Izvor: Blic, 01.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbaciti sve iz Kuće košarke
Izbaciti sve iz Kuće košarke
Za Vladu Divca, sportskog direktora Reala, priča o stanju u srpskoj košarci predstavlja pravu noćnu moru.
Na pitanje kada će Madrid zameniti Beogradom i vratiti se u naš nekada trofejni sport, proslavljeni reprezentativac odgovara:
- Moja budućnost je u Srbiji, sigurno, ali u našu košarku ne mogu da se vratim dok se neki iz nje ne sklone. Ja da ih teram, ne mogu. Sve dok se svi ovi, i dobri i loši, ne maknu iz Saveza, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nema nam napretka. Više bismo imali uspeha ukoliko bi Kuća košarke ostala potpuno prazna. Zašto igrači iz vaše generacije konačno ne pokrenu inicijativu o promenama i prihvate se posla u Savezu?
- Gotovo svi igrači iz moje generacije već su na raznim pozicijama. Možda je nekorektno i od mene što kritikujem, kada ni sam nisam spreman da se prihvatim te obaveze u srpskoj košarci. Jednom sam već pokušao, došao sam sa pozitivnim namerama, pa sam doživeo da me provlače kroz blato. Kada se čovek jednom razočara i skloni se, teško ga je vratiti. Sve ovo me je interesovalo u doba kada je Čika Bora bio tu. Međutim, kada su se grubo poigrali s takvim čovekom, šta bi tek nas čekalo?! Koje su vaše glavne zamerke na rad sadašnjih čelnika Saveza?
- Na okupu su se našli ljudi koji ne vode računa o sistemu, njih interesuju samo fotelje. Košarka ih ne zanima i taj njihov nerad me užasava. Zbog katastrofalnog odnosa Saveza prema igračima koji nastupaju u inostranstvu, plašim se da ćemo izgubiti i ovu generaciju koja ima ogroman potencijal. Ako bude tako, pitam: ko će ih naslediti? Sa mladima danas niko ne radi. Nažalost, deca u Srbiji su na vodećem mestu u Evropi po uživanju droga. Dakle, problem je što nisu na terenu, već su iza škole, po ćoškovima. Trebaju nam učitelji na svim nivoima. Nije problem u reprezentaciji, imamo mi igrače. Suština je u tome što mladima niko ne posvećuje pažnju.
Kako je bilo u vaše vreme?
- Mi smo, bre, svojevremeno imali jednog Krešu Ćosića, koji je išao od grada do grada i radio sa potencijalnim reprezentativcima. Ćosić je iz Zadra dolazio u Kraljevo da bi me trenirao. I zato sam ja postao igrač, nije mi sve to palo s neba. A, danas?
- Niko iz Saveza ne oseća potrebu da bar telefonom pozove Nenada Krstića, recimo. Da ga pita kako je, kako teče njegov oporavak od povrede, treba li mu neka pomoć. Sve su to sitne stvari koje ljude pogađaju. Nekada je Dušan Ivković dolazio u posetu igračima koji igraju u Americi, razgovarao s njima. Danas, čim se igrači pojave u Srbiji, nailaze samo na kritike. Buše ih sa svih strana, kao 'ne igrate dobro, pa kako se to ponašate'... Što ne znači da nije istina. Nisu oni cvećke, ali ne dobijaju nimalo pažnje i poštovanja. Možda su malo emotivniji od nas starijih, ali svi pozitivni signali bi trebalo da stignu iz Saveza. To je njihov posao i ne obavljaju ga dobro. Pa, ko na kraju može da otera sadašnje čelnike s funkcija?
- Očigledno, samo vreme.
D. J. Bužić
