbolji strelac crno-belih bio vezni igrač Saša Ilić.
U prelaznom roku crno-beli su ostali bez dva ključna veznjaka, kapitena Saše Ilića i Dragana Ćirića. Dok je jasno da je Iliću vreme da se oproba i u pečalbi, ostaje pitanje zašto su se Bjeković i Vermezović tako lako odrekli usluga iskusnog Ćirića, sa kojim je sporazumno raskinut ugovor. U nastaloj situaciji odgovornost je pala na pleća mladog Simona Vukčevića, koji bez obzira na nesporan kvalitet nije bio dorastao tom zadatku. Veći propust je bio izostanak dovođenja napadača. Na tržištu je bilo iskusnih golgetera, pominjala su se imena Nvankva Kanua i Save Miloševića, ali u Humskoj se nisu prihvatili rizika, navodeći da bi to bio veliki finansijski teret, a mala garancija za plasman u jedino profitabilno takmičenje - Ligu šampiona. A vredelo je rizikovati! Žreb za najelitniji evrokup bio im je naklonjen. Za eliminaciju Petržalke u revanšu bio je dovoljan gol. Nije ga bilo, kao ni Lige šampiona u Beogradu. A onda je usledio debakl, možda gori od onog kada je Partizan eliminisan od albanskog Fljamurtarija. Poraz od Makabija iz Petah Tikve na domaćem terenu sa čak pet primljenih golova bio je težak udarac ne samo za trenera Vermezovića, koji je nedugo zatim napustio klupu, već za ceo klub. Posle 'tikvanja' u Humskoj došlo je do apsolutnog bojkota najvatrenijih pristalica crno-belih - 'grobara'. Nesuglasice između uprave kluba i navijača sa južne tribine počele su još 2004. godine pred gostovanje u Kupu UEFA Otelulu u Konstanci, ali je poraz od Makabija značio definitivni razlaz, a posledica je bila da crno-beli i u Humskoj igraju kao na tuđem terenu jer su podršku sa tribina dobijali samo gostujući igrači.
Jasno je samo jedno, godinu 60. rođendana treba arhivirati i poželeti da se poslednja četiri meseca u njoj nikada ne ponove. A. Anđelić
