Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Maj.2016, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivanji: Politika ne treba da se bavi istorijom
Poruka mladima je jednostavna. Znajte za staru latinsku pouku: historia magistra vitae est – istorija je učiteljica života – ali nemojte da se oslonite na samo jednog nastavnika i nastavnicu, pa ni na raznorazna tumačenja istorije. Upijajte što više saznanja o svemu i svačemu, budite radoznali, ali takođe i kritički, saslušajte starije, ali ne budite poslušni, nego buntovni i stvarajte svet u kome ćete rado živeti. To je poruka mladim generacijama, na Dan pobede nad fašizmom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od našeg poznatog pisca, prevodioca, diplomate i novinara Ivana Ivanjija.
Ivan Ivanji uhapšen je 1944. godine u Novom Sadu i odveden u koncentracione logore Aušvic i Buhenvald, gde je bio zatočen do 1945. godine. Njegovi roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su nekoliko godina pre toga. Ivanji je dobitnik godišnje nagrade "Primer novog optimizma" koja mu je dodeljena prošlog decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava. Nagrada "Novog optimizma" dodeljuje se pojedincima koji se svojim delovanjem i zalaganjima bore za ljudska prava i daju dobar primer zajednici i društvu, a u obrazloženju se podseća na neophodnost i veličinu antifašističkih vrednosti koje se u današnjem društvu sve spremnije diskvalifikuju zarad partikularnih interesa.
U razgovoru za RTV Ivanji se nije složio sa tvrdnjama da je u Srbiji prisutan fašizam, a poručio je i da politika ne treba da se bavi istorijom.
Ivan Ivanji se nije složio ni sa tvrdnjama da je cela Srbija izneverila antifašističke vrednosti, jer se u našem društvu, kako je objasnio, javljaju različite procene istorijskih zbivanja.
"Ni u našoj, kao ni u drugim zemljama, svi ne govore istim jezikom. Meni je žao što u okviru javnog mnenja kod nas trenutno nema dovoljno snažne svesti o tome koliko je značajno bilo učešće Srbije, Srba i ostalih ljudi iz Srbije u jugoslovenskoj borbi protiv fašizma i koliko je to priznanja i poštovanja donelo širom sveta, ali još važnije od toga je, koliko ponosni možemo da budemo na antifašizam u zemlji u kojoj živimo. Taj ponos je deo pozitivnog patriotizma", kazao je Ivanji.
On je istakao i da olako korišćenje reči fašizam, ali isto tako i drugih pojmova, kao što je holokaust, dovodi do obesmišljavanja tih odrednica. Odomaćeno je, dodao je, da nemački nacionalsocijalizam, skraćeno nacizam, nazivamo fašizmom, a već između ideologija Hitlera i Musolinija postoje ozbiljne razlike.
"Običaj je da sve što je nezgodno, nazadno, ružno ili nama odbojno nazivamo fašizmom. Time se smanjuje svest o količini zla, koja je bila suština fašizma. Preporučio bih opreznije baratanje sa takvim pojmovima", rekao je Ivanji.
Ne slaže se da je u Srbiji prisutan fašizam, a ako postoje neki oblici javnog delovanja, koji su po njegovom mišljenju za osudu, svejedno ne bi koristio taj termin.
"Za naci-fašizam karakterističan je princip vođe i bezuslovne poslušnosti vođi. Iako je kod nas trenutno u rukama jednog političara koncentrisano više moći, nego što je po mom ukusu, ovde se itekako iznose i suprotna mišljenja. Ako se medijima otežava posao korišćenjem ekonomske moći, to nije isto kao odvođenje nepoželjnih u koncentracione logore i njihova fizička likvidacija. Fašistička politika je određivala vrednost rasa i njihovo pravo na život, kod nas se možda beleži preterana nacionalna svest, ali ne povezana sa istrebljenjem drugih naroda. Ukratko, mnogo toga mi se u današnjoj Srbiji ne sviđa, ali to nikako ne bih nazvao recidivom fašizma", kazao je Ivanji.
Činjenica da sve političke stranke bar na Dan pobede ističu svoj antifašizam, smatra Ivanji, dokazuje da taj fašizam niko ne shvata pozitivno. Kako je rekao, naravno da bi bilo bolje da je značaj borbe protiv fašizma prisutan svakodnevno u javnom diskursu, pre svega u školama, a ne samo svečarski.
Na pitanje kakva je uloga politike danas kada se razgovara o borbi protiv fašizma, Ivanji je poručio da politika ne treba da se bavi istorijom.
"Ne treba da se svojim svakodnevim delovanjem poziva na bilo kakvu procenu prošlosti, nego da uređuje sadašnjost sa pogledom u budućnost. Međutim, deo politike je i obrazovanje, na primer i vaspitavanje unutar redova vojske i organa za održavanje reda, pa u tom okviru nije irelevantan ni odnos prema naci-fašizmu pobeđenom u Drugom svetskom ratu", rekao je on.
Ivanji je istakao i da, na pitanje o tome koliko procesi rehabilitacije bude fašističke duhove prošlosti, uopšteno ne bi trebalo da se govori ni o društvu kod nas, ni bilo gde na svetu.
"Rekao bih da trenutno u Srbiji u tom pogledu u javnosti, ne na poslednjem mestu takođe i zbog delovanja medija i nesrećnih, nepromišljenih izjava pojedinih političara, postoji isuviše nesporazuma. Logično je da potomci, na primer Milana Nedića, žele da naslede neke materijalne vrednosti, pa sudovi postoje da to pokušaju, ali za mene je suludo osporavati da je taj general i političar dosledno, i to već godinama pre početka Svetskog rata, naglašavao da prihvata Hitlerove ideje i da je dosledno sprovodio tu politiku, kad mu se ukazala prilika", kazao je Ivan Ivanji.
Kod nas se, smatra on, govori o tome da je njegova (Nedićeva) vlada gostoljubivo prihvatala Srbe iz drugih krajeva Jugoslavije, a činjenica je da je i to činio po nemačkom naređenju.
"Nemci ga nisu nizašta pitali, nego donosili odluke koje su važile za njega i njegovu vlast. Svaki proces rehabilitacije je problem za sebe, daleko bi nas odvelo da idemo od ličnosti do ličnosti", dodao je Ivanji.
Kako je rekao, svako od nas treba da odgovori na pitanje da li smo dovoljno aktivni u kontekstu odnosa prema nacifašizmu i antifašizmu. "Kao pojedinac i kao činilac političke stranke, uredništva medija, sastavljač programa pozorišta, muzeja, koncertnih programa, pa i roditelj u razgovoru sa svojom decom", poručio je Ivanji.
On je pozdravio proslave pojedinih datuma uz odavanje počasti poginulim herojima, pomen žrtvama, polaganje venaca, održavanje takvih običaja i rituala, ali pod uslovom da bude podsećanje na sve što bi trajno, svakodnevno valjalo da bude naša stvarnost.
"Svako od nas i privatno proslavlja rođendane najmilijih osoba, iako ih voli svakoga dana, pomene dan smrti najdražih, koji više nisu među nama, iako možda na njih misli svakog trena", objasnio je Ivanji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
