Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jan.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraživanje: Siva ekonomija najzastupljenija u trgovini
Predstavnici privrede smatraju da su trgovina i sektor usluga oblasti u kojima je siva ekonomija najzastupljenija, a više od 60 odsto njih, što je više nego ranije, ističu da je država odlučna u borbi protiv nje, pokazalo je istraživanje stavova građana i privrede o sivoj ekonomiji.
Istraživanje su sproveli su Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID krajem 2014. godine, u okviru projekta koji se odnosi na jačanje konkurentnosti privrede u Srbiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Direktor istraživanja u agenciji Ipsos stratedžik marketing Predrag Kurčubić rekao je predstavljajući rezultate istraživanja da je oko 70 odsto preduzeća u anketi navelo da posluje legalno, odnosno da ništa od transakcija ne obavlja van tekućeg računa.
On je ukazao da je značajno to da je skoro 30 odsto preduzeća priznalo u istraživanju da deo njihovih transakcija ne ide preko računa.
Kurčubić je naveo da se najviše u sivu ekonomiju "gazi" u nabavci (materijali, delovi za firmu) i prevozu (putni troškovi, gorivo).
Istraživanje je pokazalo i da se na većem broju šaltera gde se obavljaju određeni administrativni poslovi čeka između 20 i 30 minuta, a ponegde i malo više, ali da je u decembru u odnosu na jul 2014. godine zabeležen pozitivni pomak kada je u pitanju dužina čekanja na šalteru u katastru, policiji i sudovima.
Tu se sada kraće čeka nego u julu 2014. godine, naveo je Kurčubić.
Kada je u pitanju rad šalterskih službi, najveće nezadovoljstvo odnosi se na RFZO, banke, Poresku upravu, PIO fond, katastar, pokazala je anketa.
Istraživanje je obavljeno na uzorku od 250 preduzeća u decembru prošle godine u telefonskoj anketi.
U odnosu na maj i jul, u decembru je značajno manji procenat predstavnika privrednih subjekata naveo da su njihovi godišnji prihodi značajno umanjeni zbog aktivnosti preduzeća koja posluju u sivoj zoni, rečeno je na predstavljanju istraživanja.
U decembru su predstavnici privrednih subjekata u značajno većoj meri istakli da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije (63 odsto), a u julu i maju to je reklo 48 odsto, odnosno 42 odsto ispitanika.
Kurčubić ističe da je i dalje više onih koji nisu zadovoljni dosadašnjim rezultatima vlade u suzbijanju sive ekonomije - 59 odsto kaže da nije zadovoljno, 41 odsto kaže da jesu.
Kada je u pitanju stav građana, više od 70 odsto građana smatra da država adekvatno ne kažnjava preduzeća i pojedince koji posluju nelegalno, a više od 40 odsto da država pravilno ne raspolaže poreskim prihodima koje prikupi od građana i privrede.
Istraživanje je pokazalo da su tri najkorisnija reformska poteza vlade uvođenje u pravni sistem objedinjene procedure za izdavanje građevinske dozvole, reforma radno pravnog zakonodavstva i pojednostavljenje administrativne procedure kada je u pitanju uplata poreza i doprinosa.
Direktor Tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović istakla je da su uzroci sive ekonomije mnogobrojni a da su neki od njih visoko fiskalno opterećenje rada na nižim nivoima zarada, komplikovan i netransparentan poreski sistem, visoko administrativno opterećenje privrede, pravna nesigurnost.
Neke od mera koje predlaže ta institucija za suzbijanje sive ekonomije odnose se na uspostavljanje javnog tela za koordinaciju inspekcijskog nadzora, pokretanje "call centra", odnosno uspostavljane onlajn sistema za podnošenje anonimnih prijava o slučajevima sive ekonomije, edukacija građana...
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
