Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Het-trik za oproštaj
Izgleda da mu je sve dojadilo, pa je rešio da napusti srpski fudbal. Milovan Đorić, nekadašnji igrač i selektor državnog tima, kazao je "Politikinom" izveštaču posle sednice četvrte Skupštine FSS da je podneo pismene ostavke na sve tri funkcije: na mesto direktora Škole za trenere, na članstvo u Izvršnom odboru nacionalnog saveza i u Stručnom odboru. Potez "prvog srpskog beka" jedni su pozdravili, drugi čak smatraju da ga je trebalo oterati, a ima i onih kojima nije jasno zašto je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << morao da ode. "Bata Đora", kako ga neki od milošte zovu, kao mačka ima devet života. Uvek se dočeka na noge. Da nije tako ne bi ni trajao više od četiri decenije.
Uživa ugled instruktora Uefe, ali je omražen i osporavan. Temperamentan, strog do surovosti i preke naravi zamerio se mnogima, naročito kao selektor u mladoj, a nešto docnije i u "A" reprezentaciji. Upamćeni su njegovi žestoki sukobi sa Sašom Ilićem, Vladimirom Ivićem, Predragom Mijatovićem, Draganom Stojkovićem, Savom Miloševićem, Vladimirom Jugovićem...
Tvrdio je da će nacionalni tim s njim na čelu igrati napadački kao nikada do tada, ali je šokirao javnost kada je protiv Rusije u Beogradu odlučujućih pola sata pri rezultatu 0:0 "napao" rivala bez centarfora i izgubio (1:0). Kao selektor ostvario je najslabiji učinak od raspada SFRJ (dva remija i poraz). Istina, izabran je jer niko nije hteo da se lati tog posla. Svoju smenu je objasnio fudbalsko-političkim razlozima. I tada su ga "branili" da nije kriv jer nema znanja. Uprkos svemu opstao je čak i napredovao u fudbalskoj hijerarhiji FSS.
Kao direktor Škole za trenere FSS po programu Uefe podelio je 758 diploma, od kojih 43 za "PRO" licencu. Uzburkao je javnost ostavši dosledan da Dragan Stojković Piksi mora u klupi da zasluži najvišu trenersku diplomu. Bio je jedan od najvećih kritičara donedavnog selektora Havijera Klementea i među prvima za njegovu smenu.
Rođen je 6. avgusta 1943. godine u selu Bioska na Zlatiboru. Imao je teško detinjstvo kao član porodice koja je bila na poraženoj strani u Drugom svetskom ratu. Fudbal je počeo da igra u užičkom Jedinstvu, ali je brzo prešao u poznatiju Slobodu. U periodu od 1967. do 1973. godine je nosio dres Crvene zvezde za koju je odigrao 315 utakmica (134 prvenstvenih) i postigao 15 golova. Osvojio je četiri titule državnog prvaka (1968, 1969, 1970. i 1973) i dva trofeja pobednika domaćeg kupa (1968. i 1970). Igračku karijeru je završio u španskom Ovijedu 1975. godine (32 prvenstvene utakmice). Samo jedanput je obukao dres državnog tima, 3. septembra 1969. u prijateljskom meču protiv Rumunije u Beogradu (1:1). Posvetio se trenerskom pozivu i počeo sa mlađim kategorijama Crvene zvezde. Radio je i u: Sutjesci, Prištini, Napretku, Jastrepcu, čačanskom Borcu, El Salvadoru, Kini... Bio je selektor mlade reprezentacije Jugoslavije (1998–1999), a od 26. februara do 7. maja 2001. je vodio "A" reprezentaciju. Kao tehnički direktor nacionalnih selekcija ostao je da radi u ondašnjem FSSCG do 1. septembra 2004. Povukao se posle novog sukoba sa tadašnjim predsednikom Draganom Stojkovićem i prešao u FSS.
U jednom intervjuu je izjavio: "Moj put je bio težak, ali sam ponosan na njega. Koliko sam ljudi raznih nacionalnosti sreo: političara, mafije, mnogo čudnog sveta. I ostao sam normalan, da slobodno mogu da kažem: ja sam Milovan Đorić".
[objavljeno: ]
