Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I seks uslov za dug život
Primarijus dr Savo Bojović, ginekolog, androlog i seksolog, a i dvostruki rvački šampion, o svojim životnim tokovima od Skoplja do Severnog pola.
Za sve one koji imaju ginekološke, androloške, seksološke, kao i probleme sa plodnošću, uglavnom, postoji lek tvrdi primarijus dr Savo Bojović (70), koji je znanja iz te četiri srodne nauke, sakupljao na najvišim školama u Jugoslaviji i Švedskoj, gde je učio i radio oko 25 godina. Sada, kao penzioner, živi na periferiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograda, uz obalu Dunava, u Novim Banovcima.
Ipak, ne prestaje da radi, kao što ne prestaje, i u ovim godinama, da se bavi sportom. U svojoj kući ima ordinaciju „Plodnost”, a sportom se bavi rekreativno. Međutim, pre četrdesetak godina on je, u superteškoj kategoriji, dva puta, bio šampion Jugoslavije u rvanju, a pred kraj sportske karijere i reprezentativac Švedske!
Kako su tekli Vaši studentski dani?
Medicinu sam studirao, i bavio se rvanjem, u Zagrebu, Skoplju i Beogradu, gde sam završio fakultet. Posle prakse sam otišao u Švedsku na specijalizaciju za ginekologa. Tamo sam prvi put čuo za androloški smer. To mi je jednostavno objašnjeno: ginekolog se bavi ženskim polnim organima, a androlog muškim. Kod nas su se tada muškarcem bavili urolozi, ali radili su samo jedan deo tih poslova. A androlog „servisira” celog muškarca, sve njegove funkcije.
Do kojih ste znanja došli u Švedskoj?
Posle analize mog rada dr Jesta Ostrum, ginekolog, načelnik male bolnice, predložio mi je da se, o njihovom trošku, školujem u Stokholmu na Karolinskom institutu kod čuvenog ginekologa i androloga Runeta Elijasona. Na tim studijama sam imao i časove iz seksologije. Bio je to moj prodor u sve probleme bračne neplodnosti. Tako sam, u suštini, ginekolog, adrolog i seksolog.
Da li ste odužili dr Ostrumu?
Posle četiri godine specijalizacije u Stokholmu radio sam, uz posao u Beogradu, narednih 20 godina po tri meseca u Švedskoj. Prvih 13 godina zamenjivao sam dr Ostruma dok je bio na dužim odmorima, a narednih sedam sam bio i u drugim švedskim bolnicama i institutima dok su njihovi lekari bili u Italiji, Francuskoj, Španiji na sunčanju i krstarenju po Sredozemlju. Naravno, sve mi je to bilo dobro plaćeno, pa sad imam, pored naše penzije i švedsku, koju, ističem, nisam tražio, ali me nisu zaboravili.
Gde Vam je bilo najteže?
Nikad se nisam žalio, pa neću ni ovoga puta. Opisaću samo uslove u kojima sam radio kao jedini ginekolog u Hamarfestu, najsevernijem švedskom naselju, u Polarnom krugu. Sve zgrade su povezane i podzemnim tunelima zbog snega i leda. Tu sam bio mesec dana. Sve sam radio: prijeme, operacije, porođaje... Kad sam pošao kući dobio sam brdo para uz objašnjenje da sam radio i danju i noću, a nisam spavao duže od četiri sata dnevno. Za taj novac, za mesec dana rada, kupio sam deo kuće u Igalu, u kojoj i sad letujem s porodicom.
Šta je Vaš cilj?
Oduvek sam bio borac protiv „bele kuge”, protiv neplodnosti. Ima niz organizacija koje se time bave, a ja u tome učestvujem na dva načina: u svojoj ordinaciji, ali i edukativno, jer širom Srbije i bivše Jugoslavije držim predavanja na tu temu. Sada to, već dve godine, činim na bjeljinskoj televiziji „BN”. Predavanje tog tipa održao sam i u Vatikanu, kad sam bio 2002. bio papin gost. Podatak da Srba svake godine ima 25.000 manje je, po mojim podacima, odavno premašen. Ta cifra je, najmanje, trostruko veća! Zato je moj cilj hitno povećanje nataliteta, rađanja.
Ko je najvažniji „faktor” u toj borbi?
Žene pre i iznad svega. Postoje dve grupe žena koje utiču na smanjenje nataliteta. To su one koja mogu da imaju decu, a neće da ih imaju. Svaka treća iz te grupe rodi samo jedno dete. U drugoj grupi su one koje „slučajno” zatrudne, čak i po nekoliko puta, pa ovu decu odbace abortusom. Zbog toga moramo da od malena podučavamo žensku decu da drugačije razmišljaju.
Zašto je to toliko važno?
Zato što žene danas određuju sve suštinske odnose u društvu. Da li će, kad će i koliko puta će da učini ono što joj je po Bogu zapisano. Muškarci u toj „igri” nemaju mnogo upliva. Zato bi devojčice, još pre puberteta, trebalo da prođu kroz specijalno zdravstveno i seksualno vaspitanje da bi u podsvesti imale „upisan” glavni biološki zadatak: rađanje dece! A država mora, naglašavam mora, da im izađe u susret da bi one, bezbrižno, i kad su samohrane majke, mogle da budu prave majke i to – po nekoliko puta.
Koliko to pravilo važi u Švedskoj?
Ne baš. Oni poštuju tradiciju u obrazovanju, koje je i široko i duboko. Ali, kad su u pitanju životne odluke svako je odgovoran za sebe. U to sam se uverio na ličnom primeru. Nagovarao sam mladu ženu da rodi, a ona je htela da abortira. Posle tog pregleda je otišla kod direktora klinike i tužila me da sam hteo da menjam njeno ubeđenje. Nisam kažnjen samo zato što sam Srbin, osoba drugog vaspitanja...
Gde je situacija gora nego u Srbiji?
U dve oblasti nemačkog govornog područja u Švajcarskoj žene su rešile da uopšte ne rađaju decu. Hoće da se bore samo za karijere, da u tome konkurišu muškarcima. Neće, kažu, da se opterete decom. Ne žele da kvare stomak trudnoćom, grudi dojenjem, kukove rađanjem, jer, kažu, „imamo samo jedan život”. To, naravno, za zdrav razum, nije primer za ugled.
Kako rešavate probleme neplodnosti?
Moj princip je „dete bez epruvete” sve dok za to ima nade. Tražim gde je greška kod žena, a gde kod muževa. Imao sam na hiljade takvih slučajeva. Na primer: pukovniku iz Libije sam mojom metodom povećao broj spermatozoida od nule do 56 miliona. Imam i specijalne aparate i lekove. Doktorirao sam na tom sistemu lečenja.
Svakom čoveku, u toku godine, spermatozoidi pet-šest puta padaju na nulu iz više razloga, najčešće zbog stresa. E, ja to vraćam u normalu. A kad je to nemoguće radi se veštačka oplodnja.
Da li u Srbiji ima više žena?
Ima ih, u proseku, više za deset odsto. Ali muškarac je, za razliku od većine žena, najčešće, poligaman. To znači da je u prirodi, jednog broja muškaraca da oni, kao pevci u dvorištu, oplode više koka, pa žene, u tom smiuslu, nisu ugrožene.
Do kad postoji seksualna aktivnost?
U tom smislu ima više grupa i žena i muškaraca. Najaktivniji su one žene i muškarci koji pripadaju takozvanoj „jakokrvnoj” grupi. Oni seksom, što je moguće, produžuju život. Oni, po svojoj prirodi, potvrđuju staro pravilo da funkcija razvija organ, a time, što je posebno značajno, i rad svih žlezda. Znao sam takvog starca od 104 godine, a u drugoj situaciji i staricu od 84.
Da li je to jedini uslov za dug život?
Sigurno nije, ali jeste jedan od uslova. Dužina života zavisi, pre svega, od genetskog nasleđa, ali i načina života: zdrave ishrane koju, s godinama, moramo da smanjujemo, stalne fizičke aktivnosti, redovnog čitanja i učenja tekstova napamet, jer je zaborav predvorje smrti, pa i od ostvarenja erotskih želja.
Koliko imate izuma?
Imam desetak značajnih patenata, ali za „vep” aparat sam dobio džip. Prodao sam ovu spravu, koja, po principu vakuma, omogućuje nemoćnim muškarcima da imaju odnos sa ženom. Taj aparat, naravno, nije namenjen švalerima, zbog očigledne upotrebe, ali je spasao mnoge brakove.
Šta posebno pamtite kao rvač?
Bio sam dvostruki šampion one velike Jugoslavije u superteškoj kategoriji. Ali, imao sam sreću što je tada Miroslav Čitaković Čita, legendarni rvač i jedan od najpoznatijih ljudi Beograda svih vremena, bio povređen ili ga je neko drugi pobedio pre finalne borbe. Jer, jedino njega nikad nisam pobedio. Imao sam mnogo uspeha i kao reprezentativac Švedske. Najjačeg Norvežanina sam, kao „Šveđanin”, pobedio za 33 sekunde, a do najbrže pobede sam došao u 16. sekundi. Rival mi je bio Šveđanin.
Šta ste, sportski, radili posle rvanja?
Bio sam četiri godine trener u vojnoj gimnaziji, a posle toga sam 12 godina trenirao pitomce Akademije kopnene vojske. Sve to sam radio amaterski, bez dinara. Bio sam i trener rvača Partizana.
Čime se bave Vaša supruga i deca?
Supruga Blanka je farmaceut i doktor nauka. Naš stariji sin Đorđe i njegova supruga Tanja su ginekolozi, imaju privatnu kliniku u Novom Beogradu i dvoje dece: Taisu i Savu. A naš mlađi sin Branko je frontmen muzičke grupe „Sanšajn”(sunčev zrak).
Šta je Vaš „sunčev zrak”?
To je ceo moj život. To što sam Vam ispričao je samo zrno u „pesku mog života”. I još mi ne pada na pamet da stanem.
Slavko Trošelj
[objavljeno: 02.03.2008]
.jpg)
