Izvor: Blic, 12.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gurović: Zar sam lud?
Gurović: Zar sam lud?
Dugo posle utakmice s Litvanijom, košarkaši Srbije i Crne Gore sedeli su skamenjeni u svom hotelu. Nemo i hladnog pogleda posmatrali su kako im se ispred nosa šepure neki novi junaci Evropskog prvenstva u Švedskoj: Šiskauskas, Jasikevičius, Žukauskas… Družina koja je, potpuno zasluženo, već u četvrtfinalu plave ostavila bez medalje i bez šampionske titule osvojene u Turskoj 2001. godine.
Biti gubitnik i ostati na margini velikog košarkaškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << događaja, pet dana pre kraja Evropskog prvenstva, osećaj je na koji još aktuelni šampion sveta nije navikao. Nije navikla ni javnost, a baš to, utisak je s lica mesta, najteže je palo izabranicima Duška Vujoševića.
U tužnoj koloni izdvaja se Milan Gurović, čovek koji je svojevremeno rizikovao grčko blaženstvo zarad nastupa u plavom dresu. Nervozno vrti glavom, lupka prstima i pokušava da dođe do odgovora na pitanje šta nam se ovo dogodilo. 'Ostati veliki i u porazu', potvrdio je u razgovoru za 'Blic', kada većini nije bilo do priče.
- Kao prvo, protiv Litvanije smo odigrali loše i od toga ne možemo da pobegnemo. Naš protivnik je pokazao da je ozbiljan kandidat za osvajanje zlatne medalje. Vrlo loše smo odigrali u odbrani, a ni u napadu ništa posebno nismo uradili. Dozvolili smo protivniku da nam za poluvreme da 55 poena. To je nedopustivo. Zbog svega, Litvancima treba čestitati na zasluženoj pobedi, ali i podići glavu. Mi, koji smo bili na Evropskom prvenstvu, igrali smo maksimalno, trudili smo se, ali mislim da ovo nije bio naš limit i da smo mogli mnogo više. Tužan sam. Nije mi lako da se sada koncentrišem na mečeve za plasman od petog do osmog mesta. Naravno, to ne znači da neću igrati, ne bih ostavio reprezentaciju na cedilu ni da smo stoti… Ali, opet mi sve to teško pada, nemam više mnogo motiva, ali šta je tu je, život ide dalje. Dobro je što sledeće godine idemo direktno na Olimpijske igre i što kao domaćini Evropskog prvenstva 2005. godine nećemo učestvovati u kvalifikacijama. Bar zbog toga nećemo biti opterećeni.
Neverovatnom serijom od 19:0, stigli ste na četiri poena zaostatka. Koliko je još nedostajalo za konačan preokret?
- Mislio sam da imamo snage da dođemo do vođstva, ali su se Litvanci ubrzo opet odvojili i pokazali da su vrhunska ekipa. Eto, bili smo blizu, da je samo ušla Droletova trojka na pola koša... Možda bi se završilo drugačije. Da li je na Prvenstvu ključan bio poraz sa starta od Rusije?
- Verovatno. U ovom trenutku ne mogu ništa više da kažem. Imali smo Ruse, a pokazali smo da i sa ovakvim sastavom možemo da se nosimo sa Špancima. Možda je suvišno da sada pričam o sudijama, ali ko je dozvolio tim Bosancima, Estoncima, Rumunima da se pojave na jednom ovako velikom takmičenju? Igra li se uopšte u tim zemljama košarka? Prvi put se reprezentacija našla u nezavidnoj situaciji, napuštena, bez uobičajene podrške?
- Sto posto je tako. Prepoznaće se sami svi oni na koje mislim. Par igrača je zasluženo dobilo odmor, bili su nosioci reprezentacije, a ovim klincima uopšte ne želim da spominjem imena. Videlo se kakva im je čast, kakav im je obraz… Ali, to je njihova stvar. I ja sam takođe bio bez ugovora, pa sam došao na početak priprema, mogao sam i ja da se povredim… Možda sam za njih ludak i budala, ali nema veze… Treba li im, međutim, ukazati još jednu šansu i uputiti poziv za Olimpijske igre sledeće godine?
- To je stvar košarkaške organizacije, ja sam svoje mišljenje izneo. Sigurno je da će se mnogi gurati da igraju na Olimpijskim igrama. Valjda će do Atine na vreme obezbediti ugovore. Ja ih razumem. 'Džekson ne bi pomogao'
- Igrali smo mi tu ratničku odbranu, ali je bilo momenata kada smo primali 40 do 50 poena za poluvreme, a tada se ne možeš nadati pobedi ili očekivati da se desi neko čudo. Moramo razumeti i Duleta Vujoševića, koji je odličan trener. U ovoj situaciji nam čak ni Fil Džekson ne bi pomogao. Nema zašta Dule da se krivi. Svi smo krivi, počev od mene prvog, pa do ekonoma. Dule je vodio OK, imao je dobre zamisli i sve pozitivno mogu da kažem o njemu i kao čoveku i kao treneru.
