Izvor: Sportski Žurnal, 29.Nov.2011, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IZ PERA DOAJENA: Lament nad fudbalom

PIŠE: Danilo Šotra
Prošlo je već nekoliko dana od događaja koji pretenduje da ponese epitet najznačajnijeg u sportu Zemlje tužne sudbine. Nikako ne mogu da se osvestim šta se to zbivalo u subotnje veče na prilazima Topčiderskom brdu!?
Slučajni namernik bi pomislio da je Srbija, po ko zna koji put u poslednje dve decenije, u ratnom stanju! Na sve strane oganj i udari opasni po bubne opne, oko stadiona žandarmerija spremna za rat. Da sam pobožan, pomislio bih da je tu sam Sotona umešao prste.

A zamislite, baš tu, na poprištu krvave bitke, trebalo je da se održi događaj kojim smo se u poslednjih šezdeset i kusur godina toliko ponosili, tvrdili da je jedinstven u svetu.
U stvari, jeste jedinstven, jer toliko mržnje i rušilačkog nagona teško da je ikada viđeno na, recimo, okršajima River Plate  i Boke Juniors u Buenos Airesu.

Nekako automatski mi se vraćaju sećanja na zbivanja od pre punih šest decenija. Tačno po onoj narodnoj „ko o čemu, deda o uštipcima”! Početkom 50-ih godina prohujalog veka, nisam tada još napunih ni celu deceniju života, išao sam sam samcit na stadion JNA i gledao skoro sve večite derbije.
Sa drugog kraja Beograda išao sam bez ičije pratnje na Topčidersko brdo, majci nije padalo napamet da me zaustavi. Jednostavno, nije bilo ni najmanje straha da će me dokačiti neki top! Najbolji drugovi su mi bili iz suprotnog tabora, išli smo zajedno i decenijama uživali u nadmetanjima džentlmena u kopačkama.
A sada, jad i čemer na sve strane! Uostalom, šta očekivati od navijača kada se treneri 'večitih' onako prostački dohvatiše, umalo i polemaše!?
Da li u ovoj napaćenoj zemlji ima još ljudi od bilo kakvog uticaja koji mogu da postave pitanje kako se ovakva histerija i sveopšta bruka mogu, na bilo kakav način, zaustaviti?

Zašto kataklizmički prizori sa Topčiderskog brda ič ne dotiču, nije smešno pitanje, predsednika Tadića, premijera Cvetkovića, ministre pravde i policije, vodeće ljude Fudbalskog saveza Srbije, Zajednice prvoligaša i mnoge ine?
Dokle ćemo se zamajavati i zvati u pomoć psihijatre i raznorazne analitičare da nam tumače psihologiju mase i druge nebuloze koje su trenutno neraskidivi deo nekada najlepše sporedne stvari na svetu?
Kada će u ovoj zemlji Država najzad početi da čini ono za šta je prevashodno i nadležna!? Svi gore nabrojani segmenti društva nose nesumnjivi deo tereta za ono što viđamo u poslednje vreme u ovoj zemlji. Ne žele, po svemu sudeći, ni malim prstom da mrdnu ne bi li ih sprečili.
Zašto!!!???

Nastavak na Sportski Žurnal...