Izvor: Sportski Žurnal, 03.Maj.2014, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskustva članova filharmonije sa Beogradskog maratona
Oboista Petar Vucelić i violista Uroš Bobić muzičari su Beogradske filharmonije, o kojima smo pisali, završili su polumaratonsku trku na 27.
Svis gas Beogradskom maratonu. Složni kao i u orkestru, trčali su zajedno, sve do cilja u kojoj je iskusniji Uroš (već je trčao polumaraton) ostvario vreme 1:53, 52, dok je debitant Petar na cilj stigao minut kasnije.
– Nisam očekivao da ću postići vreme ispod dva sata, maštao sam o tome ali nisam >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << mislio da će u realnosti to biti moguće – u neverici je bio Petar. – Fizički napor, kao što je to učešće na maratonu, definitivno menja čoveka. Budi glad za novim životnim iskušenjima i uvodi neku vrstu samodiscipline u život.
Muzičarima je ovo iskustvo izuzetno važno zato što su iz njega naučili da je najkonstruktivnija borba sa samim sobom! Dokazuje da se naporan rad isplati kao i da snaga volje pokreće velike stvari. Slažu se da je maratonska trka odlična prilika da pobedite sebe.
– Shvatio sam da sam probio svoje granice, njih više nema – sada mogu sve što želim – ponosan je Uroš.
Kao muzičari komuniciraju s publikom, a tako je bilo i na stazi.
– Svaki aplauz je veoma bitan, jer možete videti koliko neko uživa u onome što radite kao i u onome šta pružate. U nedelju su to bili aplauzi i navijanje sugrađana svih uzrasta, koji su učinili trku lakšom – na podršci se zahvaljuje Petar.
Uroš dodaje da je publika trku učinila još svečanijom:
– Maraton je, kao i muzika, pun pozitivne energije. Ujedinjuje ljude – zato ga i volim.
Na pitanje da li je teže trčati dva sata ili svirati neku zahtevnu simfoniju, debitant Petar odgovara:
– Ukoliko svirate sa dobrim sviračima ili trčite trku sa dobrim trkačima, reč “teško” prestaje da postoji u vašem rečniku. I koncert i maraton imaju specifičnu mentalnu težinu, ali trčanje definitivno iziskuje veći fizički napor
Filharmoničari smatraju da trčanje maratona menja pogled i na bavljenje muzikom. Nakon ovakvog izazova sve prepreke postaju lakše. Zapravo, za ove muzičare – prepreka više nema!
MARATONSKA SIMFONIJA
Cela maratonska trka je poput svih simfonija zajedno, zapravo neka nova simfonija ispisana na beogradskim ulicama, razmišlja Petar, a Uroša iščekivanje i uzbuđenje na startu Uroša podseća na Štrausovog Zaratustru.
Emotivni “krešendo”, pobeda i zadovoljstvo koje donosi cilj u njemu budi ekstazu kao i sviranje poslednjeg stava Sibelijusove Druge simfonije.
SLEDEĆE GODINE JOŠ BROJNIJE
Jelena Milašinović, pi-ar Beogradske filharmonije, sama je trčala polumaratone, a ovoga puta „samo” 5 km.
– Nadam se da će sledeće godine učestvovati još muzičara iz Filharmonije.
Nastavak na Sportski Žurnal...
