Izvor: Glas javnosti, 06.Okt.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imam jedan san
Malo je ljudi koji nisu čuli za Dragana Životića, a kada biste pokušali da ga predstavite retkima koji ga ne znaju, najlakše ga je opisati u dve reči - čovek sporta. Redovni profesor Alfa univerziteta na Fakultetu za menadžment u sportu, direktor Atletskog kluba Partizan i Beogradskog internacionalnog mitinga - Memorijal Artur Takač, član je predsedništva Olimpijskog komiteta Srbije. Ono po čemu je jedinstven svakako je podatak da je već 30 godina rekorder Mediteranskih igara, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << njegov rezultat od 1:45.20 ostvaren u Splitu 1979, niko do danas nije nadmašio.
Jedna ste od centralnih figura srpske atletike, između ostalog i zbog Memorijala Artur Takač. Koliko je bilo teško upustiti se u organizaciju atletskog mitinga?
- Svaki početak je težak, naročito kada je u pitanju projekat kakav je atletski miting. Posle četiri godine opravdali smo naša očekivanja, s obzirom na postignute rezultate koji se mogu uporediti sa gran pri mitinzima. Beograd je ugostio više od 40 olimpijskih, svetskih i evropskih šampiona.
Šta je neophodno da BIM „Artur Takač“ dospe u red najvećih svetskih takmičenja?
- Treba nam bolja atletska staza na stadionu Partizana i elektronika da bismo napredovali u kvalitetu mitinga. Planirani budžeti, prihvaćeni od strane Organizacionog odbora, nikad nisu bili probijeni, ali smo uvek bili u minusu i to nam je stvaralo određene probleme. Ubeđen sam da država apsolutno prepoznaje značaj ovog mitinga za afirmaciju našeg sporta, države i atletike kao kraljice sportova.
Ove godine su atletičari Partizana ostvarili fantastične individualne rezultate. Koja je tajna uspeha na tom planu?
- Pre četiri godine smo promenili koncepciju rada kluba, pošto smo u jednom periodu bukvalno održavali srpsku atletiku na svojim leđima. Izuzetno sam zadovoljan postignutim rezultatima, naročito ovogodišnjim na Univerzijadi, MI i juniorskom EP, što nam je i bio dugoročni cilj. Kao kruna svega, Partizan je prvi put u 64 godine dobio evropskog juniorskog šampiona, posle trijumfa Tatjane Jelače u Novom Sadu u bacanju koplja.
NIŠTA BEZ NAUKE
Uporedo sa sportskom karijerom, uspešni ste i na akademskom planu. Kako uspevate da uskladite obaveze?
- Stalno govorim sportistima da fizička i mentalna aktivnost moraju da imaju interaktivnu vezu, jer ako nema tog balansa, onda je to nekompletna osoba. Postao sam redovni profesor Alfa univerziteta na Fakultetu za menadžment u sportu, trudim se da mladima prenesem svoje znanje i bogato iskustvo, kako bi oni na svojim radnim mestima kasnije ostvarivali još bolje rezultate nego u sportskoj karijeri.
Koliko ste dobili, a koliko izgubili odlukom da ceo život posvetite atletici?
- Ne može čovek da razmišlja o tome da je na gubitku ako radi nešto iz ljubavi. U svakom slučaju sam na dobitku, i pored svih teškoća s kojima se suočavam, jer radim u klubu i sportu koji su moj život.
Učinili ste toliko toga u karijeri, postoji li nešto što još niste ostvarili?
- Moja jedina neostvarena želja je, što se sportista Partizana tiče, osvajanje olimpijske medalje. Partizan jedini ima dve medalje na OI, pokojni Ivan Gubijan i Frano Mihalić, ali to je bilo pre više od pola veka. Imam san da u Londonu, gde je osvojena prva atletska olimpijska medalja, ponovimo toliko željeni uspeh, šta više, ubeđen sam da ćemo to i uraditi, jer sam čovek koji veruje da u sportu ne postoje slučajnosti i da nam je London sudbina.
Kažu da čovek kao individua ne može da bude uspešan koliko kao deo tima. Ko su ljudi bez kojih ne biste mogli da zamislite vaš rad?
- Ne mogu a da ne spomenem svoje najbliže saradnike u AK Partizan, zatim izvršnog direktora mitinga Slobodana Brankovića. Velika mi je čast što sam deo tima OKS, na čijem je čelu legenda našeg sporta Vlade Divac, koji je za kratko vreme preporodio Olimpijski komitet. Kad je u pitanju miting „Artur Takač“, izuzetnu zahvalnost dugujem potpredsedniku vlade Ivici Dačiću. Uveren sam da ćemo planirani budžet, koji je usvojio Organizacioni odbor, ispuniti u što kraćem roku jer nas od 17. oktobra očekuje kongres Evropske atletske federacije u Budimpešti.
