Izvor: Politika, 10.Jun.2012, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Sibira do večnosti
Marija Jurjevna Šarapova je još kao dete otišla u Ameriku da bi postala velika šampionka
Od izveštača „Žurnala”
Pariz –Malo je u istoriji sporta tako uspešno predodređenih ali i projektovanih šampionskih karijera kao što je ova Marije Jurjevne Šarapove, nove šampionke Rolan Garosa .
Beloruskog porekla, tata Jurij i mama Jelena su iz Gomela, rođena je u Njaganu u Sibiru zahvaljujući slučajnosti. Njeni roditelji su radili u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Černobilu ali su zbog nuklearne nesreće 1986. pobegli na istok. Godinu dana kasnije rodila se Marija, a kada je imala dve godina, cela porodica se preselila u Soči.
Tu je sreća stupila na delo – njen otac se sprijateljio sa Aleksandrom Kafeljnikovim, ocem budućeg šampiona i prvog ruskog broja 1 Jevgenija. Aleksandar je Mariji poklonio prvi reket kada je imala četiri godine i ubrzo je počela da trenira u gradskom parku u Sočiju.
Kao sedmogodišnjakinja je prisustvovala teniskoj klinici u Moskvi koju je vodila legendarna Martina Navratilova i baš ona je preporučila odlazak na Bolitjerijevu akademiju na Floridi. Bilo je to 1994, Kafeljnikov je već tada bio veliko ime u svetskom tenisu i mala Marija je imala u koga da se ugleda.
Ali ako je dotle sve bilo sreća, od tog trenutka postaje plan. Majka Jelena nije dobila vizu za Ameriku, pa su kod Nika otišli samo tata i ćerkica, a nijedno nije znalo ni reč engleskog. Imali su samo 700 dolara, pa je Jurij morao da radi sve i svašta, od pranja sudova do sličnih slabo plaćenih poslova kako bi finansirao njene časove.
Do 2004. je karijera Šarapove bila samo obeležena nadanjima, a kada je osvojila Vimbldon, sve se ostvarilo i više od snova. Postala je uskoro ne samo broj 1 nego i najbolje plaćena teniserka, kada je u pitanju marketing. Godinama je njena zarada oko 20-25 miliona dolara godišnje, kada se sabere prihod od sponzora.
Posle su usledile i titule na Ju-Es openu 2006. i Australijskom openu 2008, a subotnjim trijumfom na Garosu Šarapova je postala tek šesta teniserka sa sva četiri osvojena gren slema. Međutim, ako je za nekoga to zatvaranje kruga, za nju nije.
- Bio je to dug put, počela sam ga u veoma ranoj mladosti, ali nije još gotov. Ne pada mi na pamet da kažem da sam ga završila. Naprotiv, veoma sam daleko od njegovog kraja – zadovoljno priča Marija posle finalnog pariskog trijumfa protiv Italijanke Erani sa 6:3, 6:2.
Kaže da je ambicija nešto što joj nikada nije nedostajalo.
- Želim još mnogo toga da postignem. Verujem u moju igru, zato sam i završila ovaj turnir sa peharom. Uvek sam verovala da mogu da igram još bolje i bolje, bez obzira na vrstu podloge.
Baš šljaka je uvek bila njena slaba tačka. Najmanje turnira je osvojila na njoj, do ovog vikenda, nikada nije otišla dalje od pariskog polufinala.
- Nikad mi nije bilo važno da li ljudi veruju u mene, najvažnije je bilo da stalno popravljam sebe. Dva procenta tamo, tri ovamo, to sam uvek želela.
Tenis igra samo iz jednog razloga.
- Sve sam ostvarila, imam mnogo para, slavna sam, imam pehare, osvojila sam sva četiri gren slema. Ali kad nešto volite, onda je to veće od svega, onda nastavite da ustajete ujutro iako je napolju mraz, iako ništa ne funkcioniše
Za sebe je govorila da je na šljaci kao krava na ledu. Danas je na njoj šampion.
- Popravila sam se fizički, mnogo bolje se krećem, već na prvom turniru sezone na šljaci, u Štutgartu, osetila sam da sam napredovala, da mogu da izdržim duže poene.
Najteži period je bio posle trijumfa u Melburnu 2008. Umesto da nastavi žetvu titula, povredila je rame i te jeseni ga operisala. Dve godine su joj trebale da se vrati u vrh, prošlog leta je stigla u finale Vimbldona, izgubila od Kvitove, zimus je u Melburnu poražena od Azarenke, ali se u Parizu opet popela na presto.
- Dokazala sam da ma koliko udaraca primim, uvek ostanem na nogama. Nikada nisam tražila alibi, ni sebi, ni drugima – objasnila je odakle crpi toliko snagu.
Deseta u istoriji
Šarapova je deseta teniserka u istoriji koja je osvojila sva četiri gren slema u karijeri, mada ne u nizu. U doba amaterskog tenisa to su uspele Morin Konoli (SAD) 1953, Doris Hart (SAD) 1954, Širli Fraj Irvin (SAD) 1957. i Margaret Kort (Australija) 1963.
U doba modernog tenisa sva četiri gren slema su kompletirale Bili Džin King (SAD) 1972, Kris Evert (SAD) 1982, Martina Navratilova (SAD) 1983, Štefi Graf (Nemačka) 1988. i Serena Vilijems (SAD) 2003.
V. Veličković
objavljeno: 11.06.2012.
