Izvor: Blic, 10.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz dresa na potpetice
Iz dresa na potpetice
Kada na teren izađe ruska teniserka Ana Kurnjikova gledaocima na tribinama i onima ispred malih ekrana zastane dah. Zbog njene duge plave kose, šortsa, kratke suknje... Važno je to da ona svoj fizički izgled koristi na svakom koraku, na terenu i van njega. Ime ćete joj naći u svetskim sportskim i modnim časopisima i tabloidima. Mediji je ne ostavljaju na miru. Ko koga tu eksploatiše malo je nejasno jer čini se da atraktivna Ruskinja uživa u pažnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novinara. Ipak, ljudsko je biće! Sa slabostima i bez njih. Koliko god bežali od toga, laskanje nam imponuje, devojkama posebno. Ali ne morate ići u svet da biste takve videli. Na brdovitom Balkanu ima još lepših, i nema veze što nisu teniserke i u svetu poznate kao Ana. Ali, ko nije čuo za svetski šampionat u karateu, gde se takmiče devojke, lepe i manje lepe? Jedna od lepših među njima je vitka i markantna Snežana Perić i malo je verovatno da će ostati nezapažena - i na ulici i na borilištu. Tako je bilo i jesenas na Svetskom prvenstvu u Madridu. Španska publika je zdušno navijala za nju i kada sudije dosude protivnici poen, kojekakvi predmeti leteli su na tatami (a to se nikad ne događa!). Po tome, naravno uz zlatnu medalju, španska prestonica Snežanu pamti.
- Uglavnom me ljudi prepoznaju ili su čuli za mene od prijatelja, poznanika, u medijima. Retko se dešava da neko baš ništa o meni ne zna, a kada se to desi, iznenađujuće im je da se bavim karateom. Naravno da mi gode komplimenti i najčešće ih čujem upravo od devojaka. Mada, postoje osobe kojima je neshvatljivo da u sport ima lepih i negovanih žena. Sve se svodi na stereotipno razmišljanje 'nikad ne bih rekao'. Moje je mišljenje da sport upravo ističe ženstvenost i daje pravilno izvajanu figuru. To je lepota, uz onu koja nam je predodređena polom. Odeća možda ima sporednu ulogu, ali ja ne mogu da se oblačim tek reda radi. Kao i druge devojke pratim modu, a cipele su mi strast. Samo da ih imam što više! Obožavam kreacije modnih kuća 'Dolče i Gabana', 'Riplej' i 'Dizel' - kaže Snežana i napominje da ne provodi sate i sate u sportskoj opremi i na treninzima. Stalo joj je do toga da uvek lepo izgleda i zasad su joj jedina neostvarena želja dugi nokti. Jedva čeka da završi karijeru kako bi mogla da uživa u svakodnevnim aktivnostima kojima je ponekad uskraćena. Ali to ne znači da ne može da nosi suknjice, haljinice, a da miriše na 'šanel' i 'hugo bos'. Osobito leti, kada se sve vidi.
Nije Snežana Perić jedina lepotica među sportistkinjama. Njenih koleginica ima na pretek, samo su (neopravdano) zapostavljene. U sportovima s loptom, odbojci, rukometu ih, možda, ima najviše. Brazilske i kubanske odbojkašice napune sportske hale začas, traži se mesto više, a čini se da se i u Beogradu nastavlja taj trend. Na utakmicama Crvene zvezde sve je više gledalaca. Ne privlači im pažnju tolika ljubav za odbojkom koliko igračice. Ima i zašto. Devojke su visoke, mlade, skladno građene, privlačne, pametne i žele da su obrazovane. Slađana Erić može da se nađe u bilo kojoj kategoriji te skupine. U pauzi između treninga i utakmica našla je vreme za fakultet jer sportska karijera neće trajati doveka. Posle nje biće samo visoka devojka, a od visine se ne živi, ali sada joj je i te kako potrebna. Kaže da voli da nosi obuje cipele sa visokim potpeticama.
- Sve pare što zaradim, bukvalno dajem na cipele ili čizme. Uopšte, garderoba mi je važna. Omiljena kombinacija su mi 'kavali' pantalone, majičica i kratka jakna, uz neizostavne štikle - kaže plavokosa Slađana, koja kosi posvećuje najveću pažnju. Smeje se i priča da je leto njeno omiljeno godišnje doba. Rođena je u znaku Lava, u vreme najvećih letnjih žega. Tada jedino ima mesec dana slobodnog vremena i provodi ga u Bijeljini kod roditelja, gde ne mora da sluša ubeđivanja prodavaca u parfimerijama kako je najnoviji 'Diorov' parfem stvoren za plavuše.
U Beogradu postoji još jedna plavuša (Lav, takođe!) i bavi se, kako neki kažu, najgrubljim loptaškim sportom - rukometom. Marina Rokić je državna reprezentativka i igračica Radničkog, kluba koji 'okuplja najlepše rukometašice u ligi'. Izabrala je sport za životni poziv i smatra da nije pogrešila. Druži se sa različitim ljudima, sa onima koji se bave sportom i koji 'u životu nisu potrčali'.
- Neverovatno je koliko ljudi ne veruju da se bavim sportom. Prosto moram da ih ubeđujem. Teško mi to uspeva jer misle da rukomet treniram rekreativno. Kažu da sam isuviše lepa i nežna za tako nešto. Valjda me ne viđaju u trenerci i patikama, u kojima provodim najviše vremena. Sport je u mom slučaju prioritet, omogućio mi je zdrav život, pravilan razvoj i na taj način obezbedio atraktivnost. Nisam narcisoidna, ali drago mi je kad mogu da kažem da sve dugujem rukometu. Televiziju ne gledam, moram da se podsetim gde se nalaze gradski bioskopi. To baš i nije za pohvalu, ali sportski program me ne može zadržati ispred malog ekrana. Marina ističe da će možda već sutra promeniti mišljenje. U ovom trenutku ona je samo sportistkinja i ništa više. Nasledila je visinu od oca, od majke sportski duh, ima iskrene prijatelje iz detinjstva, počela je da nosi tašnice koje su joj bile uvek višak u garderobi. Ne šminka se mnogo i ne nosi napadan nakit, ali džins je obavezan. Nije zaboravila da napomene visoke potpetice, i one su deo nje svake večeri.
Ovog puta pomenuli smo samo tri devojke, ali i mnoge druge naše sportistkinje imaju šta da pokažu i s razlogom da konkurišu Ani Kurnjikovoj. Tatjana Dragojević Iznenađenje iz mobilnog
- Kada uveče izlazim okolina shvati da sam sportistkinja i odjednom svi žele da me upoznaju. Uglavnom su u pitanju muškarci, a izbor je tada prilično sužen. Zbog visine, naravno! Ne ostavljam svoj broj telefona, ali bi me mogao oduševiti onaj ko zatraži da se ja njemu javim. To mi je simpatično, a možda i upali- šali se Slađana Erić.
