Izvor: VOA, 29.Apr.2023, 16:13

Intervju: Đorđe Petrović i Esmir Bajraktarević, fudbaleri Nju Ingland Revolušna

U jednom od najpoznatijih fudbalskih klubova u Sjedinjenim Državama, Nju Ingland Revolušn, ove sezone igraju dva fudbalera koji porijeklo vode sa prostora bivše Jugoslavije. Đorđe Petrović (23) je prvi golman tog tima, a u prvoj postavi sve češće igra i Esmir Bajraktarević (18). Petrović je na gol Nju Inglanda stao prošle godine, nakon transfera iz Čukaričkog. Za Glas Amerike objašnjava da je otišao u Sjedinjene Države, a ne kao većina fudbalera iz Srbije u neku od evropskih liga, jer su mu ponudili dobru priliku za profesionalni razvoj. „Privukao me taj projekat i plan koji je klub imao za mene, da ću po odlasku Meta Tarnera u Arsenal [američki reprezentativac koji je ranije branio za Nju Ingland] - on je već potpisao pre nego što sam ja došao - dobiti šansu, da ću braniti i da ću se razvijati dalje“, kaže Petrović, dodajući da mu je kao mladom golmanu upravno najvažnije bilo da ima što više utakmica i da stiče iskustvo. Već u prvoj sezoni bio je drugi u izboru za najboljeg golmana MLS američke fudbalske lige, a saigrači i navijači su ga izabrali za najvrednijeg igrača (MVP) Nju Inglanda. „Mislim da ni ja, da ni ljudi iz kluba nisu očekivali to od mene da ću tako brzo da se adaptiram, i da možda pokažem neki potencijal“, kaže Petrović. „Nagrada MVP-a i da si drugi golman lige je svakako velika odgovornost. I postavio sam sebi visok nivo i podigao sebi visoku lestvicu i moram da održim taj neki nivo.“ Bajraktarević, njegov saigrač koji igra na ofanzivnim pozicijama, rođen je u Sjedinjenim Državama, ali su mu roditelji iz Bosne i Hercegovine. „Tamo se dogodio rat, pa su na nekoliko godina otišli u Švajcarsku, gdje su rođeni moji brat i sestra. Onda su došli u Ameriku, mislim 2002. godine, a ja sam se rodio 2005. godine. Roditelji su mi iz Srebrenice“, objašnjava Bajraktarević. Nakon igranja u nižim i omladinskim ligama, u ljeto 2021. godine Esmir se pridružio akademiji i drugom timu Nju Inglanda, a već naredne godine je potpisao profesionalni ugovor i debitovao za prvi tim, sa 17 godina. “Bila je to velika stvar za mene i naravno za moju porodicu. Oni su veoma ponosni na mene, posebno imajući u vidu odakle dolazimo. To je nevjerovatno“, kaže Bajraktarević i dodaje da mu je sve to bio motiv da radi još napornije. „Bio je to sjajan osjećaj, ali kada se stvari dešavaju toliko brzo morate ostati prisebni. Kada sam došao do toga, prihvatio sam to na sekundu, rekao sam sebi ’ovo je dobro, ali sada je vrijeme za pravi rad jer to je sad moj život’“, navodi Bajraktarević. „Imam dobar sistem za podršku oko sebe. Otac mi uvijek kaže da se ne smijem opustiti i ostati na istom nivou, nego da svaki put moram biti bolji.“ U aktuelnoj sezoni je tri puta bio u prvoj postavi svoje ekipe, a paralelno nastupa za drugi tim a koji je u dvije utakmice postigao dva gola. Pomoć u prevođenju i razgovori na „našem“ jeziku Bajraktarević za Glas Amerike objašnjava da bavljenje fudbalom u Sjedinjenim Državama, čak i u omladinskim kategorijama, iziskuje mnogo novca, posebno da bi se treniralo u klubovima. Kao primjer navodi vlastiti slučaj. “Sada je to uredu, ali dok sam odrastao, moja porodica, kada je tek stigla u Ameriku, nismo imali mnogo novca. Tako da moji roditelji nisu imali vremena da me voze na treninge ili da me priduže nekom timu, jer je to koštalo mnogo novca kojeg u to vrijeme nismo imali. Moj najbolji prijatelj, koji je još u Viskonsinu, on i njegov otac su plaćali za mene“, objašnjava Bajraktarević. „Njegova porodica je godinama plaćala da igram klupski fudbal u timu Vejv u Epltonu. Tako da sam im veoma zahvalan jer da nije bilo njih ne bih bio tu gdje sam danas.“ Petrović kaže da se brzo navikao na život u Sjedinjenim Državama, gdje vrijeme uglavnom posvećuje fudbalu i supruzi. Navodi da je u Čukaričkom u Srbiji imao veoma dobre uslove za rad i organizaciju na visokom nivou, ali i da ga je oduševilo ono što je doživio u Nju Inglandu. „Znao sam da dolazim u klub koji ima nov sportski centar i mislim da je centar izgrađen pre dve ili tri godine. I znao sam da su uslovi fenomenalni“, navodi Petrović. „Ali nisam bio upoznat sa organizacijom, putovanja, hoteli, tako te neke stvari, kako je podređeno sve igračima i da je bukvalno tvoje samo da razmišljaš o fudbalu i da uživaš u tome što radiš i da budeš vredan svaki dan i to je to.“ Prisjetio se da mu je po dolasku pomagao upravo Bajraktarević: „Pomogao mi je, ajd da kažem, u tim nekim mojim prvim, kad sam došao ovde, kad sam stigao, jer moj engleski tad i nije bio baš nešto, nije bio perfektan i onda ako mi baš nešto zatreba, sa njim... A opet i on ne zna da kaže baš najbolje naš, da kažem balkanski, mislim pričamo, ali ne zna ono perfektno, pa me neke reči pita, tako, otprilike šta znači, kad pričamo nas dvojica.“ Bajraktarević kaže da mu prija to što u timu ima nekoga ko ima porijeklo iz istog dijela svijeta: „Osjećam se više kod kuće. Ja jesam odrastao u Americi, ali kod kuće u Viskonsinu, sa roditeljima sam pričao na bosanskom. Super je što imam nekoga sa kim mogu pričati na bosanskom svakog dana, što možemo govoriti o stvarima koje nas povezuju u smislu odrastanja jer smo sa istog područja.“ Oba mlada fudbalera imaju riječi hvale jedan za drugog. „On je veoma dobar golman, prirodno je talentovan, visok je ali je brz, može brzo da se baci. Ima svijetlu budućnost“, kaže Bajraktarević. „Esmir ima veliki potencijal i baš je talentovan igrač. Mislim da s pravim radom i da nastavi da se razvija kao što je do sad, može da napravi velike stvari“, kaže Petrović. Porodične veze sa fudbalom Očevi su imali važnu ulogu u tome da obojica mladih sportista izaberu baš fudbal. Petrović je počeo sa sedam godina kao igrač, a na gol je stao igrom slučaja jer je njegovoj ekipi na jednom od turnira falio golman. „Moj tata je, pošto je bio golman pre, kako je mene dovodio na treninge, tako je sa tim trenerom iz te fudbalske škole, radio tamo s golmanima ono čisto, ajd da kažem, da ubije sat vremena. I mene je u jednom trenutku, kada nam je falio golman, pitao - jel hoćeš ti da budeš golman“, objašnjava Petrović. „I ja rekao ’hoću’ i eto tako je krenulo. Onda me on trenirao, trenirao, s njim sam se razvijao i onda kad nije više imao šta da mi da, onda je bilo – idemo negde drugde.“ “Fudbal je uvijek bio u mojoj porodici. Moj otac i svi u porodici su igrali. Ja igram otkako sam naučio hodati“, kaže Bajraktarević. „Sjećam se da mi je otac pokazivao video snimke Edina Džeke i mnogo sam ga gledao kako igra. Često sam igrao sa starijim bratom, sa njegovim vršnjacima, tako da sam čitavog života igrao sa starijim od sebe.“ Sagovornici Glasa Amerike opisali su kakav se fudbal igra u MLS-u. „Igra se dosta otvoreno i nema puno taktike, ili nekog taktiziranja. Bukvalno igra se na gol više. I naravno, ovde su bolji tereni i uslovi za fudbal su na nekom najvišem mogućem nivou“, kaže Petrović i dodaje: „Dok s druge strane u Srbiji, možda negde neke ekipe koje bi želele da igraju neki lep, lepršav fudbal, nemaju te uslove. Mislim da je to jedino neka razlika i samim tim neki tempo utakmice, mnogo ima ovde tranzicije, mnogo trčanja.“ „Rekao bih da je fizički zahtjevno. Morate biti brzi i snažni, za razliku od mnogih drugih liga na svijetu, u kojima tehnika ima veću ulogu, iako i MLS ima dobre tehničare“, naovdi Bajraktarević. „Ima mnogo iskusnih igrača, mnogi klubovi potpisuju starije igrače iz Evrope, tako da je to definitivno dobra liga.“ Nju Ingland je nakon devet odigranih kola na prvom mjestu Istočne konferencije MLS-a. Obojica fudbalera kažu da imaju visoke ambicije u karijeri, ali da im je u prvom planu upravo aktuelni klub i sezona. „Povezuju me sa nekim velikim klubovima iz Evrope, ali to je još jedan motiv više da radim još bolje. To je neko, ajd da kažem, priznanje za mene“, objašnjava Petrović. „Trenutno sam fokusiran na ovo ovde što se dešava. Stvarno smo počeli, otvorili smo lepo sezonu, sve ide kako treba. O tim nekim drugim stvarima, o transferu i to, svakako imamo ljude van terena koji će da rade to i to je to.“ Tokom prošle zime Bajraktarević je trenirao sa holandskim AZ Alkmarom: „Još kad sam bio mlađi gledao sam evropski fudbal i svakako želim igrati na najvišem nivou, jer vjerujem da mogu igrati na visokom nivou kao što je u Evropi. Ali sada mi je jedini fokus da igram gdje sam sada i da se fokusiram na Nju Ingland.“ „Prošla sezona je bila razočaravajuća jer nismo ušli u doigravanje. Tako da je cilj da uđemo u doigravanje i odemo što dalje. A za mene lično, cilj je da postanem bolji. Mlad sam igrač i moram da nastavim naporno raditi jer mogu da budem još mnogo bolji“, navodi Bajraktarević. Igranje za reprezentacije Petrović je do sada dva puta igrao za reprezentaciju Srbije, uključujući i januarsku prijateljsku utakmicu protiv Sjedinjenih Država u Los Anđelesu. Uz njega su u sastavu bili Dejan Joveljić i Marko Veselinović koji takođe igraju u MLS-u. „Predstavljati svoju državu i igrati za nacionalni tim, to je za mene neka najviša lestvica, stvarno jedna velika odgovornost i jedna velika privilegija igrati za reprezentaciju“, kaže Petrović. „Ostvarili smo pozitivan rezultat, pobedili 2-1 i onda ono, ajd da kažem, vratili se nas trojica negde ponosni u svoje klubove.“ Bajraktarević je igrao za mladu reprezentaciju Sjedinjenih Država i kaže da mu je to mnogo pomoglo u razvoju, ali je zainteresovan da u budućnosti igra za Bosnu i Hercegovinu: „Da, sto posto. Rođen sam u Americi, ali sam i Bosanac, odrastao sam uz bosansku kulturu, u bosanskom domaćinstvu, moji roditelji su Bosanci i to je veliki dio onoga što ja jesam. Tako da je to definitivno nešto što bih razmotrio, nešto za šta sam zainteresovan. Ali u smislu kontakta, još se nije ništa dogodilo zvanično, nadam se da hoće uskoro. Definitivno bih razmotrio.“ Za kraj razgovora, obojica su objasnili zašto nose nekarakteristične brojeve na dresovima. „Možda eto broj godišta, to me asociralo eto, 99. Nemam neku povezanost s brojevima ili da imam neki svoj omiljeni broj“, kaže Petrović. „To je slučajnost jer kada sam debitovao za drugi tim, kada sam postigao gol, nosio sam broj 47, a i moj otac je tada imao 47 godina“, kaže Bajraktarević.

Nastavak na VOA...