Izvor: Blic, 17.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilić: Ljudi iz senke predvode Vojvodinu
Ilić: Ljudi iz senke predvode Vojvodinu
Vojvodina je u krizi, čini se, nikad većoj. Ispadanje iz Kupa Srbije i Crne Gore od Jedinstva sa Uba, jesenji plasman na 12. mesto, samo jedno iznad crte koja označava prelazak u niži rang, smene direktora Riđošića i trenera Ilića, zahtev pojedinaca za vanrednu skupštinu, sabor, spominjanje duga od 700.000 evra, pravi su povod za priču...
- Jao, nemojte mene samo o Vojvodini - bile su prve reči Vujadina Boškova iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đenove, legende i počasnog predsednika kluba čije ime krasi sportski centar u Novom Sadu. - Naravno da postoji mogućnost da se spasi klub. Od predsednika je oduvek najviše zavisilo, pa je tako i danas. On bira najbliže saradnike, on se najviše pita ko će biti trener, od njega zavisi finansijska konstrukcija, dovođenje igrača. Znam ja da mnogo toga ne štima u mom klubu, ali sa žaljenjem moram da konstatujem da me odavno niko ne zove, niko me ništa ne konsultuje, pa tako nemam ni priliku da nešto pomognem. Pa, mogao bih bar da sednem u auto, odem na neku utakmicu, preporučim igrača. Nekada je i grad stajao iza kluba, čini mi se da trenutno nije takva situacija. Ja jedino mogu da poželim da se konačno krene uzlaznom putanjom, jer navijači Vojvodine, među kojima sam i ja, zaslužuju da srpska Atina ima fudbalski klub za ponos, a ne za bruku.
Josif Ilić je nedavno u Vojvodini osetio koliko trenerski hleb može da bude gorak. Iako su sa njim pravljeni planovi za proleće, rukovodstvo mu je uručilo otkaz samo četiri dana pre početka priprema koje je sam zakazao.
- Ne bih voleo da neko moju priču shvati iz ugla 'ogorčenog, smenjenog trenera'. Vojvodina je u krizi još od osvajanja poslednje titule - 1989. godine. Mislim da je tada napravljena loša politika, a nekontrolisano poslovanje sa svih aspekata dovelo je do sadašnjeg stanja. Menjali su se ljudi u klubu, a jedini interes im je bio - lični. Materijalna korist pojedinaca je bila, a i sada je, u prvom planu. Nalazimo se u nekom međuvremenu, u kojem glavnu ulogu imaju razni mešetari. Od Vojvodine je ostalo samo ime. Svi pričaju kako je to klub evropskog pedigrea, a on danas po organizaciji, rukovodećem i igračkom kadru nije ni blizu evropskih standarda. Radi se od danas do sutra, a moju i smenu direktora Riđošića posmatram kao odluku nekih ljudi iz senke, koji vuku konce i donose odluke po svom nahođenju. Bojim se da klub neće još dugo isplivati iz stanja u kojem se trenutno nalazi. Prepušten je sam sebi, jer se grad Novi Sad okrenuo košarci i odbojci. Gradske strukture nisu zainteresovane za fudbalska dešavanja, a možda je to i odraz trenutnog političkog stanja. Jednostavno, Vojvodina je izgubila identitet.
Bane Smiljanić je stigao u Novi Sad kao trener - spasilac. Zasukao je rukave:
- Ružna je slika o Vojvodini, kada se pogleda tabela i vidi 12. mesto. Iz ugla struke mogu da kažem da imamo kvalitetan igrački kadar, prave profesionalce koji će imati znanje i snagu da iznesu teret na proleće. Želim od Vojvodine da napravim ekipu koju će respektovati svi, jer sam takav osećaj ja uvek imao kada sam igrao protiv nje. Potrebno mi je vreme i mirnoća u radu. Ja sam samo trener koji nema čarobni štapić, ali uz kvalitetnu saradnju sa igračkim i rukovodećim kadrom mislim da ću uspeti da podignem igre i rezultate na viši nivo. D. Radović
