Izvor: Politika, 10.Jun.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idemo tamo gde nas srce vodi!
Samo napred i na pobede – to je naš cilj. – Strahovao sam za bezbednost. –U Nemačkoj smo bili iskusniji
Johanesburg – Gorostas za novo vreme Birmingema! Tako su ga Englezi pre petnaestak dana najavili na Ostrvu. Gorostas za istorijske uspehe Srbije na svom prvom Mundijalu! Tako Nikolu Žigića vidi nacija koju valjda još samo fudbaleri nisu obradovali uspehom za pamćenje na svetskom šampionatu.
Razgovor s Nikolom Žigićem demantuje verovanje većine novinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je njegova nadobudnost srazmerna visini. Naprotiv. Žigić je fudbaler s kojim možete da razgovarate o svemu i da ni jednom ne podigne obrvu u znak čuđenja zbog postavljenog mu pitanja. Nije takav bio na Mundijalu u Nemačkoj, zato priču i počinjemo o razlici poslednja dva mundijala.
Kako podnosite buku truba sa ulica Johanesburga, u Bilerbeku se pre četiri godine ni muva nije čula?
– U Nemačkoj je bilo mnogo mirnije, bili smo sami u šumi i ujedno smo trenirali u miru. Ovde je drugačija atmosfera. U gradu smo, vidite i sami kakve se manifestacije održavaju. Ljudi jedva čekaju da počne svetsko prvenstvo kao i mi igrači i nadam se da će ovo biti pravi spektakl.
Remete li vam ove trube koncentraciju?
– Ne uznemirava nas sve ovo. Naprotiv lepo je čuti atmosferu preko dana. Uveče kad nam je potreban odmor, mirno je i to je najvažnije. Za ova dva dana koliko smo ovde, mogu da kažem da je fenomenalno. Što se tiče uslova, smeštaja hrane i sigurnosti, možemo slobodno da kažemo da je sve organizovano na svetskom nivou.
Ostalo je još tri dana do utakmice, jeste li spremni već danas?
– Svakim danom uvežbavamo i poboljšavamo naš sistem i težimo da dođemo do igre koja nas je krasila u kvalifikacijama. Pokušavamo da izmenimo stvari koje su nam išle slabije. Svakog dana radimo – pre podne gledamo Ganu, posle podne treniramo i pokušavamo da napravimo ono što smo videli na snimku.
Šta ste novo saznali o Gani?
– Fizički su mnogo jaki, slični su Kamerunu.
Ali ni jedan fudbaler nije visok preko 185?
– Nisu visoki, samo štoper jedan, ali su brza, hitra ekipa... Imaju mnogo brz kontranapad. Ali mi znamo šta je naš cilj, težimo ka tome i verujemo da možemo da se nosimo sa bilo kojom ekipom na svetu i nadamo se da ćemo uspeti da pobedimo Ganu.
U vama svi vide gorostasa koji garantuje prevagu pred protivničkim golom?
– Mene to ne opterećuje puno. Radim svoj posao i ono što selektor traži od mene, trudim se da ispunim na najbolji mogući način. Na svakom delu terena, da li napred ili nazad, trudim se da maksimalno odgovorim njegovim zahtevima i olakšam svojoj ekipi. Što se tiče drugog dela pitanja da će mi biti prednost u šesnaestercu to što sam korpulentniji, ukoliko će mi zato biti lakše da odvučem protivničkog igrača i oslobodim prostor za saigrače, za Pantu, Laneta, Krasu, Kuzmu, to ću i učiniti. Jer, svi znaju da utrče u taj prostor i iskoriste šansu. Najbitnije je da ostanemo jaki i funkcionišemo kao grupa. To nas je krasilo u kvalifikacijama.
Razmišljate li o ostalim utakmicama?
– Ne. Bio sam malo opterećen razmišljanjem o sigurnosti, ali sada kad sam ovde, mislim samo o Gani. I kad igramo stoni tenis ili bilijar, uvek po malo pričamo i o Gani.
Ko je najbolji stonoteniser?
– Jutros su montirali sto za stoni tenis, bilijar je bio tu kad smo došli. Ali, ima dobrih – Vida, Stojke, Mrđa, Panta, Deki, Milijaš. Svi su igrali i svi su dobri. Od ovih klinaca – Bambi, Rukavina – niski su i brzi.
Pomenuli ste sigurnost, plaši li vas nešto u Johanesburgu, možda ta vest o razbojništvu koju su vam doneli španski novinari?
– Ne! Spava se mirno, sve je u najboljem redu. Španci su mi to ispričali, ali u našem hotelu je sve bezbedno. U ovom hotelu su bili i za vreme finala Kupa konfederacije, biće i finalisti Mundijala...
Razmišljate li o tome da biste mogli da se vratite u Sanisajd park hotel i tim povodom – kao finalista Mondijala?
– Neee....
Šta vam više odgovora – kad igrate sa Pantelićem u špicu u 4-4-2 formaciji, ili sami u 4-3-3 sa Krasićem i Jovanovićem sa strane?
– Sve zavisi od protivnika. Ne zavisi od nas. Mi uglavnom stanemo kako možemo najlakše da iskoristimo greške protivnika. Nemamo stalno jedan sistem kojim igramo, trudimo se da oslobodimo prostor za igrače iz drugog plana.
Šta očekujete od ovog SP, u karijeri ste puno toga postigli?
– Očekujem da postignem još više. SP je sajam fudbala, želim da moja ekipa predstavi svoju zemlju u najboljem svetlu.
Lično?
– I sebe kao deo ekipe.
Verovatno pamtite da su Kempes, Salinas, Skilači, ostali upamćeni po bljescima na Mundijalima?
– Svako želi da eksplodira i postigne što više, ali ja sebe ne želim da stavljam u prvi plan, hoću da se podredim kolektivu i da budem deo ekipe. Sve što dođe, želim da bude plod zajedničkog uspeha i da svi zajedno budemo zadovoljni.
Možete li da uporedite ovu sa reprezentacijom iz Nemačke?
– Ona je bila mnogo iskusnija, bilo je više igrača koji su imali preko 30 godina. Ima i ovde dosta iskusnih, ali ne toliko kao onih 2006.
Jeste li se sada pripremili fizički bolje nego kod Petkovića 2006, ili generacija koju je Santrač 1998. vodio u Francuskoj?
– Ali da je Peđa Mijatović 1998. dao gol iz penala protiv Holandije, bila bi druga priča. Čitao sam njegove izjave – sećam se rezona – logično je da se penal šutira pod prečku kad je golman visok i ima duge ruke.
Možete li za sebe da kažete da ste spremni 100 odsto i fizički i psihički?
– Mogu! Radili smo naporno u Austriji, igrali smo i utakmice, jeste, da nisu došle u pravo vreme jer smo bili umorni od treninga... Nismo se tada spremali za Novi Zeland ili Poljsku. U ovih sedam dana poslednjih smanjujemo intenzitet rada i mogu da kažem da smo maksimalno spremni svi.
Šta možete da obećate naciji?
– Mogu da obećam naciji da ćemo svaku utakmicu izgarati na terenu maksimalno, da ćemo dati 120 odsto svojih mogućnosti, a ako drugi budu bolji od nas – šta da radimo, pružićemo ruku i čestitati im. Mi se do zadnjeg momenta nećemo predavati. Hoćemo da prođemo grupu i kad to učinimo, možemo da razmišljamo o drugim stvarima, ali ja mogu da obećam naciji da ćemo se boriti maksimalno i tražiti povoljan rezultat. Ni jednog momenta se nećemo predavati, ni jednog trenutka nećemo spustiti ruke dole i predati se! Mogu da kažem da ćemo ići tamo gde nas srce vodi.
Gde vas srce vodi?
– Napred! Na pobedu i samo na pobedu!
Ako se desi sve to, onda i u Beogradu može da se očekuje slavlje kakvo je trenutno ovde na ulicama Johanesburga?
– Bože zdravlja. Samo da odigramo što bolje i pružimo maksimum.
Da li ste čuli informaciju da između 29. juna i 14. jula nema rezervacija za letove za Evropu?
– Ne šta to znači?
Ako prođete grupu i rivala u osmini finala, morate da ostanete ovde do finala, a ako već morate da ostanete, priznaćete da je glupo da ne budete deo takvog spektakla?
– Iz vaših usta u Božije uši.
Ovim rečima završio je Nikola Žigić ekskluzivni intervju za Sportski žurnal i Politiku. Poželeli smo mu da ostvari sve svoje, reprezentativne i planove nacije koja u Srbiji sa nestrpljenjem čeka nove vesti i dobre rezultate iz Južne Afrike.
-----------------------------------------------------------------
Možda bi Englezi više želeli Nemce nego nas
Šta je to što bi vas učinilo zadovoljnim?
– Naš prvi cilj je da prođemo grupu. U ovoj situaciji najbitnije je svaku utakmicu da odigramo motivisano i iz svake izvučemo maksimum. Bilo bi lepo da osvojimo prvo mesto u grupi, ako ne, bar drugo...
Prvo mesto bi vam značilo izbegavanje Engleske?
– Sve zavisi, možda Englezi budu drugi, možda se dogodi nešto u našoj grupi... Ovo je sve kao...
Partija šaha?
– Baš tako. Jedan potez može sve da promeni. I ko zna da Englezi ne bi želeli da izbegnu nas! Možda bi Englezi više želeli Nemce nego nas za protivnika! Ili Nemci više žele Engleze nego Amerikance. Ali, treba znati da je naša grupa izuzetno jaka i da su sve reprezentacije bile prve u svojim kvalifikacionim grupama.
Zoran Stojadinović
objavljeno: 11/06/2010
.jpg)
