Izvor: Politika, 26.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivanovićevoj čaša žuči
Naša teniserka nije mogla da sakrije suze posle poraza protiv Ruskinje Šarapove u finalu Međunarodnog prvenstva Australije – 7:5, 6:3
U tom najuzvišenijem trenutku u sportu, u iščekivanju da lovorov venac bude stavljen na glavu pobednika, Ana Ivanović nije mogla da sakrije suze. Nadjačala ju je nezaustavljiva bujica osećanja zbog gorčine poraza i u njenom drugom finalu na turnirima za „gren-slem”. Čaša meda je otišla u ruke Ruskinje Marije Šarapove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je u meču za veliki srebrni pehar na Međunarodnom prvenstvu Australije pobedila sa 7:5, 6:3.
Teniska istorija je i svedočanstvo da lovorike ne pripadnu uvek najboljem i najzaslužnijem. Naša teniserka je, ipak, morala da se pomiri s tim da je njena protivnica bila bolja baš za četiri gema osvojena na njen servis. Možda je tu umešao prste i neki sud pravde u sportu. Šarapova je pobedu žarko želela. Prošle godine, kao Ivanovićeva sada, morala je da ispija čašu žuči u finalu do kojeg se malte ne prošetala, a onda joj je Amerikanka Serena Vilijams održala lekciju sa 6:1, 6:2. Još jedan poraz u finalu bio bi težak udarac, a veličanstvena pobeda u četvrtfinalu protiv najbolje teniserke na svetu Belgijanke Žistin Enen (6:4, 6:0) ostala bi nekrunisana.
Zbog toga su i oči Ruskinje vlažile, ali od suza radosnica. Jedan od svetih hramova „belog sporta” stadion „Rod Lejver” u Melburnu video je samo njen ostvaren san. Okrutan završetak sportskog vojevanja da neko mora da izgubi svalio se na pleća naše teniseke.
Zbog čega nije mogla da zadrži suze? Zbog toga što je njeno razočaranje bilo srazmerno njenim očekivanjima. I jedno i drugo su bili veliki. Šanse u finalu, u kojem su se sastale, bez zbora, najpripremljenije igračice na početku sezone, bile su pola-pola. Ivanovićeva se s punim pravom nadala trijumfu. Na odlučujući megdan je izašla na krilima naraslog samopuzdanja posle pobede protiv velike šampionke Amerikanke Venus Vilijams u četvrtfinalu, prve u njihovih pet okršaja, i briljantnog preokreta u polufinalu protiv Slovakinje Danijele Hantuhove.
I njena, kao i igra Šarapove, nikoga minulih dana nisu ostavili ravnodušnim. Najpravednije i jeste bilo da o trofeju odluče vršnjakinje, rođene 1987. Finale, ruku na srce, nije bio takav da se neposredni gledaoci potom kunu kako ništa uzbudljivije u životu nisu videli. U tome i leži razlog razočaranja Ivanovićeve jer je mogla, a nije, da stabilnijom i preciznijom igrom u pojedinim prelomnim trenucima rasplamsa bitku do vrhunca.
Razvoj događaja, naoko, bio je jednostavan po Šarapovu. U prvom setu je načinila brejk u petom gemu za vođstvo od 3:2. Ivanovićeva je unela neizvesnost izjednačivši na 4:4 na servis protivnice koji je, inače, bio vrlo dobar (prvi servis je završio u polju naše teniserke 27 puta od 50 pokušaja, a osvojila je 24 poena). Ruskinja je u finišu seta bila nepopustljiva. Pravi još jedan brejk (6:5), presudan za vođstvo s 1:0.
Nije vredelo kukati. Bi šta bi. Nada nikako nije bila ugašena jer se Ivanovićeva toliko puta preobraćala iz jagnjeta u vuka. U drugom setu se u korak išlo do 3:3, ali je Šarapova nekako bila prisebnija što je urodilo plodom u idućem gemu, na servis naše teniserke. Ruskinja je povela s 4:3, a ispostavilo se da je tako bila široko otvorila vrata ka tronu.
Sada joj u zbirci velikih trofeja nedostaje još samo „Rolan Garos”. Na Vimbldonu je trijumfovala 2004, s tek navršenih 17 leta, po čemu je jedna od najmlađih pobednica u istoriji najvećeg teniskog turnira. Pretprošle godine je zaposela i presto na Međunarodnom prvenstvu SAD. Uz to, bila je 2004. i pobednik završnog turnira u sezoni, a jedno vreme je provela i na čelu svetske rang-liste.
Sve su to želje kojima je vođena i Ivanovićeva. Njene suze na „Rodu Lejveru” i uplakano lice koje se ogledalo o utešni srebrni tanjir svojevrsni su pokazatelj njenog napretka u poslednjih nekoliko meseci i sve viših ciljeva koje pred sebe postavlja. Prošle godine je bila iznenadni finalista „Rolan Garosa” pa je imala mnogo razloga što je sijala od sreće i u ubedljivom porazu od nezadržive Enenove (6:1, 6:2). U polufinalu je u velikom stilu s puta ukolnila Šarapovu (6:2, 6:1).
Poraz u Melburnu je teško primila jer je sjajnim igrama stigla do pod tron ali se na njega nije popela. Ovog puta je morala da se pred 15.000 duša izbori s čašom žuči da bi joj buduće velike pobede bile slatke. To je ironija i sporta i života.
G. A.
[objavljeno: 27/01/2008.]
