Izvor: Blic, 10.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hepiend na kraju velike drame
Neprikosnoveni dramski potencijal tenisa (kada je o sportskim takmičenjima reč) prvenstveno je vezivan za mečeve igrane na „sporijim podlogama". Ovogodišnja završnica turnira u Vimbldonu, pokazala je da su suparnici i na travnatim terenima spremni da igraju duže od četiri sata, a neki od njih, kao, na primer, Đoković i Bagaditis, i po pet sat!
Koliko je zapažen učinak teniskih komentatora na RTS-u i Sport klubu svaki čitalac može da proveri u svom neposrednom okruženju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Poznavanje teniskih finesa, koje pokazuju i površni televizijski gledaoci, nesumnjivo je proizvod ubrzane edukacije kakva nije dosegnuta ni u jednom segmentu ovdašnjeg javnog života. Pa ako je već tako, uspesi tenisera i odgovarajuća reakcija ovdašnjih televizija, nameću se kao dobra pouka za svakoga ko ujutru namršten posmatra svoj lik u ogledalu.
Zamor koji je stizao jednog po jednog predstavnika Srbije, usled stalnih prekida zbog kiše, i zgusnutog rasporeda, finalizovan je relaksirajućim završnim mečom mešovitih dublova u kojem je trijumfovao tek formirani tandem Jelena Janković/Džejms Marej. Ovaj hepiend pokazao je da su čuda moguća i onda kada ih malo ko očekuje.
U senci Vimbldona odigrane su četvrtfinalne utakmice Kopa Amerika (TV „Avala"). Pobedili su oni od kojih se to i očekivalo - Brazil, Argentina, Meksiko i Urugvaj. Time je izbrisana magija južnoameričkog fudbala, koja je bila evidentna u prvoj fazi ovog takmičenja. Zapravo, to je bila vizuelizacija kolektivne podsvesne slike o tome kako je fudbal nekad izgledao (šarmantan, naivan, maštovit i pošten). Sada smo ponovo u vodama koje poznajemo, među dobitnicima, beskrupuloznim sledbenicima evropskog industrijskog fudbala.
