Izvor: MozzartSport.com, 09.Jun.2017, 07:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INTERVJU - MARKO GRUJIĆ: Ova generacija ima šampionski gen!
Vezista Liverpula u razgovoru za MOZZART Sport o prvoj sezoni u Liverpulu i predstojećem Evropskom prvenstvu u Poljskoj
Kada je prošlog leta, kao ruki pečalbar, postizao golove u seriji, na posletku i protiv velike Barselone, sigurno je u podsvesti pomislio: „Možda sam predodređen da odmah zakoračim na veliku scenu, možda će mi se sve otvoriti kao Dejanu Stankoviću.“
Kada je povređenog zgloba, nekoliko meseci kasnije s prozora gledao kišni Liverpul >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << i spremao se za suvi spartanski rad, Marko Grujić nije očajavao. Ni najmanje. Naučio je u Crvenoj zvezdi da je šansa na velikoj sceni kao plata. Najlepša je kad se - čeka. To pređašnja iskustva i „vozni red karijere“ koji ga je ispoštovao, učinili su da se mladi reprezentativac Srbije Marko Grujić oseća kao veoma zadovoljan čovek. Takav utisak ostavio je tokom opširnog intervjua za MOZZART Sport kroz koji je konstantno provejavala glavna misao ljubimca Zvezdinih navijača - da u Liverpulu ozbiljno, vrlo ozbiljno računaju na njega.
Kvota da Srbija osvaja prvenstvo Evrope - 30!
I da u njemu vide projekat za danas, sutra i prekosutra. Ubedili su ga da više vredi od suvih brojki koje kažu da je supertalentovani vezista u premijernoj sezoni odigrao svega pet prvenstvenih utakmica za Redse. Otuda je s osmehom upotpunio jednočasovni razgovor za naš portal o svim temama. Uozbiljio se samo u trenutku kada je spontano pomenuo da je Srbija, posle Sergeja Milinkovića Savića, za Prvenstvo Evrope u Poljskoj vrlo lako mogla da ostane i bez Marka Grujića.
„LIVERPUL JE HTEO DA ODUSTANEM OD EP“
„Nije da sam prepotentan, ali stvarno mislim da me u Liverpulu cene. Eto, sad sam imao problem oko EP, smatrali su da treba da se odmorim. Imali su pravo da mi zabrane nastup, kao što je Lacio uradio sa Sergejom. To je bio njihov plan. Tačnije, da me savetuju. Gospodin Buvač me je prijateljski pitao da li želim da idem da igram, nisam imao dilemu. Nedostajale su mi utakmice, uvek hoću da igram za reprezentaciju. Ovo je stvarno sjajna prilika. Oni su bili za to da se dobro odmorim 20 dana i onda krenem u paklen rad. Jer su ove pripreme za mene najbitnije. Treba da se nametnem kroz igru, taktički, da pokažem da na mene mogu da računaju u Premijer ligi. Zato su bili jasni u stavu, ali ubedio sam ih da treba da igram za reprezentaciju, važnu ulogu je imao i moj menadžer Zoran Stojadinović“, rekao je na početku intervjua Marko Grujić.
Mnogo toga je imao da kaže naš sagovornik o svemu što mu se dešavalo u prethodnih 12 meseci. Otvorenih usta pričao je o magiji Kutinja, posvećenosti Jirgena Klopa, engleskom pogledu na fudbal, svojim usponima i padova. Ali savršeno je svestan činjenice da naciju u ovom trenutku gotovo isključivo zanimaju Orlovi i njihov put na Prvenstvu Evrope u Poljskoj.
„Pokazali smo na evropskim i svetskim prvenstvima da možemo da igramo protiv najjačih. Potrefilo nam se da je grupa izuzetno teška. Možda je čak i bolje da sa Španijom igramo odmah. Ako to prebrodimo imaćemo otvoren put ka finalu. Portugalija ima isto mladih zvezda, poput Sančeza i Silve. Ali mi smo spremni da igramo protiv najjačih.“
Bio je ovo lagan uvod u očekivanja na smotri najtalentovanijih mladih selekcija. Svestan je Marko Grujić da je zlatna generacija sa Novog Zelanda razmazila javnost i da nacija očekuje da ide do kraja. Možda i do novog zlata.
„Mislim da javnost nije svesna koliko su Španci jaki. Imaju Saula, Deulofeua, Injakija, Beljerina koji već četiri godine igraju na top nivou, tu je i Asensio. Dečko je dao gol u finalu Lige šampiona Mi smo u Litvaniji i na Novom Zelandu postavili sebi visoke standarde. I razumljivo je što narod mnogo očekuje. A očekujemo i mi jer znamo da će nam i šanse biti podjednake kada utakmica sa Španijom ili Portugalom počne. Ne treba nikog da se plašimo. Ali javnost nije baš objektivna.“
„OVA GENERACIJA IMA NEŠTO ITALIJANSKO U SEBI“
Mnogi su pokušali da proniknu u glavnu snagu Orlića, ali tajne uspeha ove generacije je prosta. Ti dečaci, među kojima je i naš sagovornik, prosto ne znaju da gube. Izvuku se i kada su priterani uza zid. Tako je bilo nekoliko puta na Novom Zelandu, tako je bilo i u baražu u Norveškoj.
„Uvek smo prelamali kad treba. Imamo neku italijansku foru, nešto što nas odvaja. Kada igramo dobro obavezno postignemo gol. Kada se povučemo znamo da se branimo. Nekada imamo dozu sreću, kao da na nekim utakmicama osećamo da ne možemo da izgubimo.“
Morao je da pomene bivšeg selektora.
„Nadam se da je ostalo nešto u našem genu, nešto od Veljka Paunovića. Usadio nam je stvarno pobednički mentalitet, još od prvog okupljanja. Kako nas je samo držao na Novom Zelandu. Bili smo srećni kada smo otišli u polufinale, ali on nas je držao na zemlji. Nije nam dopustio da budemo raspojasani, ubeđivao nas je da ćemo otići u finale. Posle kad smo ušli u finale mi smo bili u euforiji. Ali samo se on čuo - momci, ovo nije kraj, mi ćemo da pobedimo Brazil. Neverovatno je kako nas je motivisao, onaj njegov govor jutro pre finala...“
Imaće Orlići i ozbiljne hendikepe u odnosu na glavne konkurente u grupi Španiju i Portugaliju. Biće lišeni liderskog nerva Sergeja Milinkovića Savića i to posle sezone u kojoj su mnogi kuburili s minutažom.
„Sa Sergejom stalno imamo opciju više. Bukvalno je bio ključni igrač. Kada god ne možemo da uspostavimo igru zna se. Lopta na golmana, pa duga na Sergeja. On je uvek zadrži ili je prebaci do špica. Moramo da prebrodimo bez njega, otvara se mesto za Lukića, Rileta, Melega. Svi su oni imali odlične sezone. Jeste ta minutaža faktor, ali na ovakvim takmičenjima ništa ne mora da ima važnost. Sve se gubi na ovako velikim takmičenjima. Mi na Novom Zelandu nismo imali nikakve zvezde, a za Brazil su igrali momci od po trideset miliona evra, kao što je Žezus. I dobili smo ih, iako nismo briljirali.“
„USTANEM U SEDAM, VIDIM TMURNO NEBO I TRENIRAM DO ČETIRI. I TAKO SVAKI DAN...“
Prirodan put je jasan. Posle Prvenstva Evrope šampioni iz Litvanije i s Novog Zelanda treba ozbiljno da počnu da se biju za minutažu u A selekciji. Kao i kada su u u pitanju očekivanja u Poljskoj, tako javnost ima nekad i potrebu da kaže kako bi Orlići pokidali u najjačoj konkurenciji. Jer se šampioni rađaju.
„Govorili su iskusniji i pametniji igrači od mene o tome, eto čitao sam šta je pričao Luka Milivojević u intervjuu za MOZZART Sport. Nemoguće je odmah gurnuti 15 klinaca i očekivati rezultat. To je nemoguće. Lepo je što javnost ima fino mišljenje o nama, ali... Ipak smo mi igrali dečje utakmice, ispod 19 ili 20 godina. Uvek je potreban sklop mladosti i iskustva. Svi smo mladi, Bože zdravlja, ta A reprezentacija nam neće izmaći.“
Dobar rezultat u Poljskoj mogao bi da Grujića vrati u orbitu, tamo gde je bio pre nešto manje od godinu dana. Kada se poigrao s odbranom Barselone i kada je možda pomislio da će imati medenu godinu u dresu Liverpula.
„I pored golova koje sam postizao video sam da mi je potrebno šest meseci za privikavanje. Na fudbal, na jači rad, na stil života u Engleskoj. Golovi su mi pomogli da podignem reputaciju, ali stručni štab i ljudi iz kluba su znali da Marko Grujić nije spreman da igra 90 minuta u Premijer ligi. To je činjenica. Fenomenalno je bilo prva dva meseca, bio sam stalno u kadru, ali onda su usledile povrede. Prvo gluteus, pa zglob. Najgori trenutak jer samo posle šest meseci osetio da mogu da igram. Sigurno bih dobio više prilike, bilo je u tom periodu mnogo utakmica. Povrede su me izbacile iz ritma, ali sam taj period iskoristio da dodatno radim.“
Prošao je mnogo toga u Crvenoj zvezdi, ali su ga u engleskom velikanu sačekale novotarije. Nešto što je prirodno gledao otvorenih usta. Ipak je on do skora bio tinedjžer s Bulbuldera.
„Odnos igrača prema poslu i klubu je drugačiji. U trening centar se dolazi kao na posao, ostaje se po šest-sedam sati. Imaš kompletnu uslugu, sve ti je tu. Kada sam razmislio nije ni čudo što sam se povredio. Došao sam iz Srbije, gde sam dnevno radio dva, najviše tri sata. To nije dovoljno za ovaj nivo. Osetio sam promenu u ritmu, tempu, agresiji... To je Luka Milivojević sve lepo objasnio. Rekao je baš vama da je mladom igraču vrlo teško se navikne na Englesku. I njemu je bilo potrebno vreme, iako je imao stepenicu više u Olimpijakosu. Mnogo toga je za mene bilo novo, ponekad sam kao dete. Stariji igrači nisu takvi, jer su možda mnogo puta to prošli, ali ja se i dalje svaki out naježim kada čujem navijačku pesmu na Enfildu na početku utakmice. Znate na koju mislim, To je nešto neverovatno.
„TA KLOPOVA TRANSFORMACIJA“
Posebno naglašava da mu laska status koji ima u Liverpulu. A on se ne očlitava samo kroz minute na terenu i broj utakmica. Za njega je dobro što zna šta mu nedostaje kako bi se uklopio u totalni fudbal Jirgena Klopa.
„Indirektno su mi kroz vežbe stavili do znanja da treba da ojačam. Svaki dan se meri kilaža, dobio sam malo na masi. Najveći problem mi je brza tranzicija koja Liverpul čini drugačijom ekipom u odnosu na druge ekipe iz Premijer lige. Na tom polju najviše treba da radim. Igramo izuzetno zahtevan fudbal, tu je i visok presing. Bilo je neminovno da prođe taj period adaptacije. U novembru su mi uradili nove rezultate. Videlo se da sam popravio sve elemente, da sam napravio iskorak.“
Kako sam kaže, period rehabilitacije je bio ključan. Sunce rodnog Beograda ga nije grejalo...
„Tokom prve povrede gluteusa, nisam mogao samo da zasprintam, ali sam ostale stvari mogao da radim. Tada sam individualno radio sa Željkom Buvačom. On mi je rekao da ću posle tog drila strašno napredovati, hrabrio me rečima da ću biti jedan od najboljih vezista u Engleskoj. Ceo tim je bio uz mene, kao da su osetili trenutak da napravimo iskorak. To mi j najteži period u karijeri. Engleska tmurna, stalno kiša, ustajem u sedam, a oko mene mrak. Odmah sam išao na plivanje, to su mi prepisali kako bi mi se širila pluća. Pa onda dva puta teretana, istezanje, terapije, teren Minimum sam ostajao do četiri popodne. Baš je psihički bilo teško, srećom, porodica je bila uz mene. Nadam se da ću se za godinu ili dve sećati tog perioda. Stvarno sam osetio napredak.“
Zbog tog napretka puca od samopouzdanja!
„Uvek sebi kažem da mogu da igram u Liverpulu. Nisam prepotentan, čak sebe stalno kritikujem, ali vidim na treninzima da mogu da pariram. Takav problem sam imao i u Zvezdi. Kada su priključili mene, Rileta, Luku i Vuleta, oni su pre dobili šansu. Znao sam da ću pre ili kasnije igrati, prihvatio sam da idem u Kolubaru. Tako mislim i da će se sve ovo jednog dana isplatiti, ovaj period koji je iza mene. Strpljiv sam.“
Liverpul ga je doveo kao centralnog vezistu, video je i šta može kao kreator igre. Trener Klop ga je skenirao i dodelio mu ulogu.
„Ja sam broj osam, između četvorke koja je ispred odbrane i desetke. Nekada to igra Kutinjo, naravno mi ne možemo da se poredimo jer je on hitriji, brži, kreativniji. Ima nekih ljudi u stručnom štabu, tačnije jedan Holanđanin, stalno priča da sam ja desetka.“
„NAVIJAČI I NOVINARI ME VOLE ZBOG BARSE I TEHNIKE“
Pojedini klasići u Srbiji ga čikaju da je ljubimac javnosti i novinara. Međutim, slična stvar je i u Engleskoj. Lokalni listovi gotovo svakodnevno prate razvoj Marka Grujića.
„Još od gola protiv Barse sam im prirastao za srce. Posle toga, i na mečevima mladog tima. Vide potencijal u meni jer Englezi nisu često viđali igrače kao što sam ja. Visok igrač s dobrom tehnikom. To je njima super. Osećam da me vole, stalno me podržavaju i pozdravljaju navijači u gradu.“
Mečevi za drugi tim (ili mladi) za njega su bili važni koliko i pogodak protiv Barselone. Tamo je mogao, kao u dresu Zvezde, da udara štikle i da loptama ispod zemlje razoružava publiku.
„To je viši nivo od Superlige. Za Čelsi su u jednom trenutku igrali David Luiz, Bačuaji... Na derbiju protiv Evertona je bilo 17.000 ljudi, tada je naš rival uzeo titulu u toj konkurenciji. Dobili smo i Siti sa 3:2, a za njih je igrao Ihenaćo. Dovoljno sam vam rekao.“
Liverpul se konačno domogao Lige šampiona. Velika stvar za klub, ali Grujić ne brine za status zbog veće frekvencije jačih utakmica i aktivnosti Redsa u prelaznom roku.
„Poznavajući Klopa, a i po onome što sam pratio, nije on taj koji će potrošiti mnogo novca. Prema informacijama koje imam, dovešće jednog veznog. Bila je i ta priča oko Van Dajka... Biće mnogo utakmica i mnogo šansi da se nametnem. Važno je da budem fokusiran.“
KLOP, BUVAČ, LOVREN, ENFILD, ČELSI, AZAR...
Na naš pomen Liverpulovog plasmana u Ligu šampiona, Grujić je odgovorio scenama iz poslednjeg meča protiv Midlzbroa. Redsima je bila potrebna pobeda.
„Baš smo bili nervozni u prvom poluvremenu. Bila je jedna situacija koja je mirisala na penal za njih. Ali pošto sudija nije svirao, onda nije penal... A-ha-ha... A kad smo ga dali, totalno ludilo. Mogu samo da zamislim kako će navijači slaviti titulu koju dugo čekaju.“
Za Grujića je dobro što Liverpul nije tako sladak grad kao London.
„Mirno je u Liverpulu, svi su fokusirani na porodicu i posao. London je malo življi, tamo bi možda više vremena provodio napolju. Ovako, u Liverpulu si više koncentrisan na fudbal i sebe. Ludilo je za vikend kada se priča o utakmicama Liverpula, mada ima i navijača Evertona. Ima krajeva koji pripadaju njima, ali nije tako vruće kao kod nas ili u Grčkoj. Navijači Evertona vam se uvek jave, ne požele sreću, ali su jako korektni. Naravno, najviše se družim s Lovrenom, tu su Arnautović i Kolarov, Markec, pa Bešić iz Evertona. Znam sa njim da se šalim na Instagramu, posebno je to bilo aktuleno posle one utakmice mladih timova. Ali smo super. Nikada neću zaboraviti šta je Lovren učinio za mene. Stalno sam bio kod njega na večeri, razgovarali smo. I danas me bodri.“
Ove sezone Čelsi je bio najbolji u Premijer ligi, teška srca to priznaje i Grujić.
„Koliko sam voleo Liverpul, toliko nisam simpatisao Čelsi u dečačkim danima. Zasluženo su uzeli titulu, tu nema šta da se priča. Drago mi je zbog Matića. Imali su najmanje utakmica i najviše sreće s povređenim igračima. Nama nije bilo Kutinja, Manea, Hendersona. Dobili smo ih na Stamfordu 2:0 i posle toga je Konte promenio sistem. To je ključ sezone. Imali su najboljeg igrača u ligi Azara. Ja ga obožavam.“
O Jirgenu Klopu...
„Nestvarna je njegova želja na svakom treningu, na svakom okupljanju. Posle pobede nad Vest Hemom samo je tražio koncentraciju. Odmah smo imali težak trening. Nije želeo da nas olabavi, odmah je zategao. Sve o njemu govori statistika. Protiv najjačih ekipa smo osvojili najviše bodova. Teže nam je bilo protiv, uslovno rečeno, slabijih timova, a fizički jačih. Nijednu utakmicu nismo izgubili od Junajteda, Čelsija, Arsenala. To je Jirgenova zasluga.“
O Željku Buvaču...
„On je zaslužan za našu igru, koliko i šef Klop. Meni je olakšao boravak, kao i Dejanu, jer govorimo istim jezikom. Jako bitan šraf, skoro koliko i Jirgen. Malo je povučeniji, ne želi da se eksponira, ali pravi mozak. Tako ga zovu u Engleskoj.“
„KUTINJU NE MOŽEŠ DA UZMEŠ LOPTU“
O najboljem igraču Liverpula.
„To je za mene Kutinjo. ko dođe raspoložen na trening spašavaj se ko može. Mađioničar s loptom, ne možeš da mu je uzmeš.“
O najtežem rivalu.
„To je Viktor Vanjama iz Totenhema. Kad sam udario u njega, kao da sam se sudario sa bagerom.“
I još malo o prelasku u Englesku...
„Možda sam ranije otišao, ali Liverpul bih izabrao i posle godinu dana. Bilo bi za mene bolje da sam još malo sazreo, da sam kupio fazone od Milijaša. Na primer. Liverpul je za mene bio pun pogodak. Da me je zvao neki agent i da mi kaže kako se Liverpul interesuje za mene, znao bih da to nije prava priča. Ali onaj poziv Klopa koji se desio i dolazak njihovih skauta koji su bili upoznati sa svim mojim igrama... To me je navelo da prelomim. Zaljubio sam se u tu priču, svima sam rekao da želim da odem, ali s titulom. Za mene je bolje što sam otišao kao anonimus. Siguran sam da nijedna legenda Liverpula nije znala ko sam. Da sam doveden za trideset miliona, a da sam ovoliko igrao, ljudi iz kluba bi bili pod pritiskom. Doveli su me za novac koji za njih nije problem.“
Za kraj, malo o Engleskinjama.
„Nisam oduševljen. Kada budem izabrao, to će biti devojka s naših prostora.“
Što implicira da je trenutno „singl“.
„Nemam devojku“, zaključio je Marko Grujić razgovor za MOZZART Sport.
(Foto: STAR SPORT; Action Images)
Nastavak na MozzartSport.com...
