Izvor: Politika, 23.Dec.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generacija čije najbolje godine dolaze
Posle srebrne medalje na Svetskom prvenstvu, pred rukometašicama Srbije je dokazivanje da im je domaći teren samo pomogao da se podignu u visine u kojima bi trebalo da im bude mesto i na sledećim Olimpijskim igrama
Na tri velika takmičenja u našoj zemlji za dve godine, srpske rukometašice i rukometaši igrali su dva finala, a treće im je izmaklo za „jednu loptu”. Srebrne medalje muškaraca na Evropskom prvenstvu 2012. i žena na proteklom Svetskom šampionatu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao i četvrto mesto dama na kontinentalnoj smotri prošlog decembra, jesu takmičarski bilans koji govori da sport koji je i pre ovih rezultata imao najviše dobitnika nacionalnih priznanja, može da se podigne do onih visina u kojima je bio decenijama i u kojima je osvajao zlatna odličja...
Kao i sa rukometašima, koji će sledećeg meseca u Danskoj braniti svoje „srebro”, pred svetskim vicešampionkama će sada biti dokazivanje da uspehe ne duguju pre svega tome što su igrale na domaćem terenu, uz posete i atmosferu kakvu ženski rukomet pre nije doživeo. Od učinka u sledeće dve godine, u kojima slede Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj i Mađarskoj i Svetski šampionat u Danskoj, još važnije su Olimpijske igre u Rio da Žaneiru 2016. kada će u najboljim igračkim godinama biti liderke ove generacije nacionalnog tima. Ako iz Brazila donesu medalju, biće i manji žal što je sada propuštena prilika da se osvoji „zlato”...
Ta šansa je bila velika, iako se na tronu našao definitivno najbolji tim Brazila, koji poseduje i najveće individualno majstorstvo (uključujući dva vrhunska golmana) i igru sa najviše načina za postizanje golova, o čemu svedoči i to što su četiri njegove igračice među 15 najboljih strelaca turnira (sledi Srbija sa dva, Lekićeva i Damnjanovićeva dele peto mesto sa po 46 pogodaka). U Svetskoj rukometnoj federaciji (IHF) bi mogli da se pozabave kriterijumima svog „ekspertskog žirija”, koji je za najbolju rukometašicu godine upravo nominovao petorku u kojoj nema nijedne Brazilke – navijači mogu da glasaju za Andreu Lekić ili neku igračicu iz kvarteta koji nije došao ni do polufinala (Norvežanke Luke i Haraldsen, Mađarica Gerbic i Crnogorka Bulatović).
Da reprezentacija Srbije ima prostora za napredak govori i to što je do najvećeg uspeha našeg rukometa od 1990. došla iako je na kraju imala 13. procenat šuta (56 %), 16. uspešnost u pokušajima s krila (48 %), 18. realizaciju kontranapada (67 %, nijedna reprezentacija na Prvenstvu nije prokockala više). Što se tiče lakih golova, nije među deset po preciznosti iz sedmerca (deset promašenih od 35).
Gde su osnove uspeha, u statistici pokazuje to što su naši golmani imali drugi procenat odbrana (43 %, rivali nisu iskoristili 17 sedmeraca ), a ekipa najveći broj izblokiranih pokušaja rivala. Uspešnost protivnika sa pozicija levog i desnog beka bila je ispod 25 %...
Odluka da se gotovo celo Prvenstvo odigra sa samo jednom igračicom koja je po vokaciji desno krilo (Katarina Krpež zato daleko najviše na terenu), izvesno je uticala da sa te strane bude primljeno dvostruko više golova nego sa suprotnog boka, a i napadački procenat je bio slabiji. Ipak, na levom krilu se otvaraju pitanja za budućnost, zbog povlačenja Svetlane Ognjenović.
Sa Sanjom Damnjanović, koja se našla u idealnom timu u kojem je i pivot Dragana Cvijić (ekipno, naš tim imao treću realizaciju sa „crte”), razumljivo je što naš napad mnogo više ide preko pozicije levog beka (57 šuteva, 21 gol) nego desnog (23, 11 pogodaka). Ipak, na ovoj prvoj je potreban veći doprinos alternativa. Jelena Živković (četvrti strelac, osma „minutaža”) je pokazala da ne mora da se brine za poziciju desnog beka, na kojoj izbor povećava Marina Dmitrović, koja je ovog puta bila u sastavu samo za finale. Na ovom Prvenstvu pravu šansu nije imala Kristina Liščević (61 minut), koja na srednjem beku ispred sebe ima Lekićevu. Za razliku od muške reprezentacije koja godinama kuburi sa organizatorom igre, „mozak” ženskog tima krije veliku moć, koju će i pokazati ako selektor Saša Bošković bude pronašao model u kojem će i Liščevićeva doći do izražaja.
Za srpske rukometašice, nove bitke dolaze već u martu, protiv Šveđanki u kvalifikacijima za Evropsko prvenstvo...
G. Kovačević
objavljeno: 24.12.2013.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo, Olimpijske igre
