Izvor: Politika, 17.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispravljene poluvekovne nepravde
Vlada Srbije omogućila bivšim osvajačima olimpijskih medalja, našim "najboljim ambasadorima" materijalnu sigurnost a budućim dodatni motiv
Četvrtog novembra 2004. na sednici Predsedništva našeg Olimpijskog komiteta šef naše olimpijske misije u Atini 2004. godine Đorđe Perišić izneo je inicijativni predlog da naši najbolji sportisti, osvajači olimpijskih medalja, dobiju državna priznanja i doživotne novčane nagrade za sve ono što su učinili za afirmaciju našeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sporta i naše zemlje.
Godinu i po kasnije, 27. jula na zasedanju u Kruševcu Vlada Srbije donela je Uredbu o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta, kojim je ustanovila nacionalna sportska priznanja koja uz diplome podrazumevaju i doživotno mesečno novčano primanje za osvajače olimpijskih medalja, osvajače medalja na šahovskim olimpijadama i paraolimpijskim igrama, kao i za svetske rekordere u olimpijskim sportovima.
Uz korišćenje evropskih iskustava
Ovom Uredbom ispravljena je istorijska nepravda preko koje su prelazile sve dosadašnje vlade, svih dosadašnjih federalnih država i zajednica u kojima smo živeli i sportskim asovima, koji su bili uzor mnogim generacijama i "najbolji ambasadori" svoje zemlje olakšan život, a sadašnjim i budućim dat dodatni i motiv da istraju na svom sportskom putu.
Uz to Vlada je istom uredbom donela i "cenovnik" sportskih uspeha u ekipnim i pojedinačnim sportovima na evropskim i svetskim šampionatima u olimpijskim sportovima i šahu, kao i na olimpijskim i paraolimpijskim igrama i šahovskim olimpijadama. Prvi "korisnik" ovog dela Uredbe biće Olivera Jevtić, srebrna maratonka sa Evropskog prvenstva. Vreme kada su naši sportisti za razliku od njihovih rivala išli na velika takmičenja a da ne znaju ne samo koliku će nagradu dobiti, već i da li će je dobiti ovim je, verujemo zauvek, prošlo.
– Za vreme Olimpijskih igara u Atini razgovarao sam sa predstavnicima olimpijskih misija Rusije, Grčke, Francuske, Poljske, Rumunije i još nekih zemalja i upoznao sa načinom regulisanja statusa njihovih najuspešnijih sportista, osvajača olimpijskih medalja, rukovođen pre svega teškom situacijom u kojoj žive mnogi bivši osvajači olimpijskih medalja. Na osnovu iskustava tih zemalja i naše situacije sačinio sam inicijativni predlog, koji je posle sednice Predsedništva Olimpijskog komiteta jednoglasno prihvaćen i na sastanku osvajača olimpijskih medalja 15. marta prošle godine, – kaže Đorđe Perišić.
Na tom sastanku naši asovi poverili su Đorđu Perišiću, Žarku Varajiću i Jasni Šekarić, predsedniku Udruženja olimpijaca, da vode dijalog sa državom i već susreti sa predsednikom Borisom Tadićem krajem marta i premijerom Vojislavom Koštunicom početkom novembra pokazali su da postoji veliko razumevanje za rešavanje statusa naših najuspešnijih sportista.
Međutim, odugovlačenje sa donošenjem Zakona o sportu, usporilo je sprovođenje inicijative osvajača olimpijskih medalja, pa je posle ponovnog obraćanja premijeru, na sastanku kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva prosvete i sporta, Olimpijskog komiteta i radne grupe predloženo da se ova oblast reguliše Uredbom...
Prvi korak ka popravljanju stanja u sportu
– Kao inicijator ove odluke, ali i njen korisnik, zahvalan sam državi što je imala sluha za potrebe bivših, ali i budućih asova. Zahvalan sam i svim osvajačima medalja koji su bilo podrškom bilo aktivnim učešćem doprineli da se ideja realizuje i pozdravljam odluku Vlade da ode i dalje i proširi spisak dobitnika nacionalnih priznanja i odredi jednokratne novčane nagrade za uspehe na najvećim takmičenjima. Nažalost mnogi osvajači olimpijskih odličja nisu dočekali ova priznanja, a u ovom trenutku vredi se prisetiti trojice koji su nas napustili u poslednja dva meseca – džudiste Radomira Kovačevića i dva desna krila olimpijske fudbalske reprezentacije Tihomira Ognjanova i Zdravka Rajkova, – kaže Đorđe Perišić "zlatni" vaterpolista sa Olimpijskih igara u Meksiku 1968. godine.
Ovom uredbom država se na neki način odredila prema sportu kao delatnosti od posebnog društvenog interesa, ali njome je regulisan samo vrh onog što čini sportsku priramidu, odnosno nagrađivanje najuspešnijih.
Određivanjem nacionalne strategije u sportu i Zakonom o sportu trebalo bi da se uredi i ono što je još važnije za sport – stvaranje uslova za bavljenje sportom, od povratka sporta u škole do njegovog finansiranja.
--------------------------------------------------------------------------
Za "šampionske penzije" milion evra godišnje
I pre no što je počela da se primenjuje, Uredba je izazvala dosta polemike u sportskoj javnosti. Javljaju se mnogi bivši asovi koji nisu imali sreće da osvoje olimpijske trofeje i upućuju zamerke Ministarstvu prosvete i sporta i državi zbog čega su izostavljeni osvajači medalja na svetskim i evropskim prvenstvima.
Takođe, bune se i osvajači medalja na velikim takmičenja u neolimpijskim sportovima, međutim jasno je da je negde morala da bude podvučena crta.
Jasno je da su Olimpijske igre najznačajnije globalno sportsko takmičenje, da im činjenica da se održavaju svake četiri godine daje posebnu težinu, kao i da su sportovi koji se nalaze na njihovom programu razvijeni u najvećem delu sveta (uslov je da su okupljeni u jednoj međunarodnoj federaciji) i da je stoga konkurencija u njima najjača...
Sigurno, pri određivanju liste kandidata za nacionalna sportska priznanja vođeno je i računa o ekonomskoj moći države, a za sprovođenje odluke o nacionalnim sportskim priznanjima Vlada će, prema sadašnjoj situaciji i brojem od oko 150 osvajača olimpijskih medalja, morati da izdvaja oko milion evra godišnje.
--------------------------------------------------------------------------
Samo za državljane Srbije
U Upravi za sport Ministarstva prosvete i sporta Srbije radi se na utvrđivanju liste sportista koji imaju pravo na nacionalno sportsko priznanje. Taj posao nije nimalo lak. Dokumentacije naših sportskih saveza nisu potpune (ako uopšte i postoje), čak i dokumentacija Međunarodnog olimpijskog komiteta nudi nekompletne liste osvajača olimpijskih medalja, pre svega za Igre posle Drugog svetskog rata, a sportski istoričari su bili skloni prepisivanju grešaka...
Takođe, zadatak usložnjava i činjenica da se priznanja dodeljuju samo sportistima državljanima Republike Srbije, pa je neophodno utvrditi za svakog osvajača medalje koja se nagrađuje da li je danas državljanin Srbije ili bar dvojno državljanstvo, budući da neki trenutno žive u bivšim republikama SFRJ, odnosno SCG, da ih ima po svim kontinentima, kao i da je nekima teško ući u trag.
--------------------------------------------------------------------------
Dodela nacionalnih priznanja na Sretenje
Uredbom je odlučeno da se nacionalna sportska priznanja dodeljuju svake godine 15. februara na Sretenje – Dan državnosti Srbije.
Budući da u Uredbi, koju je potpisala potpredsednik Vlade Ivana Dulić Marković ne stoji od kada će se primenjivati (stupila je na snagu 5. avgusta, odnosno osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku") jasno je da će prvo proglašenje dobitnika nacionalnih sportskih priznanja biti obavljeno 15. februara naredne godine.
To, međutim, ne bi trebalo da znači da će oni tek od tada dobijati mesečna novčana primanja, tim pre što mnogi nekadašnji asovi, pre svega iz stare garde i doba amaterizma, žive bukvalno na ivici egzistencije.
U sportskim krugovima se spekuliše da bi "sportske penzije" mogle da se isplaćuju od 1. septembra kada se utvrde valjani spiskovi, ili od rebalansa budžeta kada se izdvoje neophodna sredstva.
Alternativa, manje povoljna za oko 150 olimpijskih, paraolimpijskih i šahovskih šampiona i svetskih rekordera, je da im "poštari" zakucaju na vrata tek u januaru 2007...
--------------------------------------------------------------------------
"Zlatnima" 700 evra mesečno
Uz diplome osvajači medalja na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama, Šahovskoj olimpijadi i svetski rekorderi u olimpijskim sportovima, bez obzira da li su ih usvojili u dresu reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Crne Gore ili Srbije, imaju pravo na doživotno mesečno novčano primanje.
Za zlatnu medalju to primanje iznosi tri prosečne neto zarade za decembar prethodne godine, za "srebro" dve i po, a za "bronzu" i svetski rekord dve prosečne neto zarade.
Ako bi "sportske penzije" počele da se dodeljuju od septembra, obračunavale bi se po zaradi iz prošlog decembra, a pošto je ona iznosila oko 22.000 dinara za "zlato" bi iznosila oko 66.000 dinara ili oko 700 evra...
--------------------------------------------------------------------------
Prve nagrade dodelio Tito
Koliko je poznato prve novčane nagrade za uspeh na Olimpijskim igrama dobili su naši fudbalski reprezentativci koji su 1952. u Helsinkiju osvojili srebrnu medalju – više zbog pobede nad SSSR, manje zbog"srebra". Njih je predsednik Tito nagradio sa po 100 dolara.
Za Olimpijske igre u Meksiku 1968. unapred su određene dolarske nagrade. Za "zlato" u pojedinačnoj konkurenciji 1.000 dolara, za "srebro" 750, a za "bronzu" 500 dolara. Za sportiste u ekipnim sportovima bilo je predviđeno da dobiju 75 odsto nagrade koju dobija pojedinac, ali su nagrade pod pritiskom "zlatnih" vaterpolista ipak bile izjednačene.
--------------------------------------------------------------------------
Najstariji kandidati za nacionalna priznanja
Za nacionalna priznanja najstariji kandidati su naši junaci sa Olimpijskih igara 1948. godine u Londonu.
Nažalost većina njih više nije među živima pa nagrade zaslužene pre 58 godina čekaju atletičar Ivan Gubijan i fudbaleri Stjepan Bobek, Rajko Mitić i Minda Jovanović, sve osvajači srebrnih medalja.
Ž. Baljkas
[objavljeno: 17.08.2006.]
