Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Avg.2015, 15:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Globalna privreda u senci američke kamatne stope

Predstavnici svetskih centralnih banaka održavaju u američkom mestu Džekson Hol godišnji sastanak na čijem je dnevnom redu poduži spisak tema, ali ceo poslovni svet usredseđen je na samo jedno pitanje - da li će SAD u septembru povećati referentnu kamatnu stopu.

Glavni ekonomista finansijske kompanije Asenagon, Martin Hufner, ocenjuje za Radioi Dojče vele da će američka centralna banka u septembru verovatno promeniti referentnu kamatnu stopu, prvo zato što je dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pripremila tržišta na to, a drugo, jer je neophodno ponovo uspostaviti razumne uslove na tržištima kapitala.

Od izbijanja globalne finansijske krize krajem 2008. referentna kamatna stopa po kojoj same banke uzajmljuju novac, u SAD je iznosila rekordnih nula do 0,25 odsto.

Budući da je kamata bila niža od inflacije, štediše su se žalile da je to prikrivena "otimačina" njihovih ušteda. Međutim, finansijska tržišta su se toliko navikla na "jeftin" novac da najavljeni rast kamate izaziva panične reakcije, navodi DW u komentaru, povodom održavanja godišnjeg sastanka Džekson Holu.

Neizvesnost u pogledu povećanja kamata u SAD traje mesecima, ali sada se konjunktura zahuktala a najveća svetska privreda ide u smeru potpune zaposlenosti.

Isti izvor podseća da se slična situacija već dogodila pre dve godine. Tada je bio dovoljan nagoveštaj predsednika Feda, Bena Bernankea, da će prestati s kupovinom obveznica, da bi se uzdrmale valute i uznemirila financijska tržišta pojedinih zemalja. Najteže su bili pogođeni Brazil, Južnoafrička Republika, Turska, Indonezija i Indija, čime su stekle ne baš laskav naziv "Lomljiva petorka" (Fragile Five).

"Najviše me brine Brazil", kaže Martin Hufner za DW.

U toj zemlji se smanjuje proizvodnja, slabi potrošnja, inflacija se približava dvocifrenoj stopi. I Rusija je u zabrinjavajućem stanju. Rublja gubi na vrednosti zbog pada cena nafte. Turska lira je pod pritiskom zbog političke nesigurnosti u toj zemlji, a i Meksiko bi uskoro mogao postati novo krizno žarište. Dakle, širi se krug nestabilnih zemalja koje su donedavno bile u ekonomskom uzletu, ističe Hufner.

I kao da to nije dovoljno, dodaje on, u poslednje vreme i Kina stvara probleme. Podseća da privreda te zemlje raste sporije nego što se očekivalo, izvoz se smanjuje, cene akcija vrtoglavo padaju. Vlada pokušava da deluje protiv toga, ali s malo uspeha. Kineska centralna banka je intervenisala i spustila vrednost nacionalne valute, što je na svetskim berzama izazvalo prave šokove.

Prema njegovim rečima, problemi Kine ili Brazila ipak nemaju nikakve veze s američkom referentnom kamatnom stopom, ali bi, prema njegovoj oceni, promena američke kamate ubrzala negativne trendove i pogoršala stanje.

Što se Evrope tiče, ona ovog puta nije ugrožena, smatra ovaj stručnjak i dodaje da je evrozona do sada čak profitirala od jakog dolara. Upozorava, međutim, da ako se pojačaju turbulencije u navedenim zemljama, onda ni Stari Kontinent neće ostati pošteđen.

U zaključku komentara navodi se da je globalna kriza poslednje što je svetu potrebno, jer nedostaje alat za suprotstavljanje krizi. "Za razliku od 2008. godine, ovoga puta nemamo finansijsko-političke protivmere", kaže Hufner.

"Kamate su ionako već blizu nule, države ovoga puta ne bi mogle da sprovode velike konjunkturne pakete, jer su mnoge prezadužene", dodaje on. "S obzirom na takav mogući scenario, možda će američka centralna banka ipak još razmisliti o tome hoće li stvarno u septembru, prvi put od 2008. godine, početi da zateže finansijsko-političke uzde", zaključuje ovaj stručnjak.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...