Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jun.2016, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Indijski narodi koji žive s tigrovima
Prvi put u poslednjih 100 godina, populacija tigrova raste, a mi vam otkrivamo narode koji su zaslužni za ove ohrabrujuće rezultate.
Broj tigrova u divljini je prvi put u poslednjih sto godina porastao i sada ih u šumama Azije ima 3.890 u poređenju sa podacima iz 2010. godine, kada ih je bilo 3.200.
Postoji mnogo razloga za ovakve pozitivne rezultate, ali ključni faktor u nekim mestima jeste što su ljudi pronašli načine da žive među tigrovima.
Indija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je dom oko polovine svetske populacije tigrova i u nekoliko delova ove zemlje, lokalna plemena žive u prilično srećnoj zajednici sa tigrovima. Naravno da nas iznenađuju ovakvi podaci, jer nakon svega, tigrovi ponekad i ubijaju ljude, pa se smatraju najgorim komšijama ikada. Ipak, ljudi žive s njima bez obzira na sve, piše BBC.
Štaviše, globalni pokret za očuvanje prava ljudi iz plemenskih zajednica pod nazivom Survival International ove plemenske zajednice smatra najboljim zaštitnicima tigrova i uopšte prirode i životinja. Rezultati iz decembra 2015. godine otkrivaju da se populacija tigrova u predelu Zapadnih klisura u Indiji skoro udvostručila između 2010. i 2014. godine.
Narod Soliga
Jedan od naroda koji žive sa tigrovima su Soligas, koji kao mogući razlog uspešne simbioze tigrova i ljudi navode posmatranje tigrova kao božanstvo.
"Slavimo tigrove kao bogove", kaže jedan od pripadnika Soliga naroda. "Nije se dogodio nijedan incident i konflikt između Soligasa i tigrova niti je bilo lova", dodaju oni.
"Mi smo ti koji paze na njih. Sklonite prvo nas, pa tek onda tigrove", kaže drugi pripadnika Soliga.
Rezervat tigrova Bor u Maharaštri
Nedavna studija je proučavala život ljudi blizu rezervata tigrova Bor u Maharaštri i naučnici su otkrili da je lokalno stanovništvo veoma tolerantno prema tigrovima.
Ključ se možda krije u njihovoj ishrani. Većina pripadnika naroda su vegetarijanci, pa onda ne love divlje životinje, što s druge strane znači da ima više životinja za tigrove.
Štaviše, oni su srećni što imaju tigrove u svojoj blizini, jer većinom uzgajaju useve, pa im tigrovi pomažu da se reše životinja koje mogu da ih ugroze. Farmeri koji prave mleko su takođe zahvalni na tigrovima, jer odvraćaju lopove od njihovih područja.
Za razliku od naroda Soligas, ljudi u blizini rezervata Bor su ipak došli u konflikt s lavovima. Nekoliko ljudi i stoke je ubijeno, ali čak ni to nije uticalo na odnos s lavovima.
Jedan od razloga nepobitne tolerancije leži u tome što su lokalci hindusi i veruju da je tigar sveta životinja boginje Durge.
Brojna indijska plemena se sele iz svojih naselja zbog zaštite tigrova
Uprkos ovim pričama o uspešnom životu tigrova i ljudi, širom Indije se plemena uklanjaju iz zaštićenih područja, uglavnom zarad zaštite tigrova.
"Čini mi se potpunom ironijom da konzervatori nisu shvatili da jedina mesta na kojima tigrovi žive i postoje su upravo predeli u kojima sada žive iseljena domorodačka plemena", kaže Sofi Grig izSurvival International.
Da li će se ljudi zadržati u rezervatima tigrova ostaje sporno pitanje.
Tokom 1980-ih godina, neki od pripadnika Gujjar naroda, koji su živeli u okrugu tigrova u severnoj Indiji, naselili su druga mesta.
U okviru studije, koja je objavljena 2013. godine, Abišek Harihar sa Univerziteta Kent U Kanteburiju je intervjuisao neke od ljudi koji su ostali u svojim domovima. Otkrio je da su mnogi od njih bili spremni da odu.
"Nakon što su videli da su se životi njihovih suseda poboljšali izvan šuma, ostatak Gujjar naroda je bio odlučan da se preseli iz svojih domova", kaže Harihar i dodaje da je život u divljini prilično brzo oživeo u regijama koje su napuštene.
Međutim, nije jasno da li će se ovaj obrazac ponoviti u nekoj drugoj oblasti. Pripadnici naroda Gujjar su znali da su požnjeli prirodne resurse iz svojih šuma i da više ne mogu da gaje svoju stoku, pa su shvatili da je bolje da se isele negde gde će imati druge benefite poput obrazovanja. Ukoliko bi Gujjar ostali u šumama i u siromaštvu, Harihar je zabrinut da bi neki od njih mogli biti uvučeni u lov divljih životinja, što bi moglo da bude veoma unosan posao.
"Postoji veliki broj slučajeva gde su pripadnici Gujjar naroda otrovali leševe bafala kako bi ubili tigrove i prodali njihovu kožu i kosti trgovcima", kaže Harihar.
Zajednica dobije malu kompenzaciju za stoku koju ubiju predatori, pa se tako dešava da otruju svoju stoku kako bi mogli da ubiju tigrove. Članovi zajednice su takođe uključeni i u organizovan krivolov.
Grigova kaže da je ovaj problem malo precenjen i dodaje da ne poznaje slučajeve ljudi iz plemenskih zajednica koji su uključeni u krivolov.
"Uvek postoji opasnost da će ljudi eksploatisati tigrove na crnom tržištu, utoliko pre što su siromašni i očajni, ali ukoliko radite sa zajednicama, manja je verovatnoća da će se tako nešto dogoditi", kaže Grigova.
Nikada neće biti lako živeti sa životinjama koje mogu da ubiju i pojedu vas ili vašu stoku. Ali dozvoljavajući lokalnim zajednicama da upravljaju zemljom svojih predaka je veliki deo rešenja. Kao što Harhar kaže: "Rad sa domorocima je ključ".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
