Izvor: Sportski Žurnal, 23.Maj.2012, 13:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hokej na ledu: Arhitekta promena

Pre samo godinu dana, posle Svetskog šampionata u Slovačkoj situacija sa reprezentacijom Rusije nije bila sjajna. Pritisak javnosti, mnogo više zbog loše igre i odnosa prema reprezentaciji nego samog plasmana, primorao je prvog čoveka Federacije hokeja Rusije (FHR) legendarnog golmana Vladislava Tretjaka da posle pet berićetnih godina uruči otkaz selektoru Vjačeslavu Bikovu.
Pozdravljajući odluku Tretjaka, svi su gotovo jednoglasno imali samo jednog kandidata za >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << njegovog naslednika, tadašnjeg trenera dvostrukog šampiona KHL Ak Barsa iz Kazanja Zinetulu Biljaljetdinova. Mišljenje javnosti i Tretjaka i ovde se poklopilo tako da je 27. juna 2011. potpisan trogodišnji ugovor sa Zinetulom Hajdarovičem Biljaljetdinovom, koji se obavezao da će uraditi sve što je u njegovoj moći, da na ZOI u Sočiju 2014. Rusima donese toliko željeno zlato.
Rođen 13. marta 1955. u Moskvi, gde je u čuvenoj školi Dinama napravio prve hokejaške korake, talentovan mladić brzo je postao bek belo – plavih za koje je igrao sve do 34. godine, kada je odlučio da završi karijeru. Igre u dresu Dinama preporučile su ga selektoru SSSR Borisu Kulaginu, koji ga je 1976. prvi put pozvao u reprezentaciju u kojoj je ostao i tokom ere Viktora Tihanova. Kao jedan od retkih srećnika na ovoj planeti Biljaljetdinovu se ukazala prilika da bude član, po mnogima najboljeg sastava u istoriji hokej na ledu. Zajedno sa Vladislavom Tretjakom, Vjačeslavom Fetisovim, Aleksejem Kasatonovim, čuvenom napadačkom trojkom KLM (Vladimir Krutov – Igor Larionov – Sergej Makarov) i ostalima iz „Crvene mašine“, popularni Bil je osvojio po jedno zlato i srebro na ZOI (Sarajevo 1984. i Lejk Plesid 1980.), bronzu i zlato na Kupu Kanade, te šest titula svetskog šampiona.
Svetsan da je hokej na ledu njegova sudbina, Biljaljetdinov se odmah po završetku karijere 1988. posvetio trenerskom poslu u matičnom Dinamu, gde je radio pune četiri godine, da bi potom postao prvi trener iz Rusije, koji je boravio na specijalizaciji u NHL. Od 1993. do 1997. Biljaljetdinov je pekao trenerski zanat u stručnim štabovima tadašnjih Vinipeg Džetsa, Finiks Kojotsa i Čikago Blekhouksa, posle čega se vratio u Dinamo, sa kojim je posle tri godine postao šampion Rusije.
Posle kratkog boravka u Luganu, Bil se vratio u Dinamo, gde je proveo dve sezone, da bi potom započeo sedam godina dugu odiseju na klupi Ak Barsa iz Kazanja. Sa ekipom iz Tatarstana Biljaljetdinov je bio prvak Rusije, prvak Evrope i dva puta osvajač Gagarin kupa za pobedu u prve dve sezone Kontinantalne hokejaške lige (KHL), a niz bi se sigurno nastavio da nije preuzeo selektorsku poziciju.
Prvi pokušaj na klupi selekcije Rusije Zinetula Biljaljetdinov imao je 2004. posle SP u Češkoj na kom selekcija Rusije nije uspela da se plasira u četvrtfinale. Pošto je zamenio legendarnog Viktora Tihanova, vodio je reprezentaciju na Svetskom kupu, kada je stigao do četvrtfinala, što je bila jedna od preporuka da posle samo deset meseci napusti kormilo reprezentacije.
Dočekan prošlog leta sa velikim nadama, Zinetula Biljaljetdinov od prvog dana prionuo je na posao, naglašavajući da mu je primarni cilj da promeni ponašanje igrača. Prvi turnir „Evrohokej tura“ doneo je ubedljiv trijumf Rusije, što je svakoga navelo da pomisli da je čarobni napitak pronađen preko noći. Međutim, turniri u nastavku takmičenja, na kojima je priliku dobilo mnogo igrača, ponovo su priču vratili na početak, jer Zbornaja nikako nije uspevala da veže dve pobede.
Ipak, stvari su na svoje mesto došle u najvažnijem trenutku ove sezone, na SP u Finskoj i Švedskoj. Uspevši da u reprezentaciju pozove sve igrače, koji nisu imali obaveza prema NHL ekipama, od prvog meča videlo se da je Biljaljetdinov uspeo da u redovima Zborjnaje komande uspostavi režim „čvrste ruke“. Kao i kada je bio trener Ak Barsa, hokejaši su imali jasno definisan raspored, kog su morali da se pridržavaju, kako na ledu, tako i van njega što je na kraju donelo željeni rezultat, titulu svetskog šampiona i najavu rađanja neke nove „Crvene mašine“.
Pločica za Putina
Nekoliko časova pošto je sa reprezentacijom sleteo na aerodrom Šjerjemetjevo i sa kapitenom Iljom Njikuljinom izneo pehar iz aviona, selektor Rusije Zinetula Biljaljetdinov posetio je moskovski Kremlj, gde ga je primio predsednik Vladimir Vladimirovič Putin. Umešan u izbor novog selektora od samog početka, kada je zajedno sa bivšim i sadašnjim selektorom igrao hokej, Vladimir Putin prvi je telefonom čestitao na osvajanju titule, što je ponovio i prilikom susreta sa Biljaljetdinovom.
– To je bila velika pobeda. Obradovali ste celu zemlju. Svi smo bili oduševljeni ne samo igrom, već i borbenošću cele ekipe. Posebno bih podvukao majstorstvo i karakter ruskih hokejaša. U reprezentaciji su talentovani ljudi, koji su se okupili u određeno vreme na određenom mestu i zablistali. Takođe, ne sećam da je jedna ekipa ovako odigrala, bez ijednog poraza na šampionatu, uz ubedljivu pobedu u finalnoj utakmici, baš kao prava sinhronizovana mašina – istakao je predsednik Ruske federacije Vladimir Vladimirovič Putin.
Specijalno za ovu priliku Zinetula Biljaljetdinov je sa finalne utakmice u Helsinkiju poneo pak, koji je poklonio Vladimiru Putinu.
– Sve pohvale i zasluge idu na račun igrača, koji su osetili da mogu da pruže mnogo, što su i uradili. Bez izgubljenog meča, ne dovodeći ni u jednom trenutku želju za pobedom, momci su zabeležili odličan rezultat. Nažalost ni ovoga puta nije moglo da prođe bez povreda, koje na sreću nisu bile ozbiljne, a koliko im je značila titula možda najbolje govori postupak Aleksandra Sjomina, koji je iako povređen, zaigrao u finalu i postigao dva gola – zaključio je Zinetula Biljaljetdinov.

Nastavak na Sportski Žurnal...