Izvor: Politika, 09.Mar.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igrač se postaje u Srbiji
Naš najbolji stonoteniser Aleksandar Karakašević ističe da je danas odlazak u inostranstvo „odricanje od napretka zarad malo para”. – Igrači sami finansiraju odlaske na turnire, sami brinu o sebi, a u STS Srbije niko se ne uzbuđuje
Aleksandar Karakašević ima 35 godina i smatra da još može bar tri sezone u Bundes ligi da odigra na sadašnjem nivou, redukovao je i svoje nastupe za reprezentaciju, pre svega kad je reč o ekipnim mečevima, jer i mladi zaslužuju svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šansu i sve više razmišlja o onome: šta posle?
Kratko vreme prihvatio se mesta predsednika Stonoteniskog saveza Beograda i uvideo da, u okolnostima koje vladaju u stonom tenisu, ne može u isto vreme da putuje po svetu i igra i vodi gradski savez, a još kraće bio je selektor reprezentacije. Odustao je, jer se reprezentacija ne može voditi ruku vezanih besparicom.
Nedavno igrao je u Beogradu u meču Evropske lige protiv Hrvatske, samo u poslednjoj partiji, u dublu. Zajedno sa Žoltom Peteom doneo je prvu pobedu u ovom ciklusu takmičenja i – bio pun utisaka:
– Prvi put posle „sto godina” da se nešto lepo desilo u stonom tenisu. Neki kažu, to je zato što smo igrali protiv Hrvata. Pa, nije zato, već zato što smo se ovog puta malo više potrudili, pri tome mislim na Stonoteniski savez Beograda. „Šumice” su bile pune, niko se nije ni nakašljao za vreme intoniranja hrvatske himne, a kamo li zviždao. Niko nije ni napustio dvoranu pre kraja meča, iako smo igrali gotovo tri sata meč koji ništa nije odlučivao i iako to nije bio stoni tenis izuzetnog kvaliteta.
Katastrofalna situacija
Zbog čega nije tako stalno u dvoranama u kojima se igra stoni tenis (stonoteniska dvorana još ne postoji)?
– Situacija u stonom tenisu, savezu, u reprezentaciji, svejedno, je katastrofalna. Činjenica je da smo ispali iz prve grupe evropskog stonog tenisa spletom nesrećnih okolnosti. Ali, vratićemo se sledeće godine, iako ne verujem da će se situacija popraviti. Savez nam plaća samo odlaske na evropska i svetska prvenstva. Pro-tur turnire nam ne plaća. Pa ne očekuju valjda da bez ijednog turnira odemo na Evropsko prvenstvo i pobedimo. Mi, igrači sami plaćamo odlaske na pro-tur turnire. Savez nema novca, nema sponzore („Tibhar” ne daje mnogo), ima samo ono što dobije iz budžeta. Ali, još veći je problem, pristup koji imaju ljudi u STS Srbije. Ne mogu da nađu ni jednog sponzora, a za ovaj meč u Beogradu nađeno ih je deset. Kome smo se to obratili, ko nas je odbio – pita se Karakašević.
Činjenica je i da rezultati naših stonotenisera (i stonoteniserki) odavno nisu „atraktivni”, da sponzori „prate” uspešne, a naš najiskusniji reprezentativac tvrdi da se do uspeha može doći sa malo para.
– Kada tražimo novac, kažu nam: A kadeti, a juniori. I njima treba. Naravno da im treba, ali status sporta mogu da pomere samo seniorski uspesi. Potreban nam je redovan zajednički rad u nekom centru, odlasci na što više pro-tur turnira. Nažalost selektor Vukelić ne može za to da se izbori, što je i normalno, jer prima platu u Savezu, a Savez je nezainteresovan – tvrdi Karakašević.
Činjenica je, zaista, da već dugi niz godina ni jedan talentovani junior nije izrastao u igrača koji je nešto značio ili znači u seniorskom stonom tenisu.
– U poslednjih 20 godina samo smo Boba Grujić i ja osvajali medalje na velikim takmičenjima, mi smo poslednji kojih su se pribojavali i Kinezi. Od 1995. do 2003, 2004. nikom nije bilo svejedno kad se nađe nasuprot nas. Sada nije tako, ali razumem tu decu. Gotovo svi žive od stonog tenisa, čak i izdržavaju svoje porodice. Odlaze u Nemačku, Austriju, u druge i treće lige zbog novca i u startu se odriču daljeg napretka. Niko nije postao igrač u inostranstvu. Svi smo to postali ovde, u Srbiji – naglašava Karakašević.
Zašto ne vrate Lupuleskua?
Četvorostruki doživotni prvak Evrope u „miksu” (to takmičenje ne nalazi se više na programu prvenstava Evrope), tokom karijere (i danas) odlikovao se neverovatnim osećajem za igru (posebno u parovima) i jednim od ponajboljih bekhenda. On smatra da i današnji reprezentativci imaju veliki potencijal.
– Siguran sam da bi Marko Jevtović, za samo godinu dana ozbiljnog, kvalitetnog rada mogao da bude među 35-40 najboljih igrača sveta. Imao je u rukama pobedu protiv Kreange, a onda je izgubio. To je taj „milimetar” koji mu fali, a za njega treba mnogo rada. I Žolt Pete ima mogućnost da mnogo napreduje na rang-listi. Mora da popravi neke stvari, ali ne može to pukim kopiranjem. Timo Bol ima tu „produženu loptu” i Pete pokušava to isto i za pola godine je pao skoro 90 mesta na rang-listi. Ne može svako da igra kao Bol. Svako igru mora da prilagodi sopstvenim mogućnostima i da je maksimalno usavrši. A za to je potreban dobar trener koji će stalno bdeti nad njim.
Evo na koga Karakašević misli, kada kaže – dobar trener.
– Problem ping-ponga je, koliko vidim, to što su svi pravi stručnjaci otišli. Evo, Miloš Đukić, koji je kroz klub ili reprezentaciju stvorio sve te mlade igrače više ne radi ni u Savezu ni u klubu, već se posvetio privatnom radu sa rekreativcima. Od toga zarađuje tri puta više nego što bi zarađivao kao trener reprezentacije. To je i problem sa Ilijom Lupuleskuom. Siguran sam da je Lupulseku najbolje rešenje za naš stoni tenis – da radi sa reprezentativcima, sa mladim igračima, da radi svaki dan u nečem što bi trebalo da bude stonoteniski centar. Može Vukelić i dalje da vodi reprezentaciju, Lupulesku može da bude šef stručnog štaba, bilo šta. I Vukelić od njega može mnogo da nauči, a o igračima da i ne govorimo. Ali, ne može Savez da mu da platu od 500 evra i da mu kaže: Živi od toga. Mislim da je ovo poslednji voz za naš savez, za naš stoni tenis...
Živko Baljkas
-----------------------------------------
Što Nemci ulože u godinu dana, mi uložimo u 80
Ni Evropa nema mnogo mladih vrhunskih igrača. Nedavno na TOP 12 dominirali su veterani, a pobedio je Grk Kreanga koji je prekjuče proslavio 39 rođendan.
– Evropa je katastrofa. Nema ništa sem Nemaca. Ima i par Rusa u koje se ulaže nenormalna lova, ali oni nisu ni približno dobri koliko bi trebalo da budu. Nemci, odnosno njihov savez, uloži godišnje u stoni tenis osam miliona evra. Mi uložimo 100.000 evra. Dakle za 80 godina uložimo onoliko koliko oni ulože u jednoj i zato smo tu gde jesmo, zato ne možemo da se približimo vrhu ni ovakve Evrope – smatra Aleksandar Krakašević.
----------------------------------------
Prepušteni sami sebi
– Možda grešim, ali čini mi se da niko u Savezu ne želi da mi budemo dobri. Pa, niko ne može da kaže da su Jevtović i Pete lošiji od Hrvata Gaćine, a on je 100 mesta ispred njih. Ali, Gaćina ima plaćen svaki turnir, ima svog trenera u uglu na svakom turniru. A mi sami plaćamo odlaske na turnira, ja sedim u uglu kad igra pete, Jevtović sekundira Crepulji i tako u krug – kaže Karakašević
----------------------------------------
London i blizu i daleko
– Sam plaćam kvalifikacije za Olimpijske igre u Londonu. Olimpijski komitet mi je platio put do Dubaija, ali hotel me je koštao 1.200 evra. Savez – ništa. Voleo bi da igram u Londonu, ali ja sam se već naigrao na olimpijskim igrama. Sada sam pao na listi, ali šanse za uspeh još postoje, a mnogo bi bolje bilo za sve da se kvalifikujem do 1. juna nego da čekamo iduću godinu i poslednju šansu na kvalifikacionom turniru – smatra Karakašević.
objavljeno: 10.03.2011.
