Izvor: Sportski Žurnal, 16.Sep.2011, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ PERA DOAJENA: Opet prava Srbija, hrabro na Ruse
Srbija je stigla u polufinale u velikom derbiju sa Francuskom. Meč pun dramatike, preokreta, uzbuđenja. Idemo u borbu za medalju, gde nam je protivnik Rusija.
Sve je praskalo u Beču u divnoj atmosferi. Četa Igora Kolakovića se žestoko borila, imala dostojnog protivnika, da bi u završnicama setova veće srce, veća hrabrost doneli zasluženu pobedu, a još veću radost svim Srbima koji su tako iskreno pomogli da ostvare uspeh u koji su mnogi posumnjali.
Iz Beča stižu „priče“ da su svi igrači želeli da „demantuju“ svog superkapitena da neće stići u kvartet velikana. Izgarali su na parketu, a njihov najveći predvodnik u toj neviđenoj utakmici bio je baš kapiten Ivan Miljković.
Odigrao je veličanstven meč, igrao protiv svoje prognoze, protiv protivnika, igrao je i protiv samog sebe. A učinak mu je bio trideset poena. Zar je moglo više u četiri seta? Odlučio je prvi set, koji je kidao živce, set-lopte su se šetale s jedne na drugu stranu, da bi jedna najslađa odbrana libera Rosića dovela do šeste set-lopte. Miljković je samo stavio tačku.
Taj dramatičan rasplet, u kome su i Francuzi mogli da trijumfuju, totalno ih je izbacio iz igre. Pamtiće našeg srednjaka Stankovića, njegova serija blokova bila je praktično „smrtonosna“. U drugom setu sijala je samo Srbija.
Veliko vođstvo nagoveštavalo je brzi kraj, ali „trikolori“ nisu ni pomislili da se predaju. Sve što im nije funkcionisalo u dva seta sad im je bilo moćno oružje – prijem, napad, igra u polju, lomili su nas za vođstvo od 20:14. Tada je izvršena bratska rokada, Uroš namesto Nikole, a taj momčić je serijom servisa skoro doveo naš tim do izjednačenja.
Poslednji set slika i prilika prvog, bitka za svaki poen. Malo su nam tu odmogle sudije, ali opasno zapretio i protivnik. Od vođstva Srbije (17:13) stiglo se do preteće prednosti Francuza (21:22), ali naša udarna šestorka sa kormilarom kakav je bio Ivan Miljković nije ni pomislila da težak meč odvede u taj brek.
Sigurno je da niko nije mogao da veruje da će se ona bleda i zabrinjavajuća igra tokom Svetske lige posle šest meseci preobraziti u sada viđen visok kvalitet. Kad se popravi prijem, kada blok počne da radi, kada seva sa svih strana, možemo sa puno optimizma čekati rasplet u polufinalu, gde smo stigli sa samo dva izgubljena seta, a mnogi su nas izbrisali sa spiska kandidata za medalju.
Sada nas očekuje moćna Rusija, ovogodišnji osvajač Svetske lige, težak protivnik koji nam po tradiciji teško dozvoljava da ga lako nadigramo. Ipak, stigli smo u samu završnicu, nadajmo se jednoj medalji, koja god bila. Iz Beča se vraćamo sa pravom učešća na sledećem Evropskom šampionatu, finalisti overavaju učešće i na Svetskom kupu.
Jedino se ovde ne spominje London, zlatno pravilo je da ceo svet do te vize dolazi putem kvalifikacija sledeće godine. Jasno – osim domaćina Britanaca.
Nastavak na Sportski Žurnal...
