Izvor: RTS, 27.Sep.2014, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanac zbog koga je Boston zanemeo
"Život piše romane" – poznata je izreka. Upravo jedan dobar roman ili čak film može da nastane na osnovu sudbine i života japanskog maratonca Šigekija Tanake, pobednika Bostonskog maratona 1951. godine.
Kada je kao trinaestogodišnjak nedaleko od svog naselja čuo eksploziju i na nebu video veliku sjajnu "pečurku", Šigeki Tanaka nije znao da je na obližnju Hirošimu pala atomska bomba.
"Čuli smo jaku detonaciju i videli jak bljesak, ali nismo znali o čemu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je zapravo reč. Tek posle tri dana do nas su stigle strašne vesti iz Hirošime", ispričao je Tanaka kako je doživeo tragediju 1945. godine.
Nakon toga, Japan je krenuo u obnovu zemlje i ekonomski rast, potpomognut Sjedinjenim Američkim Državama, čija je avijacija i "isporučila" smrtonosni paket.
Tanaka je voleo sport, voleo je da trči. Opredelio se da njegova disciplina bude maraton.
Prva njegova veća i značajnija trka u karijeri bio mu je polumaraton od Šobare do Saijoa. Tada je Tanaka bio učenik srednje škole. Sledeća je bila, kasnije će se ispostaviti, istorijska trka u Bostonu...
U glavni grad američke države Masačusets, Tanaka je otišao kao student prve godine Univerziteta "Nihon". Bilo je to prvo internacionalno takmičenje na kojem su japanski atletičari imali pravo nastupa (nije im bilo dozvoljeno da nastupaju na Olimpijskim igrama 1948. godine u Londonu).
Japanski atletičari su u Boston došli na poziv Vila Klunija iz Bostonske atletske asocijacije. Put ih je vodio preko Havaja, San Franciska i Njujorka.
Na tom dalekom putu ljudi su na njih gledali kao na prosjake, bacajući im papirne novčanice američkih dolara. Skromni i tada veoma siromašni Japanci su za taj novac kupili određene količine šećera, jer ga tada nije bilo dovoljno u njihovoj zemlji...
Pored devetnaestogodišnjeg Tanake, maraton su trčali i Šunđi Kojanagi, Košitaka Učikava i Hiromi Hajgo.
Za ovu japansku trkačku četvorku bio je priređen topao doček u Čarlstaunu. Ugledni list Boston gloub je pred trku Tanaku nazvao "Atomski dečak", pošto potiče iz okoline bombardovane Hirošime.
Kada je trka konačno počela, publika je na japanske maratonce gledala sa pomešanim emocijama – nepoverenjem i simpatijama.
Ono što je bilo specifično za Tanaku jesu njegove patike. On je celu trku istrčao u tradicionalnoj japanskoj obući "tabi". Karakteristično za ovu vrstu patika je da je palac odvojen od ostalih prstiju i da su vrlo meke i lagane, prilično neudobne za trčanje.
Ni vreme događaja, ni ambijent, ni daleki put, ni neudobna obuća nisu smetali Tanaki da istrči "trku života" i da u vremenu 2:27:45 pobedi na Bostonskom maratonu i ostvari do tada treće najbolje vreme ove prestižne trke!
Bitno je istaći i reakciju bostonske publike kada je Tanaka prešao liniju cilja - reakcije jednostavno nije bilo! Muk. Neverica. Neprijatna tišina. Bez ijednog jedinog aplauza.
Možda građani Bostona i Amerike nisu bili spremni za to. Možda nisu verovali da mladi Japanac u smešnim patikama može da pobedi. Možda su još bili ljuti zbog Perl Harbura. Možda ih je bilo sramota za Hirošimu i Nagasaki. Ko zna...
Ono što se zna i što je ostalo je upamćeno, je činjenica da je Šigeki Tanaka jedini pobednik Bostonskog Maratona koji nije dobio aplauz na cilju.
Tanaka, koji je rođen 1931. godine i još je živ, posle ove velike pobede još neko vreme se bavio atletikom pre nego što se zaposlio i postao uspešan poslovni čovek, "salaryman", u jednoj kompaniji u Tokiju. Uz to bio je direktor Japanske amaterske atletske federacije.
Postoji još jedna zanmljivost vezana za Tanakin trijumf u Bostonu.
Naime, 5. maja 1998. godine Tanakina kuća u Utsunomiji je opljačkana i ukradena mu je medalja sa Bostonskog Maratona. Organizacija ove trke je brzo reagovala na to i već 10. jula mu je uručila novu medalju.
Ipak. 12 jula iste godine medalja je pornađena i vraćena Tanaki a lopov uhapšen.
Obe medalje (i prava i replika) sada stoje u muzeju na Nacionalnom stadionu u Tokiju i podsećaju na veliki i prvi posleratni uspeh japanske atletike, ali i na prijatljestvo Japana i Bostonskog Maratona.
