Izvor: B92, Beta, Fonet, 25.Feb.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna rasprava o Zakonu o sportu
U Beogradskom hotelu "Hajat" započeta je javna rasprava o novom Zakonu o sportu.
Poslednji pokušaj da se Zakon osavremeni je još iz 1996. godine, a konferencija u 'Hajatu' u organizaciji dnevnog lista 'Danas' delovala je kao dobar početak javne rasprave o aktu kojim bi trebalo da se uredi ovdašnji sport i koji će dati odgovor na pitanje po kom modelu treba privatizovati sportske kolektive u Srbiji.
O ovim temama na skupu u 'Hajatu' govorila je Eva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Paskije, šef razvojnih programa Svetske fudbalske federacije.
"Potrebno je znati šta je cilj privatizacije, da li je rešenje da se samo nađe neko ko će da kupi klub, jer onda postoji mogućnost da se taj neko predomisli, prestane da ulaže ili se povuče", izjavila je Paskije.
Dve ključne rečenice u Predlogu nacrta novog Zakona o sportu su da nije moguće menjati namenu sportskih objekata i da je zabranjeno sticanje vlasništva putem konverzije duga, što znači da oni kojima određeni klub duguje novac neće moći to da iskoriste kao osnov za zahtev da im se dodele akcije tog kluba.
O novom zakonu govorio je i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić.
"Ne treba reći da je predlog Zakona idealan, da ima i spasonosne formule da se reši pitanje sporta u Srbiji, ali je u svakom slučaju on polazni materijal koji će izdržati probu ovog vremena i koji će služiti interesima sportista u Srbiji", izjavio je Karadžić i upozorio:
"Niko ne želi da sport doživi sudbinu privrednih subjekata Srbije u tranziciji. To je učinjeno skandalozno. Kupac dođe, plati prvu ratu iz ugovora, uzme dušu firmi, na njeno ime i kredit, a radnici završe pred kapijom", rekao je Karadžić i predložio da se u Srbiji razmisli i o "mađarskom modelu" kojim je omogućeno da vlasništvo nad delom klupskih akcija automatski stiču investitori koji su 15 ili više godina ulagali u taj kolektiv.
Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković nije mogla da proceni kada bi novi Zakon o sportu mogao da bude usvojen.
"Što pre, to bolje. To znači da nećemo po svaku cenu juriti termine, nego ćemo po svaku cenu juriti dobar zakon. Želimo da on bude dobar. Dijalog je jako važan, ima mnogo otvorenih pitanja, ali današnja konferencija pokazuje da smo zajedno u dijalogu sa sportskim svetom i mislim da će to doneti dobra rešenja", izjavila je Snežana Samardžić-Marković.
Partizan i Crvena zvezda bili bi, ne prema samom tekstu Zakona koji je ponuđen, ali prema onome što se moglo čuti na početku javne rasprave, najverovatnije izuzetak, pošto je ocenjeno da bi oni tokom privatizacije trebalo da dobiju specijalan status, kako se ne bi desilo da jedan čovek postane vlasnik jednog od dva najveća srpska kluba.
Najveći problem je privatizacija klubova koji su u većinskom vlasništvu države, što je u Srbiji veoma česta pojava. Takvi klubovi će biti privatizovani po "modelu 20-20-60", što znači da će 20 odsto akcija pripasti zaposlenima i onima koji su bili zaposleni u klubu, računajući tu i sportiste i funkcionere. Još 20 odsto od prihoda otići će u privatizacioni registar, a novac od prodaje tih akcija završiće u rukama građana.
Preostalih 60 odsto zadržaće država, koja će kasnije prodati te akcije, a prihod će biti uplaćen u fond iz koga će se kasnije ulagati u sportsku infrastrukturu. Deo od te sume mogao bi da pripadne i lokalnim samoupravama, koje će, takođe, morati da taj novac ulože u sportske objekte.
"Privatizacija nije čarobni štapić i ona sama po sebi ne rešava probleme finansiranja sporta. Trenutno, ipak, nema alternative, a svakako je bolje da, umesto da stvari ostanu u sadašnjem stanju, bude poznat vlasnik kluba, a samim tim i onaj koji nosi odgovornost", ocenila je Samardžić-Markovićeva.
Ona je navela i da će u proces privatizacije moći da uđu svi klubovi, a da će to morati oni koji imaju 51 odsto sportista-seniora pod profesionalnim ugovorima. Oni koji tu obavezu ne budu ispunili na vreme, biće brisani iz odgovarajućih registara.
"Pravnu formu klubovi će promeniti u akcionarsko društvo", dodala je Samardžić-Markovićeva, ali je kazala i da je danas iznet samo predlog nacrta zakona, tako da još ima vremena za korekcije.
Problem će biti i procena vrednosti klubova, koja će se raditi na osnovu stanja na dan 31. decembra 2008. godine.
Inače, klubovi koji su većinski u društvenom vlasništvu biće privatizovani prema već postojećem Zakonu o privatizaciji. Retki, uglavnom skorije formirani klubovi, već su većinski u privatnom vlasništvu, pa tu i nema posla za državu.
Generalni sekretar FK Partizan Darko Grubor naveo je da je transformacija vlasništva jedini mogući izvor svežeg kapitala za srpski fudbal.
"Vrhunski fudbal u Srbiji se sada može opisati kao prosta reprodukcija. Prihodi, koje sa najmanje 80 odsto čini prodaja igrača, što je potpuno neprirodno u Evropi, pokrivaju tek skromne budžete", istakao je Grubor.
"Perspektive nema, posledica je stalan pad kvaliteta, a samim tim i povećanje opšteg siromaštva", kazao je Grubor i dodao da će problem prilikom privatizacije predstavljati činjenica da je država vlasnik većine sportskih objekata u Srbiji, iako ne ulaže u njih.
Grubor je ocenio da bi rešenje moglo da bude da se budućim vlasnicima klupskih akcija omogući da posle privatizacije po tržišnim uslovima kupe i stadion. On je, ipak, upozorio i na moguće probleme sa kupcima.
"Profil budućeg akcionara mora da se razlikuje od profila prosečnog srpskog biznismena nastalog tokom tranzicije, posebno jer zarade u fudbalu nema ili dolazi tek posle dužeg perioda. Pitanje je, ipak, koliko je ljudi u Srbiji koji odgovoraju takvom opisu, a pri tom imaju novca. Zato će ova privatizacija dugo trajati."
Partizan i Zvezda su i stopirali prethodni pokušaj da se donese Zakon o privatizaciji u sportu. Oni su tražili da budu organizovani kao slavni španski klubovi Real i Barselona, koji su izuzeti od privatizacije, pa su i dalje udruženje građana sa odgovorsnošću.
Predstavnica Visokog saveta za sport Španije Ana Karido pojasnila je da je tamo privatizacija klubova izvršena 1990. godine. Izuzeti su madridski Real, Barselona, Atletik Bilbao i Osasuna i to zato što su pet godina pre privatizacije poslovali izuzetno pozitivno.
Karidova je, međutim, po završetku rasprave agenciji Beta rekla da se i u Španiji razmišlja o mogućnosti da se svi klubovi izjednače po vlasničkoj strukturi, ali da se još ne zna ni da li će se povećati ili smanjiti uticaj privatnika.
Predsednik košarkaškog kluba Partizan Predrag Danilović kazao je da taj sport treba razlikovati od fudbala, pošto je mnogo manje isplativ.
"Ni Zvezda ni Partizan nemaju nepokretnu imovinu. Imamo dresove, majice, kape, nekoliko kompjutera", kazao je Danilović i pozvao državu da, dok ne dodje do privatizacije, ozbiljnije novčano pomogne klubove kako bi ulila sigurnost i privatnim investitorima.
Generalni menadžer Crvene zvezde Milan Opačić složio se u oceni da je finansiranje sporta u Srbiji nedovoljno i pogrešno.
"Imamo brend i tradiciju... Kancelarije smo dobili od grada, a dvoranu plaćamo", rekao je Opačić i kazao da srpska košarka ne može da čeka donošenje zakona o sportu, već da je njeno finansiranje potrebno rešiti pod hitno, makar i nekom uredbom.
"Sadašnje stanje je neodrživo i treba nam hitno rešenje: pravedna i efikasna transformacija vlasništva i stvaranje profesionalnih klubova sa adekvatnim budžetom", kazao je Opačić.
