Izvor: Blic, 31.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispratiću Drogbu i Robena sa Mondijala
Ispratiću Drogbu i Robena sa Mondijala
Iza mene je ostala sjajna godina, jedna od najboljih do sada, sa Čelsijem sam osvojio Kup i titulu prvaka Engleske, potom sam se skrasio u Atletiku iz Madrida, dobro organizovanom i ambicioznom klubu, a vrhunac svega bio je plasman sa reprezentacijom na Svetsko prvenstvo naredne godine u Nemačkoj. Uz mnogo borbe, sreće i Božje pomoći, sve se sjajno završilo - kaže Mateja Kežman, čovek odluke na putu ka Nemačkoj, na početku razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic'.
Uoči žreba grupa hteli ste Holandiju u grupi, jer ste tamo igrali, a potom ste poželeli i Argentinu, zbog trenera iz Atletiko Bjankija. Da ste još rekli - Obala Slonovače, učinak bi bio stopostotan?
- (smeh) Umalo da budem vidovit. Holandija je moja druga kuća, tamo sam stasao kao igrač i stvorio porodicu. Hteo sam njih i želja mi se ostvarila. Što se tiče Argentine, trenutno u klubu imam trenera i nekoliko igrača iz ove zemlje. Odmah je počelo zadirkivanje u svlačionici, uvek se lepo ismejemo, samo još da vidimo ko će se smejati poslednji. Prijatelja imam i u Obali Slonovače, mislim, naravno, na Didijea Drogbu, tako da ćemo na Mondijalu svi da budemo na istoj žurci, samo ne znamo ko će na nju doći u kakvom raspoloženju. Telefonska linija na relaciji Kežman (SCG) - Roben (Holandija) - Drogba (Obala Slonovače) sigurno je stalno otvorena?
- Čujemo se često i verujte mi da je Holanđanima više žao što su s nama u grupi nego obrnuto. To mi je potvrdio i Drogba, samo što je dodao da njegovi saigrači dolaze na Mondijal potpuno rasterećeni, jer su oni u svojoj zemlji već postali heroji zbog plasmana na završni turnir u Nemačkoj. Svet se izjasnio da je C grupa najteža na Mondijalu 2006, da li je to podatak za brigu ili za ponos?
- Neka pričaju o nama, mi smo ponosni. To je Mondijal, nema velikih favorita osim Brazila. Važno je da izginemo na tri utakmice u grupi, a posle je sve moguće, pa čak i da nas u Beogradu sačekaju stotine hiljada ljudi posle nekog, na primer, polufinala. Moguće je, nažalost, i da se posle tri meča vratimo kući. Neka za sada u opticaju bude ona prva varijanta.
Da bismo uopšte danas mogli da pričamo o SP, prvo ste morali da napustite Čelsi i pređete u Atletiko?
- U Engleskoj se ni ja ni porodica nismo najbolje snašli, i hteo sam da odem iz Londona posle dva meseca. Sada sam u gradu iz mojih snova. Atletiko je klub koji želi da povrati staru slavu i zato prvu put igram za tim u kojem želim da ostanem što duže. Sa kim se družite u Madridu?
- Uglavnom vreme provodim sa porodicom i prijateljima koji nisu javne ličnosti. Madrid je ogroman grad, naravno da se sretnem sa Bekamom, Ronaldom, Iglesijasom, ali sve je to samo deo javnog života. Želje za 2006. godinu?
- Da u Primeri postignem bar 15 golova, da na leto zaigram na Svetskom prvenstvu i da plavi naprave što bolji rezultat. Sve dosadašnje trofeje dao bih za dobar plasman na SP u Nemačkoj. Ž. Babović
